SVE BOLESTI S PROLEĆA! Od umora do kijavice i kako da UBLAŽITE TEGOBE!

Tokom prolećnih meseci, osim umora, pojačavaju se i tenzijske glavobolje i migrene, probavni problemi i bolovi izazvani gastritisom i čirom na želucu. Česti su depresija, nervoza i problemi s koncentracijom, kao i sezonske alergije tipične za ovo doba godine

Posle duge zime i jednolične ishrane, sunce i naglo otopljenje često donose i prolećni umor koji otežava svakodnevni život, posebno meteoropatama. Tokom prolećnih meseci pojačavaju se i tenzijske glavobolje i migrene, probavni problemi i bolovi izazvani gastritisom i čirom na želucu. Česti su depresija, nervoza i problemi s koncentracijom, kao i sezonske alergije tipične za ovo doba godine. Kako biste izbegli sve ove tegobe, lekari savetuju da povećate unos vitamina, kao i tečnosti, što više se krećite na svežem vazduhu i izlažite suncu kad god je to moguće.

Umor i letargija

Razlog prolećnog umora počiva u tome što čovekov organizam nije sposoban da se naglo prilagodi promenama u atmosferi, a posle zime je još i dodatno metabolički iscrpljen teškom hranom i manjkom sunca. Osim što slabi koncentraciju i smanjuje radnu sposobnost, prolećni umor slabi imunitet, tako da postajemo podložni bakterijama i virusima.

Foto: Shutterstock

Vitamin C brzo i efikasno otklanja umor, pa se uz mladi luk, zelenu salatu, rotkvice i spanać preporučuje uzimanje agruma, kivija, ali i paprike i peršuna, koji su naročito bogati ovim vitaminom. Dobre su i namirnice bogate rastvorljivim vlaknima, kao što su jabuke, ovas i mahunarke. Ne zaboravite i na gvožđe koje može da popravi pospanost i loše raspoloženje, a najbogatiji izvori su džigerica, crveno meso, jaja, piletina, riba, soja, bundeva, ovas, grašak, smokva. Treba ograničiti uzimanje alkohola, jer deluje depresivno na centralni nervni sistem, a izbegavajte i preterivanje u kafi, crnom čaju, gaziranim napicima i slatkišima.

Protiv prolećnog umora može da pomogne i zdrav san od osam sati i odlazak na spavanje ranije nego obično, kao i jutarnje tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom.

Foto: Shutterstock

Kad god možete izađite u prirodu i uživajte u prirodnoj svetlosti, koja utiče na poboljšanje raspoloženja i na smanjenje pospanosti. Osobama koje nemaju veće probleme sa zdravljem preporučuje se što više fizičke aktivnosti, dok bi srčani bolesnici trebalo da miruju dok vremenske oscilacije ne prođu.

Osetljivi stomak

Za one koji pate od gastritisa ili upale sluzokože želuca proleće je takođe neprijatno godišnje doba. Promene spoljašnje temperature predstavljaju stres za organizam, a naročito za organe za varenje. U proleće dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se javljaju neprijatne tegobe poput mučnine i bola.

Foto: Shutterstock

U ovom periodu stoga treba više obratiti pažnje na ishranu, što osobe sa osetljivim stomakom već dobro znaju. Izbegavajte jaku, ljutu, masnu i začinjenu hranu, luk, zaprške, ali i namirnice koje nadimaju, poput mahunarki i kupusnjača. Pušenje i konzumiranje alkohola trebalo bi da bude strogo zabranjeno. Jedite 5-6 puta dnevno manje, lako svarljive obroke, a hranu pripremajte na pari ili kuvanjem.

Protiv pojačanog lučenja kiseline odlično deluju i čajevi od majčine dušice, žalfije ili koprive, i ne zaboravite da je nervoza veliki neprijatelj želuca.

Napad polena

Sa prvim znacima proleća i bujanjem vegetacije ogroman broj ljudi se suočava sa simptomima alergije na polen, a neki od njih upornu kijavicu, svrab u nosu i obilnu sekreciju, suzenje očiju, ponekad teško disanje sa sviranjem i škripanjem u grudima, lako zamaranje, kao i osećaj potpune slomljenosti znaju da pripišu i prehladi. Alergijska upala sinusa može da se javi udružena sa astmom kada je često prisutna i glavobolja, dok kod alergijskog rinitisa zapušen nos može da dovede do hrkanja.

Foto: Shutterstock

Od stvari koje mogu da pomognu prva je izbegavanje alergena - kada izađete napolje, trebalo bi da nosite zaštitne naočare, šešire, da skidate odeću po povratku kući i ostavljate je ispred stana, ako je to moguće, da ne sušite veš napolju... To su opšte preporuke, međutim, pošto su u pitanju inhalatorni alergeni, naravno da je njihovo izbegavanje vrlo teško.

Sledeći korak su lekovi, antihistaminici koji smiruju simptome u nosu, kao i nazalni kortikosteroidi, a ukoliko ovi lekovi nisu dovoljni, ako ne smanjuju simptome ili ako se prečesto uzimaju, savetuje se imunoterapija.