5 KORAKA DO ZDRAVLJA! Doktorka savetuje kako da postanete i ostanete VITALNI i puni ENERGIJE!

Dok na neke faktore koji utiču na zdravlje poput starosti i porodične anamneze ne možemo uticati, postoje mnogi drugi koje možemo držati pod kontrolom...

Oboljenja srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, hronična plućna oboljenja, karcinom pluća, dojke, grlića materice, prostate i debelog creva samo su neke bolesti koje svakodnevno odnose živote zato što se kasno otkriju. Dok na neke faktore koji povećavaju rizik od oboljenja poput starosti i porodične anamneze ne možemo uticati, postoje mnogi drugi koje možemo držati pod kontrolom, opominje dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse poliklinike "Tektum". Među njima su način na koji se hranimo, vreme koje provodimo u pokretu, način na koji reagujemo na stres, da li smo redovni kod lekara i slično.

Domaće i redovno

Da "zdravlje na usta ulazi" već je poznata izreka, a najvažnije pravilo, prema rečima naše sagovornice, glasi - sve grupe namirnica su neophodne.

Foto: Freepik.com

- Ništa ne treba izbacivati u potpunosti, naročito tokom dijeta, jer je organizmu potrebno sve, i proteini i ugljeni hidrati i masti, naravno, u umerenim količinama. Potom je najvažnije da obroci budu redovni, ustaljeni, što znači u isto vreme doručak, ručak, večera i užine - minimum pet obroka u toku dana. Treba, dakle, jesti češće, a količinski manje - savetuje doktorka i dodaje:

- To je ujedno i najčešća greška koju ljudi danas prave zbog posla i loše organizacije - preskaču obroke. Sednu da jedu dva puta dnevno, pa se prejedu.

Industrijski prerađenu hranu treba što više izbegavati, a okrenuti se sirovim namirnicama, svežem voću i povrću, koje treba što manje termički obrađivati.

- Manje pržite i pohujte zbog preterane upotrebe masnoća u pripremi hrane, a više pecite i kuvajte. Birajte domaću hranu i pripremajte je kod kuće - poručuje doktorka.

Koraci za zdrav život

Da biste bili zdravi, neophodno je i da svakog dana izdvojite pola sata ili sat vremena za žustru šetnju.

Foto: Shutterstock

- Današnji stil života nas uglavnom vezuje za stolicu, da li na poslu ili kod kuće za kompjuterom, uz televizor ili nešto slično, te tokom dana treba izdvojiti malo vremena za bilo kakvu fizičku aktivnost. To ne mora nužno da bude teretana ako ne volite ili vam ne prija, ali za čoveka koji vodi prosečan život svakodnevna šetnja je i te kako preporučljiva. Naravno, ne ona u stilu "idem i gledam izloge po gradu", mada i to prija - naglašava dr Jelena Stojanović.

Što manje stresa

Šetnja vam može pomoći i da smanjite stres, sledeći u nizu faktora rizika koje treba izbegavati da biste bili zdravi i duhom i telom.

- To je u današnje vreme prilično teško, ali opet treba naći neki balans, dakle, gledati da se izbegavaju stresne situacije i da se ne reaguje preterano na izazove. Imajte u vidu da je i reagovanje iznutra, kada se nerviramo a ćutimo, takođe reagovanje. Da biste se smirili i opustili, pronađite neku relaksirajuću aktivnost koja će vam goditi i koja će vam skrenuti pažnju sa stresora, bilo da je to slikanje, baštovanstvo, joga ili heklanje, neki hobi koji će vam pomoći da se distancirate - sugeriše doktorka.

Foto: Shutterstock

I druženje s prijateljima smanjuje stres, što nam je, u vreme pandemije, kad smo bili prilično izolovani jedni od drugih, nedostajalo, dodaje dr Stojanović.

- Bilo šta što se radi u društvu mnogo je prijatnije nego kad to radite sami. Samoća nekada prija ako živite u većoj zajednici i stalno je gužva, ali samo nakratko. Mi smo svi društvena bića i volimo da budemo okruženi ljudima. Ako na poslu ne možemo da biramo okruženje, barem u slobodno vreme možemo - podseća doktorka.

Dušeci i jastuci

Za dobar san, koji se sastavni deo zdravlja, bitno je rano leći i ustati zorom, dodaje naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Nivo hormona menja se ujutru oko osam sati, kada raste nivo kortizola i to je neki najadekvatniji period za ustajanje, računajući i vikendom, jer je organizam pun energije. Ne treba se buditi na silu, već prirodno, nakon što smo se naspavali i odmorili, što znači da po potrebi treba leći ranije. Važni su i dobar krevet, udoban dušek i jastuk, sve što može doprineti okrepljujućem snu, jer je dobar san osnova zdravog života. Potrebe za snom su individualne, nekome treba manje, a nekom više vremena da se resetuje, te se ne mogu davati uopšteni saveti. Pre spavanja izbegavajte sve što stimuliše mozak i radije se opustite uz knjigu nego uz telefon - savetuje dr Stojanović.

Pregledi

I preventivni pregledi su deo kulture zdravlja i brige o sebi, te svake godine treba posetiti izabranog lekara, iako vam "nije ništa".

Foto: Shutterstock

- Jednom godišnje treba uradi generalni pregled koji uključuje razgovor, tj. anamnezu, fizikalni pregled - merenje pritiska, visine, težine, obima struka i kukova, kao i laboratorijske analize krvi i mokraće i osnovnu procenu zdravstvenog stanja. Tu su i skrininzi za karcinom debelog creva, dojke i grlića materice, a za svaki od njih postoji predviđeno vreme od kada kreću da se rade redovno. Postoje skrininzi i za dijabetes, kao i za kardiovaskularne bolesti, dok se kod muškaraca savetuje pregled urologa posle 45-50. godine. Svi ovi pregledi (skrininzi) prilično su jednostavni, neinvazivni, komforni i bezbedni, a mogu nam rano ukazati na eventualni problem, koji se onda na vreme može rešiti, dok je to još moguće - poručuje doktorka.
 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.