Kad je IMUNI SISTEM u DISBALANSU! HAŠIMOTO se teže otkriva nego što se leči!

Zamor, malaksalost, problemi sa težinom ili srcem mogu lako da se zamaskiraju u neku drugu bolest ili ostanu ispod radara dugi niz godina, što se neretko dešava...

U Sjedinjenim Državama na svakih 100 ljudi, pet osoba boluje od Hašimotove bolesti, autoimunog oboljenja koje slabi (napada) štitastu žlezdu. Za Srbiju ne postoje precizni podaci, ali procene su da pogađa svakog šestog ili sedmog stanovnika ovih prostora. Zamor, malaksalost, problemi sa težinom ili srcem mogu lako da se zamaskiraju u neku drugu bolest ili ostanu ispod radara dugi niz godina, što se neretko dešava, mada neprepoznata bolest s vremenom dovodi i do težih posledica (u ekstremnim slučajevima do kome i smrti). Dobra vest je da je lečenje vrlo jednostavno.

Foto: Shutterstock

Šta nije u redu?

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje gde ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde, zadužene za proizvodnju T3 - trijodtironina i T4 - tiroksina, hormona koji regulišu metabolizam telesnih ćelija. Simptomi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitaste žlezde, što vodi u hipotireoidizam. Hašimotova bolest je, inače, najčešći uzrok hipotireoze i javlja se kod oba pola, nešto češće kod žena posle 40. godine, a beleže se slučajevi i kod tinejdžera.

Foto: Shutterstock

Mogući uzroci

Tačan uzrok bolesti još uvek nije poznat, mada je često nasledna, a kao glavni okidači navode se virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Ono što je specifično za Hašimoto jeste to što je u uznapredovaloj fazi često udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, Sjogrenov sindrom, celijakija, psorijaza, multipla skleroza i druge.

Mnoštvo blagih simptoma

Postoji pet nivoa razvoja Hašimotove bolesti. U prvoj fazi osoba nema znakove bolesti i hormoni su u granicama referentnih vrednosti. Još uvek nema pojave antitela u krvi (ona su signal da je reč o autoimunoj bolesti), a ova faza zove se i nulta faza. U drugom stadijumu imune ćelije počinju napad na štitnu žlezdu i počinje stvaranje antitela, dok su hormoni tiroidne žlezde još uvek u graničnim vrednostima.

U trećem stadijumu štitasta žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona. Raste TSH hormon (on stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi i izlučuje svoje hormone), dok su T3 i T4 u redu. U četvrtoj fazi veći deo štitne žlezde je razoren, a testovi pokazuju značajan pad tireoidnih hormona (T3 i T4). Tada se najčešće dijagnostikuje Hašimoto i počinje se sa lečenjem, dok se u petom stadijumu javljaju i druge autoimune bolesti.

Foto: Freepik.com

Lista mogućih simptoma je poduža, a uključuje: gojenje, pospanost, usporenost, zatvor, depresivno raspoloženje, zaboravnost, umor, glavobolju, usporen rad srca, nizak pritisak, bol u mišićima, otečene kapke i celo lice, zimogrožljivost, smanjeno znojenje, pad libida, opadanje kose, lomljenje i listanje noktiju, suvu kožu, promuklost... Simptomi su blagi, može ih biti tek nekoliko i nastupaju postepeno, pa se mogu pogrešno shvatiti kao depresija ili menopauza.

Sve iz krvi

Na prvom pregledu lekar se obično detaljno raspituje o simptomima, porodičnoj istoriji bolesti i opipati vrat, jer smanjenja funkcija štitne žlezde dovodi do njenog uvećanja.

Foto: Shutterstock

Laboratorijskim analizama utvrđuje se prisutnost antitela (anti TPO i anti Tg antitela), nivo tireoidnih hormona, kao i TSH. Ako u krvi nema antitela, može se uraditi ultrazvučni pregled prednje strane vrata i retko punkciona biopsija.

Tablete do kraja života

Ne postoji izlečenje kod Hašimoto tireoiditisa jer je i poremećaj funkcije trajne prirode. Ako je u pitanju blaga klinička slika, bez bilo kakvih smetnji, uz redovne kontrole i proveravanje hormona lečenje nije potrebno.

Foto: Shutterstock

U naprednijim fazama lečenje podrazumeva sintetski preparat tiroksina, koji je sličan prirodnim, nedostajućim hormonima. Reč je o tabletama koje se uzimaju doživotno, a hormoni se lako i brzo nadoknađuju i već za nekoliko meseci dovode do gubitka simptoma i normalizovanja metabolizma. Ukoliko je štitasta žlezda previše uvećana, može da se primeni hirurško uklanjanje dela ili čitave tiroide.

 

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.