SPASITE ŽIVOT UZ TEST OD 30 SEKUNDI Za iznenadnu smrt vodeći krivac je 'preskakanje' srca

Mnogi ljudi imaju poremećaje srčanog ritma ili aritmiju, a da to ni ne shvataju. Najčešći tip je atrijalna fibrilacija ili lepršanje pretkomora, koja uzrokuje nepravilan i često neobično brz otkucaj srca...

Problemi sa srčanim ritmom su veoma česta stanja koja mogu da utiču na sve starosne grupe, ali atrijalna fibrilacija je najčešći kod starijih. Oko 10 odsto pogađa ljude u 70-im godinama i skoro 29 odsto u 80-im, rekao je dr Entoni Čou, kardiolog. AF drastično povećava rizik od moždanog udara, a ako se dijagnostikuje, može da se leči. 

Mnoga stanja mogu da izazovu probleme sa srčanim ritmom, uključujući poremećaje štitne žlezde, infekcije i apneju u snu. Okidači takođe mogu da uključuju stres, kofein, duvan, alkohol, dijetalne pilule i lekove za kašalj ili prehladu.

Znakovi upozorenja

Ključni znaci upozorenja, prema rečima lekara, jesu osećaj udaranja ili treperenja u srcu ili grudima, vrtoglavice, osećaj nesvestice, nedostatak daha, nelagodnost u grudima i osećaj preteranog umora. Ove stvari ne znače automatski da se radi o problemu sa srcem, ali je važno da proverite sve simptome.

Foto: Shutterstock

- Ne doživljavaju svi ove simptome i, u nekim slučajevima, pacijenti uopšte ne mogu da osete simptome - kaže dr Entoni Čou.

Kako izmeriti srčani ritam?

Postoji mnogo načina na koje srčani ritmovi mogu da se mere, obično pomoću EKG-a (elektrokardiograma). Možete i sami da proverite svoj puls kod kuće.

Najlakši način da otkrijete aritmiju jeste da opipate svoj puls, a time i srčani ritam – da li je nepravilan, prebrz ili prespor? Tako jednostavna stvar, kao što je provera ritma od 30 sekundi, može bukvalno da vam spasi život, objašnjava dr Čou.

Foto: Freepik.com

Prema njegovim rečima, trebalo bi da obratite pažnju na sve stimulanse koje ste uzeli, poput kofeina ili nikotina i da znate da će sve to uticati na brzinu pulsa. Trebaće vam sat koji meri sekunde ili tajmer koji možete da uključite na mobilnom telefonu, prenosi Hayat.

Držite levu ili desnu ruku ispruženu sa dlanom okrenutim nagore i blago savijenim laktom. Drugom rukom stavite kažiprst i srednji prst na zglob blizu osnove palca, između kosti i tetive palca, da biste pronašli puls.

Kada pronađete svoj puls, održavajte čvrst pritisak i brojite otkucaje 30 sekundi, a zatim pomnožite sa dva da biste dobili puls u otkucajima u minuti. Normalan puls u mirovanju za odraslu osobu je od 60 do 100 otkucaja u minuti.