KAD PLUĆA PATE! Šta je to HOBP i da li prepoznajete njene SIMPTOME?

Hroničnu opstruktivnu (opstrukcija - suženje) bolest pluća karakteriše ograničeni, smanjeni protok vazduha u disajnim putevima udružen sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Ova progresivna i potencijalno fatalna bolest je i veliki faktor rizika za obolevanje od kovida

Mnogi ljudi boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) a da to i ne znaju, jer svoje simptome kao što su konstantno kašljanje, gubitak daha tokom aktivnosti koje pre nisu stvarale napor, pritisak u grudima i nemogućnost dubokog udisanja pripisuju starenju ili pak pušenju. U svetu boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro tri miliona. U Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata, dok je kod svakog desetog bolest u terminalnoj fazi. Ova progresivna i potencijalno fatalna bolest veliki je faktor rizika za obolevanje od kovida. Osim toga, u stalnom je porastu prvenstveno zbog velikog broja pušača, ali i sve veće aerozagađenosti.

Manjak kiseonika

Hroničnu opstruktivnu (opstrukcija - suženje) bolest pluća karakteriše ograničeni, smanjeni protok vazduha u disajnim putevima udružen sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Zapravo, kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, sami putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju osoba iskašljava.

Foto: Shutterstock

Obolevaju najčešće pušači ili bivši pušači (80-90 odsto), a među ostalim faktorima rizika su zagađenost vazduha, izloženost štetnim česticama i gasovima u radnoj sredini i genetska sklonost. Većina bolesnika ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.

Pacijenti se žale na kašalj i iskašljavanje, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade, gripa ili bakterijske infekcije, a sa napredovanjem bolesti tegobe postaju sve izraženije. Ako se bolest ne leči, može doći do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, pa je u krajnjem stadijumu bolesti pacijentima neophodan kiseonik u terapiji.

Većina se kasno javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja, iako je rana dijagnoza bolesti vrlo jednostavna - potrebno je uraditi spirometriju, jednostavnu metodu merenja kapaciteta pluća. U ostale dijagnostičke metode spadaju i analiza krvi, rendgenski snimak i CT-skener pluća.

Foto: Shutterstock

Pumpica kao spas

Kada se jave lekaru koji će utvrditi pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju. Najvažniji lekovi koji su u upotrebi su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici. Pumpice za inhalaciju su najkorisniji vid terapije, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ, potrebne su male doze, a neželjeni efekti su zanemarljivi.

Preporučuje se vakcina protiv sezonskog gripa, kao i protiv korone zbog povećanog rizika od zaraze - ako se zaraze i obole, osobe koje imaju HOBP uglavnom imaju teži oblik bolesti.

Tu su još i rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.

Stil života

Ono što sami možete da uradite kako biste pomogli svojim plućima jeste da prestanete da pušite i izbegavate mesta gde se puši, gde ima dima i mirisa koji vam smetaju. Redovno provetravajte prostorije u stanu, što češće boravite u prirodi, praktikujte vežbe disanja, regulišite telesnu težinu.

Foto: Shutterstock

Uz negovanje zdravog načina života, redovnu kontrolu kod lekara, po mogućstvu pulmologa i redovnu i pravilnu upotrebu terapije, bolest može da se drži pod kontrolom i uspori njeno napredovanje.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.