BRINETE svaki dan, ceo dan… PSIHOLOG otkriva kako da ZAUSTAVITE “šta ako” scenario!
Podeli vest
Ne brinu svi ljudi istim intenzitetom i to je ono što ovaj normalan proces čini patološkim, kaže mr Sanja Marjanović...
Za razliku od "baš me briga" osoba, onih koje kroz život naprosto plešu, ne obazirući se ni na kakve prepreke, postoje ljudi koji u svemu vide kamen spoticanja i razlog da misle da svaki vreba baš njih ili njihove najmilije. Određeni stepen brige nam omogućava da rešavamo probleme i efikasno funkcionišemo u svom okruženju, kaže psiholog mr Sanja Marjanović iz savetovališta “Ekvilibrijum”. Međutim, ne brinu svi ljudi istim intenzitetom i to je ono što ovaj normalan proces čini patološkim.
Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa njima nosi mogu da doprinesu da postanu njihovi stalni saputnici, opominje psiholog...
25.12.2022
17:03
Normalna ili patološka?
- Brigu karakteriše lanac misli (i/ili ređe slika) kojima se predviđa negativan ishod određenih situacija i prate ga negativne emocije, najčešće anksioznost, odnosno strah. Iako je briga uobičajena za sve ljude, kontinuirana i intenzivna briga o različitim aspektima života može da dovede do razvoja takozvanog generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Postojanje generalizovanog anksioznog poremećaja pored hronične brige, karakteriše još i osećaj nemogućnosti da se briga kontroliše ili zaustavi, intenzina anksioznost i uznemirenost, mišićna napetost, smanjena sigurnost u suočavanju sa svakodnevnim problemima, nesanica… - navodi mr Sanja Marjanović.
Korisne smernice
* Prestanite da brinete zato što brinete
* Imajte na umu da briga nije korisna
* Povećajte toleranciju na neizvesnost (ne bavite se stvarima koja ne zavise od vas)
* Korigujte ponašanje koje održava zabrinutost
* Uspostavite kontrolu odlaganjem (odvojite svaki dan 15-30 minuta za brige)
* Razmišljajte konkretno o problemu
Osobama koje pate od GAP-a je mnogo teže da kontrolišu ili zaustave zabrinutost, a kod njih se javlja i takozvana briga povodom brige, koja predstavlja dodatni uzrok stresa.
- Uviđajući da svoju brigu koja je intenzivna i frustrirajuća ne mogu da kontrolišu, osobe se dodatno plaše ovog procesa i sve više gube sigurnost u sopstvene kapacitete da prevladaju neprijatna osećanja konstantnog straha i uznemirenosti. Briga prestaje da bude način da se neki problem efikasnije reši, već postaje jedan disfunkcionalni proces koji osobu drži u stanju napetosti skoro svakog dana po čitav dan. Osoba brine o svemu, poslu, finansijama, interpersonalnim odnosima, ali i o problemima sa automobilom, mogućnosti da zakasni na sastanak i to skoro istim intenzitetom i gotovo neprestano – objašnjava naša sagovornica.
Kako se održava?
Da li će neko razviti GAP ili ne, zavisi od određenih karakteristika ličnosti te osobe i pre svega njenog stepena tolerancije na stres.
- Veoma je i važno kakva uverenja osoba ima o brizi. Osobe koje misle da je briga jako korisna i da samo ako brinu mogu da reše problem i na taj način pokazuju da su odgovorni prema sebi i prema drugima, postaće pre hronično zabrinute – smatra psiholog.
Izvestan stepen brige može da bude koristan, ali on postaje besmislen u onom trenutku kada samo brinemo, a ne rešavamo probleme.
- Pretpostavimo da student koji se sprema za ispit ima sledeći tok misli: „Šta ako dobijem teška pitanja?“, „Šta ako profesor bude neraspoložen“, „Šta ako mi postavi pitanje koje nije u literaturi?“ i slično. Misli tipa: „šta ako” plus negativan ishod. Na ovakav tok misli student može da reaguje tako što će usled intenzivnog straha odustati od izlaska na ispit ili može sebi da kaže: „Rešenje ove situacije jeste da uradim ono što je do mene, naučiću jako dobro ono što postoji u literaturi koju imam, tako ću smanjiti mogućnost da nešto ne znam (znaću i laka i teška pitanja, a ako nešto znam iako je profesor neraspoložen mala je verovatnoća da me obori), ako mi postavi pitanje koje nije u literaturi pokušaću da povežem sa onim što sam naučio, a ako se to ne desi izaći ću sledeći put”. Razlika između ova dva ishoda jeste nalaženje racionalnog rešenja, i uspešno savladavanje stresnih sitacija, umesto razvijanja negativnih ishoda u glavi koji će dovesti do bežanja iz različitih životnih situacija – sugeriše mr Sanja Marjanović.
Kako prevladati brigu?
Kada shvatimo da je briga disfunkcionalna i beskorisna, ali pritom imamo osećaj da ne možemo da je kontrolišemo, važno je da taj proces ne produbljujemo.
