BRINETE svaki dan, ceo dan… PSIHOLOG otkriva kako da ZAUSTAVITE “šta ako” scenario!

Ne brinu svi ljudi istim intenzitetom i to je ono što ovaj normalan proces čini patološkim, kaže mr Sanja Marjanović...

Za razliku od "baš me briga" osoba, onih koje kroz život naprosto plešu, ne obazirući se ni na kakve prepreke, postoje ljudi koji u svemu vide kamen spoticanja i razlog da misle da svaki vreba baš njih ili njihove najmilije. Određeni stepen brige nam omogućava da rešavamo probleme i efikasno funkcionišemo u svom okruženju, kaže psiholog mr Sanja Marjanović iz savetovališta “Ekvilibrijum”. Međutim, ne brinu svi ljudi istim intenzitetom i to je ono što ovaj normalan proces čini patološkim.

Normalna ili patološka?

- Brigu karakteriše lanac misli (i/ili ređe slika) kojima se predviđa negativan ishod određenih situacija i prate ga negativne emocije, najčešće anksioznost, odnosno strah. Iako je briga uobičajena za sve ljude, kontinuirana i intenzivna briga o različitim aspektima života može da dovede do razvoja takozvanog generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Postojanje generalizovanog anksioznog poremećaja pored hronične brige, karakteriše još i osećaj nemogućnosti da se briga kontroliše ili zaustavi, intenzina anksioznost i uznemirenost, mišićna napetost, smanjena sigurnost u suočavanju sa svakodnevnim problemima, nesanica… - navodi mr Sanja Marjanović.

Foto: Shutterstock

Osobama koje pate od GAP-a je mnogo teže da kontrolišu ili zaustave zabrinutost, a kod njih se javlja i takozvana briga povodom brige, koja predstavlja dodatni uzrok stresa.

- Uviđajući da svoju brigu koja je intenzivna i frustrirajuća ne mogu da kontrolišu, osobe se dodatno plaše ovog procesa i sve više gube sigurnost u sopstvene kapacitete da prevladaju neprijatna osećanja konstantnog straha i uznemirenosti. Briga prestaje da bude način da se neki problem efikasnije reši, već postaje jedan disfunkcionalni proces koji osobu drži u stanju napetosti skoro svakog dana po čitav dan. Osoba brine o svemu, poslu, finansijama, interpersonalnim odnosima, ali i o problemima sa automobilom, mogućnosti da zakasni na sastanak i to skoro istim intenzitetom i gotovo neprestano – objašnjava naša sagovornica.

Kako se održava?

Da li će neko razviti GAP ili ne, zavisi od određenih karakteristika ličnosti te osobe i pre svega njenog stepena tolerancije na stres.

Foto: Shutterstock

- Veoma je i važno kakva uverenja osoba ima o brizi. Osobe koje misle da je briga jako korisna i da samo ako brinu mogu da reše problem i na taj način pokazuju da su odgovorni prema sebi i prema drugima, postaće pre hronično zabrinute – smatra psiholog.

Izvestan stepen brige može da bude koristan, ali on postaje besmislen u onom trenutku kada samo brinemo, a ne rešavamo probleme.

- Pretpostavimo da student koji se sprema za ispit ima sledeći tok misli: „Šta ako dobijem teška pitanja?“, „Šta ako profesor bude neraspoložen“, „Šta ako mi postavi pitanje koje nije u literaturi?“ i slično. Misli tipa: „šta ako” plus negativan ishod. Na ovakav tok misli student može da reaguje tako što će usled intenzivnog straha odustati od izlaska na ispit ili može sebi da kaže: „Rešenje ove situacije jeste da uradim ono što je do mene, naučiću jako dobro ono što postoji u literaturi koju imam, tako ću smanjiti mogućnost da nešto ne znam (znaću i laka i teška pitanja, a ako nešto znam iako je profesor neraspoložen mala je verovatnoća da me obori), ako mi postavi pitanje koje nije u literaturi pokušaću da povežem sa onim što sam naučio, a ako se to ne desi izaći ću sledeći put”. Razlika između ova dva ishoda jeste nalaženje racionalnog rešenja, i uspešno savladavanje stresnih sitacija, umesto razvijanja negativnih ishoda u glavi koji će dovesti do bežanja iz različitih životnih situacija – sugeriše mr Sanja Marjanović.

Kako prevladati brigu?

Kada shvatimo da je briga disfunkcionalna i beskorisna, ali pritom imamo osećaj da ne možemo da je kontrolišemo, važno je da taj proces ne produbljujemo.

Foto: Shutterstock

- S jedne strane, važno je da shvamo da ne možemo da kontrolišemo sve moguće negativne ishode i da od toga u startu odustanemo. Ne pokušavajte da potiskujete „šta ako“ misli, već prema njima zauzmite drugačiji stav, označavajući ih kao difunkcionalne, besmislene i kao simptome anksioznosti, a ne kao jedine i najverovatnije ishode događaja. Ne prelazite sa jedne na drugu “Šta ako” misao, odnosno ne pravite lanac besmislica, jer će to samo pojačavati anksioznost. Često je korisna i tehnika odlaganja brige, briga se odlaže na neko vreme, na primer brinuću o tome od 17 do 17.30 časova, vremenom osoba zaboravi da je ovo vreme odredila za brigu, ili to sve manje praktikuje. Možete i da dišete duboko, iz stomaka, kako biste se opustili i smanjili napetost – savetuje psiholog i poručuje da umesto da brinete o problemu preduzmite konkretne korake ka njegovom rešavanju.

- Nekada ne možemo odmah da rešimo problem, a nekada on nije pod našom kontrolom, ali to treba prihvatiti i prepustiti se stvarima koje možemo da radimo i koje trenutno zavise od nas. Hronična briga je štetna navika, koju što pre tako treba shvatiti i početi polako da je se odvikavate - sugeriše mr Sanja Marjanović.