• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: ljubav&zdravlje/tamodaleko.co.rs/informer.rs

05.04.2021

20:15 >> 20:17

Probajte PATINE ĐAKONIJE! Evo ko je bila Spasenija Pata Marković, autorka SRPSKE KULINARSKE BIBLIJE! /Recepti/

Recepti

Probajte PATINE ĐAKONIJE! Evo ko je bila Spasenija Pata Marković, autorka SRPSKE KULINARSKE BIBLIJE! /Recepti/

Podeli vest

Veliki narodni (Patin) kuvar iz 1939. godine pozamašno je štivo sa preko 4.000 recepata iz kog možete da saznate kako se živelo i kuvalo između dva rata, kakav su ljudi imali odnos prema hrani u to vreme, da li su oskudevali u namirnicama, kako se vodilo domaćinstvo i još mnogo toga...

Mnogo pre Džejmija Olivera, Gordona Remzija, kanala 24 kičen, nutricionista i blogera, ali i pre savremenih pokreta za emancipaciju žena, živela je i radila Spasenija Marković, poznatija kao Pata. Veliki narodni (Patin) kuvar iz 1939. godine pozamašno je štivo sa preko 4.000 recepata, koje se, svojevremeno, redovno nalazilo među poklonima za mlade bračne parove. Možda ste ga nasledili od babe ili mame, možda vam negde skuplja prašinu, ali je vrlo verovatno da, ako pažljivo pročešljate svoju policu sa knjigama, tamo pronađete Patu i njene đakonije. Iz nje možete da saznate kako se živelo i kuvalo između dva rata, kakav su ljudi imali odnos prema hrani u to vreme, da li su oskudevali u namirnicama koje sebi danas možemo da priuštimo, kako se vodilo domaćinstvo i još mnogo toga...

Ko je bila Pata?

Spasenija se rodila 1881. godine u veoma uglednoj beogradskoj porodici, a obrazovala se u Beču, gde je završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Kako navode istoričari, bila je među prvim učenim ženama u Srbiji, zalagala se prava žena, propagirala načela moderne medicine i savremeni, evropski način života.

Foto: wikipedia.org

Sapsenija Pata Marković sa ćerkom Ljubicom (snimljno 1903. godine)

Kao upravnica Ženske zanatske škole u Beogradu, Spasenija Pata Marković je širila svoje stavove i ideje donete iz Beča tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi "Moj kuvar" (reizdat 1956. godine pod nazivom "Veliki narodni kuvar"), koji je u narodu prozvan Patin kuvar.

Po završetku Drugog svetskog rata Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je tokom rata skrivala jevrejsku decu, nacionalizovana je, a njeno ime je dobilo oznaku - zabranjeno. Svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa "SM".

Spasenija Pata Marković umrla je 1974. u svojoj 94. godini, a u međuvremenu se dva puta udavala i imala je dvoje dece.

Od štrudli do urmašica

Patin kuvar je jedan od prvih i verovatno najpoznatiji kulinarski priručnik objavljen u Srbiji, te je do danas ostao neprevaziđen priručnik za kulinarske veštine, dijetetiku, negu bolesnih, ishranu dece i starijih, za pripremanje okupljanja i slava, kao i nenametljivi građanski bonton za trpezom.

Foto: unsplash.com

U njemu su zastupljena tradicionalna domaća jela, ali i recepti za spravljanje artičoka na sedam načina, napitak koantro, puding od guščje jetre... Recepti za spravljanje zimnice, uključujući na primer i paradajz sušen na suncu.

Svakodnevna jela podrazumevaju se u ovom kuvaru, i to bez rasprava o tome da li su autentično srpska ili su u stvari austrijska, grčka, vizantijska ili turska. Činjenica da se u Srbiji jedu i štrudla s orasima i samsa, proja i savijača, noklice i flekice, i urmašice i mantije, doboš torta i tatlije Pati je bila dovoljna da imaju svoje mesto u kuvaru.

