Šok i neverica! Šta rade Si i Putin dok Amerika razara Iran? Nešto čudno se dešava iza zavese, Peking je u velikom problemu...

Rusija i Kina oštro su osudile rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, nazvavši ga grubim kršenjem međunarodnog prava.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je likvidacija vrhovnog lidera Irana Alija Hamneija „cinično kršenje svih normi ljudskog morala“. Istovremeno je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji u razgovoru sa izraelskim kolegom Gideonom Sarom poručio da se „problemi ne mogu istinski rešiti silom“ i pozvao sve strane da izbegnu dalju eskalaciju sukoba.

Moskva i Peking su zajedno zatražili hitno sazivanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se raspravljalo o situaciji oko Irana.

Iako su obe zemlje iznele oštre diplomatske kritike, ni Rusija ni Kina za sada ne pokazuju spremnost na direktno vojno uključivanje u sukob na strani Teherana.

Rusija i Iran: strateško partnerstvo bez vojnog saveza

U januaru 2025. godine Moskva i Teheran potpisali su sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu koji obuhvata trgovinu, vojnu saradnju, nauku, kulturu i obrazovanje. Dokument je dodatno produbio koordinaciju u oblasti odbrane i obaveštajnih aktivnosti, a podržani su i projekti transportnih koridora koji povezuju Rusiju sa Persijskim zalivom preko teritorije Irana.

Krajem februara, samo nedelju dana pre nego što su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli vojnu operaciju protiv Irana, dve države su održale zajedničke pomorske vojne vežbe u Indijskom okeanu.

Ipak, kako ističu stručnjaci, sporazum između Rusije i Irana ne sadrži klauzulu o uzajamnoj vojnoj odbrani, što znači da između dve zemlje ne postoji formalni vojni savez.

Foto: Shutterstock/Reuters

Andrej Kortunov, bivši generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove i član diskusionog kluba Valdaj, izjavio je u intervjuu za Al Džaziru da primer pravno obavezujućeg sporazuma predstavlja dogovor o međusobnoj odbrani koji su Rusija i Severna Koreja potpisale 2024. godine.

Prema njegovim rečima, taj sporazum obavezuje Rusiju da podrži Severnu Koreju „u svakom sukobu u koji bi ta država mogla da bude uvučena“. U sporazumu sa Iranom, međutim, dve strane su se samo obavezale da će se uzdržati od neprijateljskih poteza ukoliko jedna od njih bude uključena u konflikt.

Kortunov smatra da je verovatnoća direktne vojne intervencije Rusije u korist Irana veoma mala, jer bi takav potez nosio izuzetno velike rizike.

Prema njegovoj oceni, Moskva trenutno stavlja naglasak na diplomatske aktivnosti i istovremeno je zainteresovana za američko posredovanje u sukobu oko Ukrajine.

On je podsetio da je Rusija zauzimala sličan stav i ranije, na primer nakon američke operacije protiv Venecuele i hapšenja njenog predsednika Nikolasa Madura u januaru.

Istovremeno, prema rečima ovog eksperta, pojedini izvori u Teheranu izražavaju „određeni stepen razočaranja“ ruskom pozicijom, jer su očekivali da će Moskva učiniti više od diplomatskih inicijativa u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kina i Iran: snažne ekonomske veze, ali bez vojne podrške

Kina i Iran su 2021. godine potpisali sporazum o saradnji na period od 25 godina, sa ciljem produbljivanja odnosa u energetici i ekonomiji, kao i uključivanja Irana u kinesku globalnu inicijativu „Pojas i put“.

Džodi Ven, istraživačica u Centru za međunarodnu bezbednost i strategiju pri Univerzitetu Cinghua u Pekingu, izjavila je u razgovoru za Al Džaziru da se odnosi između dve zemlje u Kini posmatraju kao pragmatični i stabilni.

- Sa političke strane imamo redovne kontakte, a sa ekonomske strane saradnja je veoma duboka. Brojne kompanije imaju ulaganja u Iranu - rekla je ona.

Međutim, naglasila je da je Peking oduvek jasno postavljao granice tog partnerstva, posebno kada je reč o vojnom angažmanu.

Foto: EPA

- Kineska vlada uvek se pridržava principa nemiješanja u unutrašnje poslove drugih država. Ne verujem da bi Kina slala oružje Iranu - istakla je istraživačica.

Prema njenim rečima, kineska uloga u aktuelnoj krizi verovatno će se fokusirati na diplomatiju i pokušaje smirivanja situacije.

- Kina verovatno vodi razgovore i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa državama Persijskog zaliva kako bi se smanjile tenzije i stabilizovala situacija - dodala je Ven.

Kina kao ključni kupac iranske nafte

Podaci analitičke kompanije Kpler pokazuju da čak 87,2 odsto ukupnog izvoza iranske sirove nafte završava u Kini, što jasno ukazuje na ogromnu ekonomsku važnost Pekinga za Teheran.

Istovremeno, Iran je u okviru globalne trgovine Kine relativno mali partner.

Dilan Lo, vanredni profesor na programu javne politike i globalnih studija na Tehnološkom univerzitetu Nanijang u Singapuru, smatra da se kineska uloga u odnosima sa Iranom postepeno razvila u svojevrsnu „zaštitničku“.

Prema njegovim rečima, Peking pokušava da deluje kao posrednik kako bi sprečio regionalni kolaps koji bi mogao da ugrozi njegove ekonomske i bezbednosne interese na Bliskom istoku.

- Kina sada procenjuje kako da smanji političke rizike i koje su opcije na raspolaganju. Zapravo, takvo preispitivanje strategije počelo je još nakon američkog napada na Venecuelu - naveo je Lo.

U jeku rata na Bliskom istoku, stavovi Moskve i Pekinga ostaju oštri na diplomatskom planu, ali istovremeno veoma oprezni kada je reč o vojnom uključivanju — što pokazuje složen balans između podrške Iranu i nastojanja da se izbegne direktan sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama.

BONUS VIDEO