- S jedne strane, važno je da shvamo da ne možemo da kontrolišemo sve moguće negativne ishode i da od toga u startu odustanemo. Ne pokušavajte da potiskujete „šta ako“ misli, već prema njima zauzmite drugačiji stav, označavajući ih kao difunkcionalne, besmislene i kao simptome anksioznosti, a ne kao jedine i najverovatnije ishode događaja. Ne prelazite sa jedne na drugu “Šta ako” misao, odnosno ne pravite lanac besmislica, jer će to samo pojačavati anksioznost. Često je korisna i tehnika odlaganja brige, briga se odlaže na neko vreme, na primer brinuću o tome od 17 do 17.30 časova, vremenom osoba zaboravi da je ovo vreme odredila za brigu, ili to sve manje praktikuje. Možete i da dišete duboko, iz stomaka, kako biste se opustili i smanjili napetost – savetuje psiholog i poručuje da umesto da brinete o problemu preduzmite konkretne korake ka njegovom rešavanju.
- Nekada ne možemo odmah da rešimo problem, a nekada on nije pod našom kontrolom, ali to treba prihvatiti i prepustiti se stvarima koje možemo da radimo i koje trenutno zavise od nas. Hronična briga je štetna navika, koju što pre tako treba shvatiti i početi polako da je se odvikavate - sugeriše mr Sanja Marjanović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa njima nosi mogu da doprinesu da postanu njihovi stalni saputnici, opominje psiholog...
Ukrajinski agenti su na Krimu razneli automobil u kojem se nalazio kapetan 1. klase ruske Crnomorske flote Valerij Trankovski, javljaju kijevski mediji, a Kijev post je objavio i snimke uništenog vozila.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je večeras tzv. kosovska policija na Jarinju privela direktora Osnovne škole iz Gojbulje ocenivši da je time premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti krenuo u obračun sa srpskim školama.
Lažni ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta ozvaničio kraj jedinistva takozvane opozicije, koja lešinari na svakoj tragediji i kao da jedva čeka da udari na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin oglasio se povodom obraćanja Tonina Picule na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Briselu u kome je između ostalog nasilne proteste opozicije posle nesreće u Novom Sadu okarakterisao kao proteste koje su organizovali građani zahtevajući pravdu i odgovornost.
Biljana Vratonjić, majka reporterke Informer televizije Dragane Ćendić (30) pozvala je danas državne organe i tužilaštvo da reaguje i zaustavi medijsku satanizaciju i progon njene kćerke.
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Domovi za stare opasni su po život, napominju sagovornici Informer televizije nakon što su dve ženske osobe stradale u požaru koji je pre tri dana izbio u nelegalnom domu za stare u Vojki.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Dejanu Eriću (40) ukinut je pritvor i prvostepena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva braće Predraga (43) i Stanislava Jeličića (37) iz Futoga. Odluku je doneo Apelacioni sud u Novom Sadu.
Tokom večernjih sati na starom putu Čačak - Kraljevo u selu Slatina došlo je do saobraćajne nezgode, kada je vozač automobila izgubio kontrolu, sleteo sa puta i uleteo u groblje koje se nalazi u neposrednoj blizini.
Za samo 2.500 dinarapo osobi može se naći odličan smeštaj u Ovčar Banji, jednoj od najlepših srpskih banja. Udaljena svega 160 km od glavnog grada, Ovčar Banja nudi prelepe kuće za iznajmljivanje u šumovitom predelu Ovčarsko-Kablarske klisure koja je pod zaštitom države.
Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Milan Ilić, danas je izneo da svake godine u Srbiji pogine oko 500 ljudi u saobraćajnim nesrećama, kao i da je to razlog za nezadovoljstvo.
Prema informacijama dobijenim iz Uprave granične policije Republike Srbije, na putničkim terminalima graničnih prelaza nema zadržavanja, dok teretna vozila čekaju satima.
Bratislav Gašić, ministar odbrane, danas je oficirima Vojske Srbije uručio ukaze predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića o unapređenjima i postavljenjima na nove dužnosti.
Dramatična vest stiže iz Beogradske arene. Kako Informer nezvanično saznaje posle košarkaške utakmice Partizan - Barselona jednog navijača su reanimirali.
Posle maestralnog izdanja u Monte Karlu, došle su i loše vesti za Crvenu zvezdu pred utakmicu 10. kola Evrolige protiv Asvela u Lionu. Naime, Nemanja Nedović neće igrati zbog povrede, dok je iz istog razloga i Miloš Teodosić pod znakom pitanja.
Da Ruska Federacija ne poseduje nuklearno oružje, NATO bi rasporedio trupe na teritoriji Ukrajine. Ukrajina ima strateški značaj za Alijansu, izjavio je predsednik Vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, na Samitu o odbrani u Pragu, održanom od 8. do 10. novembra.
"Može se samo nasmejati ruskom lovcu pete generacije Su-57, prikazanom na izložbi Airshow China 2024 u Džuhaju (Kina) sa svim svojim bradavicama". Ovu ocenu izneo je Peter Sičiju, kolumnista američkog časopisa The National Interest (NI).
Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.
Vojni predstavnik pokreta „Ansar Allah“ Jahja Sarija saopštio je da su jemenski pokret Huti napali američki nosač aviona „Abraham Linkoln“ u Arapskom moru pomoću krstarećih raketa i dronova.
Danas je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj je najavljen početak projekta Karavan igre - Reborn u šest gradova.
Mirko Babić umro je 12. novembra 2020. godine, a mnogi nisu primetili da je glumac koji tumači čuveni lik Dragojla na početku karijere ostvario ulogu u još jednoj veoma popularnoj televizijskoj seriji, koju svi i danas rado gledaju.
Zvezda serije "Tračare", glumica Šanel Maja Benks misteriozno je nestala u Los Anđelesu, a njena porodica tvrdi da njen muž neće sarađivati sa policijom.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.