Kako izbeći razvod? Psihoterapeut otkriva šta dovodi do kraha braka i na koji način to možete sprečiti

Postoje četiri vrste toksičnog ponašanja koje razaraju ljubav, kaže psihoterapeut dr Vladimir Mišić i savetuje kako da ih izbegnete i očuvate zajednicu.

Šta je zajedničko za Harisa i Melinu Džinović, Draganu Mirković i Tonija Bijelića i Sašu Barona Koena i Ajlu Fišer? Pogađate, svi oni su se nedavno razveli posle više decenija provedenih zajedno.

Razvod braka je za svakog čoveka izuzetno težak i stresan, bez obzira na to u kom ste razvojnom periodu života, a po svom intenzitetu je na drugom mestu, odmah posle smrti člana porodice.

Da li se razvod može predvideti i shodno tome sprečiti? Psihoterapeut dr Vladimir Mišić iz savetovališta "Vaš psiholog" navodi da postoje četiri vrste toksičnog ponašanja koje razaraju ljubav i savetuje kako da ih izbegnete i očuvate zajednicu.

Ne kritikujte

Kritikovanje partnera razlikuje se od kritikovanja ponašanja. Upućivanje kritike obično se doživljava kao napad na ličnost, na bazične vrednosti osobe, čime se ne razdvajaju pozitivne osobine partnera od samog ponašanja koje može da bude loše.

Razlika između žalbe na određeno ponašanje i kritike je evidentna. Žalba bi bila:

- Ja sam se osećao zaista zabrinuto nakon što se nisi javila na poziv. Mislio sam da je dogovor bio da se javljamo kada kasnimo, dok je kritika:

- Ti nikada ne misliš kako tvoje ponašanje utiče na druge, nikada ti nije važno kako se ja osećam, misliš samo na sebe!

U prvom primeru rečenica počinje sa "ja", zatim sledi kratak opis osećanja i poziv na zajednički dogovor. U drugom primeru rečenica počinje sa "ti", čime se posredno upućuje kritika i druga strana se priprema na odbranu, te je i sam proces aktivnog slušanja ometen - kaže dr Vladimir Mišić.

Ne prezirite

Kada postoji prezir, komunikacija se odvija na maliciozan način, ponašanje prema partneru je bez poštovanja, sarkastično, ismevajuće, često je uključena i neverbalna komunikacija, kao što je prevrtanje očima, uzdisanje i slično.

- Ispoljavanje prezira kod partnera izaziva osećaj bezvrednosti. U odnosu na kriticizam, prezir predstavlja atak na ličnost iz pozicije superiornosti, kroz potpuno obezvređivanje partnera. Prezir se hrani negativnim mislima o partneru i predstavlja najveći predskazatelj razvoda braka - smatra dr Mišić.

Suprotnost preziru je građenje kulture poštovanja i vrednovanja partnera, dodaje naš sagovornik.

- To podrazumeva svakodnevnu komunikaciju i celokupni odnos među partnerima. Dakle, na svakodnevnom nivou zahvalnost, poštovanje, komplimenti i privrženost formiraju pozitivnu viziju partnerstva - sugeriše psihoterapeut.

Foto: freepik

Ne branite se

Defanzivnost se obično pojavljuje kao odgovor na kriticizam. Napad ili kritika izazivaju potrebu za odbranom, iz čega napadnuta osoba napušta poziciju sopstvene odgovornosti, ulazi u odbranu ili zauzima poziciju žrtve - pasivnija, ali moralno superiornija pozicija koja je dovodi u neravnotežu sa partnerom i pravi distancu.

- Mnogi ljudi se brane kada su kritikovani, ali je problem u tome što defanzivnost nikada ne razrešava problem. To je zapravo način optuživanja partnera:

- Problem nisam ja, već ti.

Na ovaj način se izbegava realan put ka rešenju, koji kaže "problem je problem, nije osoba problem" i uskraćuje se zajednički napor ka timskom rešenju. Prihvatanje odgovornosti, bar za deo konflikta, doprinosi timskom pristupu problemu, rizik od eskalacije se umanjuje, a kompromis postaje mnogo lakši - navodi dr Mišić.

Ne povlačite se

Povlačenje u sebe, podizanje zida u komunikaciji, odvija se kada jedan od partnera prosto ignoriše drugoga, ćuti, ne odgovara na pitanja, bavi se nekim drugim aktivnostima, gleda u telefon ili televizor, napušta zajednički prostor...

- Povlačenje dolazi posle niza intenzivnih, prethodno navedenih prepreka, razarača partnerstva. Sukobljavanje postaje previše iscrpljujuće i od odnosa se lagano odustaje - ističe psihoterapeut.
Suprotnost podizanju zida je psihološko samoumirivanje, dodaje naš sagovornik. Šta to tačno znači?

- Studije pokazuju da su parovi koji su uspevali da prekinu svađu nakon 15 minuta odlazili i bavili se nekom individualnom aktivnošću narednih pola sata, bili mirniji na fizičkom nivou, a takođe su bili i spremniji za razgovor koji je bio produktivniji i pozitivniji. Svaki od partnera je u toku tih pola sata uspevao da umiri sebe i kada su procenili da su dovoljno smireni, mogli su da se vrate razgovoru na racionalan način, sa poštovanjem prema partneru - objašnjava dr Vladimir Mišić.

Šta znači "raditi" na braku

Godine provedene u braku dovode do toga da se manje trudimo i očekujemo da stvari idu glatko, jer se dobro znamo. Stvara se navika, sve se uzima zdravo za gotovo, kaže psihoterapeut Nebojša Jovanović.

- Suština dobrog odnosa je da oba partnera osećaju da u tom odnosu mogu da se razvijaju. To znači raditi na braku, da niko nikoga ne guši, da niko nikoga ne zloupotrebljava, iskorišćava... Najčešće to budu razlozi za razvod, neko se nekom zakači, pa ga cedi ili je posesivan ili je ljubomoran, ili je neradnik... Suštinski raditi na vezi ili na braku je razvijati uzajamnost, fer-plej odnos pre svega, jer brak je i prijateljstvo, a ne samo seksualno-ljubavna veza. Jako je važno da se oboje stalno razvijaju (menjaju, sazrevaju), u protivnom postaju jedno drugom dosadni. Ako to rade oba partnera, onda ti odnosi funkcionišu, a ako jedan stoji, a drugi se razvija, više ne odgovaraju jedan drugom - savetuje psihoterapeut.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.