Bebe i babe spavaju isto? Tačan vodič koliko nam je sna potrebno u zavisnosti od godina

Zahvaljujući jasnim smernicama koje su nam pružili stručnjaci, možemo lako proveriti da li spavamo dovoljno za svoje godine.

U današnjem ubrzanom svetu, san često postaje luksuz, a ne neophodnost. Međutim, nauka je jasna: kvalitetan san je temelj zdravlja, vitalnosti i dobrobiti. Koliko nam je sna zaista potrebno? Odgovor nije univerzalan, već se menja s godinama. 

Preporučeno trajanje sna za svaku starosnu grupu

Foto: Shuterstock

Dom i porodica

Ne možete da spavate po velikim vrućinama? Probajte jedan od trikova i zaspaćete za 10 minuta

Spavanje tokom leta zbog porasta globalnih temperatura postalo je pravi izazov, ali i za to postoji rešenje, odnosno kućne tehnike koje pružaju olakšanje.

09.06.2025

09:00

Lajfstajl

Stavite magični list ispod jastuka i rešićete se nesanice: A veruje se da ostvaruje snove

Naši stari su verovali da lovorov list ima magične moći, a njegova blagotvorna dejstva na san poznata su još iz perioda Grka i Rimljana.

20.05.2025

15:40

San je, bez preterivanja, temelj našeg fizičkog i mentalnog zdravlja. Njegove potrebe se drastično menjaju tokom života, a razumevanje tih promena ključno je za održavanje vitalnosti u svakoj životnoj fazi. Evo detaljnog pregleda preporučenog trajanja sna, segmentiranog po uzrastima:

Novorođenčad (0 - 3 meseca): 14-17 sati

U prvim mesecima života, san je apsolutno dominantan. Novorođenčad spavaju veći deo dana, ali u kratkim intervalima. Ovaj intenzivan period sna ključan je za rapidan razvoj mozga, formiranje nervnih veza i generalno ubrzan rast celog organizma. Roditelji treba da se fokusiraju na stvaranje sigurnog i mirnog okruženja za spavanje, prateći ritam bebe.

Odojčad (4 - 11 meseci): 12- 15 sati

Foto: jugmedia.rs

Kako beba raste, spavanje postaje nešto konzistentnije, sa dužim intervalima noćnog sna i manjim brojem dremki tokom dana. I dalje je neophodno za kognitivni razvoj, učenje novih veština (kao što su puzanje i sedenje) i jačanje imunog sistema. Rutina spavanja postaje sve važnija u ovom periodu.

Mala deca (1- 2 godine): 11-14 sati

Prohodavanje, prve reči i istraživanje sveta zahtevaju mnogo energije. Dovoljno sna pomaže mališanima da obrade sve nove informacije, konsoliduju učenje i obnove energiju. San takođe igra vitalnu ulogu u razvoju govora i emocionalnoj regulaciji. Većina dece u ovom uzrastu još uvek ima jednu ili dve dremke tokom dana.

Predškolci (3 - 5 godina): 10 -13 sati

Foto: Shutterstock

Ovaj period obeležava intenzivan razvoj mašte, socijalnih veština i početak formalnog učenja. Kvalitetan san podržava koncentraciju, pamćenje i sposobnost rešavanja problema. San je takođe važan za fizički rast i razvoj mišića. Mnogi predškolci još uvek imaju popodnevnu dremku.

Školarci (6–13 godina): 9-11 sati

Školski obavezni i vannastavne aktivnosti zahtevaju stabilan nivo energije i mentalnu bistrinu. Dovoljno sna direktno utiče na uspeh u školi, sposobnost koncentracije na časovima i upijanje novog znanja. Takođe pomaže u regulaciji raspoloženja i smanjuje rizik od problema u ponašanju.

Tinejdžeri (14 - 17 godina): 8-10 sati

Foto: Shutterstock

Adolescencija je period burnih hormonalnih promena i intenzivnog rasta, kako fizičkog tako i mentalnog. Tinejdžerima je potrebno više sna nego što se obično misli, kako bi se nosili sa stresom škole, društvenim životom i formiranjem identiteta.

Adekvatan san poboljšava raspoloženje, kognitivne performanse i opšte mentalno zdravlje. Hronični nedostatak sna kod tinejdžera povezan je sa problemima sa koncentracijom, padom ocena i povećanim rizikom od nesreća.

Mladi Odrasli (18 - 25 godina): 7- 9 sati

Prelazak u odraslo doba donosi nove izazove poput fakulteta, početka karijere i samostalnog života. Kvalitetan san u ovom periodu ključan je za produktivnost, fizičko zdravlje i emocionalnu stabilnost. Dovoljan odmor pomaže u smanjenju stresa i sprečavanju sagorevanja.

Odrasli (26 - 64 godine): 7- 9 sati

Foto: Shuterstock

U najproduktivnijem periodu života, obaveze na poslu i u porodici često ugrožavaju san. Međutim, održavanje preporučene količine sna je presudno za održavanje energije, imuniteta i prevenciju hroničnih bolesti.

Redovan i kvalitetan san doprinosi boljem raspoloženju i opštoj sposobnosti suočavanja sa svakodnevnim izazovima.

Stariji Odrasli (nakon 65 godina): 7- 8 sati

Foto: Shuterstock

Kako starimo, obrasci spavanja se mogu menjati, san može postati isprekidan i kraći. Međutim, potreba za kvalitetnim odmorom i dalje ostaje vitalna.

Adekvatan san kod starijih osoba podržava kognitivne funkcije, zdravlje srca i imunološku otpornost. Pomaže i u očuvanju samostalnosti i smanjenju rizika od padova.

Zašto je dovoljno sna krucijalno u svakoj životnoj fazi?

Foto: Shuterstock

1. Zdrav rast i razvoj

Za bebe i malu decu, san je apsolutno neophodan. Tokom spavanja, dešavaju se ključni procesi rasta mozga i fizičkog razvoja. Nedostatak sna u ovom periodu može imati dugoročne posledice na kognitivne funkcije i opšte zdravlje.

2. Mentalno zdravlje i performanse

Tinejdžeri i odrasli često potcenjuju moć sna. Dovoljno sna direktno utiče na koncentraciju, pamćenje i sposobnost učenja. Nedostatak sna može dovesti do razdražljivosti, anksioznosti, pa čak i depresije. Kvalitetan odmor omogućava mozgu da se "restartuje", obrađuje informacije i konsoliduje sećanja.

3. Prevencija bolesti i imunitetIako stariji ljudi često imaju kraći i isprekidan san, potreba za kvalitetnim odmorom ostaje. Adekvatan san jača imuni sistem, pomaže u borbi protiv infekcija i smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Takođe je ključan za očuvanje zdravlja mozga i prevenciju neurodegenerativnih bolesti.

Ovi podaci bi trebalo da vam služe kao odličan putokaz u razumevanju individualnih potreba za snom. Ulaganje u san je ulaganje u vaše celokupno zdravlje i kvalitet života.

Za vas koji možda želite da se dublje upustite u naučne dokaze o preporučenom trajanju sna, Nacionalna fondacija za san (National Sleep Foundation) je objavila opširnu studiju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.