PATINI RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Čorba od tikvica

Sastojci: 2 veze mladog luka, beli deo, 2 tikvice, oko 700 g, 50 g masti, kašika brašna, 1-1, 5 l vode, kašičica soli, kašičica soli, trećina kašičice bibera, 2 žumanca, 1 dl kiselog mleka, veza mirođije.
Priprema: Beli deo mladog luka iseckati, tikvice oguliti, izvaditi im sredinu i sačuvati, a ostalo iseckati na kockice. Na masti izdinstati luk i sredinu tikvica sa kašičicom soli dok ne omekšaju. Dodati punu kašiku brašna i propržiti zajedno. Naliti vodom, promešati. Kad provri dodati seckane tikvice, kuvati na tihoj vatri, polupoklopljeno, dok tikvice ne postanu skroz meke. Začiniti. Skloniti sa vatre, pa umešati kiselo mleko razmućeno sa dva žumanceta i jednu vezu sitno seckane mirođije. Služiti sa kiselim mlekom ili pavlakom i prepečenim hlebom i sve posuti biberom.

Foto: Shutterstock

Sarmice od zelja

Sastojci: 3 veze zelja (20-ak većih listova), 500 g mešanog mlevenog mesa, glavica luka, četvrtina srednjeg korena celera, 40 g pirinča, manja suva svinjska koska, 250-300 g, kašika masti ili 50 ml ulja, kašičica soli, četvrtina kašičice bibera, pola kašičice slatke mlevene paprike.
Priprema:
Pirinač naliti sa 120 ml vode, kad provri, kuvati nekoliko minuta, pa poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli da upije ostatak vode. Luk iseckati sitno, posoliti kašičicom soli i prodinstati na kašiki masti ili 50 ml ulja dok ne postane mek. Za to vreme iseckati celer što sitnije ili izrendisati. Na luk dodati meso i celer i dinstati zajedno par minuta, da meso tek krene da menja boju, ali da ostane presno. Skloniti sa ringle, dodati skuvan pirinač, malo bibera i mlevene paprike. Zelje oprati i istanjiti mu dršku, pa preliti vrelom vodom i ostaviti poklopljeno nekoliko minuta da lišće omekša. Na naličje lista staviti punu kašiku fila, preklopiti levu i desnu stranu lista preko fila ka sredini, pa umotati sarmicu. Ređati ih u šerpu, jednu do druge zajedno sa komadima suvih kostiju. Naliti vodom da ogreznu, kuvati do vrenja, a onda na tihom, poklopljeno, oko sat vremena, pazeći da ne ostanu potpuno bez tečnosti. Servirati toplo u tanjiru ili činiji u koju je sipano kiselo mleko i malo safta od sarmica.

Foto: Shutterstock

Vanilice sa kiselom pavlakom

Sastojci: 500 g brašna, 250 g maslaca ili 200 g masti, 5 kašika kisele pavlake, 2 žumanceta, 4 kašike šećera, kašika limunovog soka, rendana kora limuna. Plus džem od kajsija, šećer u prahu.
Priprema:
Penasto umutiti maslac ili mast sa šećerom. Dodati žumanca i mutiti još par minuta. Zatim dodati 3 kašike kisele pavlake, sok i narendanu koricu limuna. Dodati brašno i zamesiti testo. Pri kraju dodati preostale 2 kašike kisele pavlake i sve lepo sjediniti. Testo izručiti na blago pobrašnjenu radnu površinu i razvući na debljinu 7-8 milimetara. Pomoću čašice (za rakiju), vaditi kružiće testa i ređati u podmazan pleh posut brašnom (ili obložen papirom za pečenje). Peći na 180 stepeni 15 minuta. Tople vanilice spajati džemom od kajsija i uvaljati u šećer u prahu.

Ekleri su FRANCUSKI KOLAČ koji svi OBOŽAVAJU, a mi imamo ODLIČAN RECEPT!

KISELA PILEĆA ČORBA sa limunom! KREPI i leči DUŠU i telo! /RECEPT/

 

 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona
Fudbal

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona

Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.

25.11.2024

06:20

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set