Otkrijte koje namirnice su popularne u delovima sveta u kojima ljudi najduže žive

Postoji nekoliko namirnica koje ljudi najčešće konzumiraju u plavim zonama, a prvi na listi najpopularnijih je pasulj - izvor proteina i vlakana.

Ako želite da se hranite poput najzdravijih ljudi na planeti, razmislite o tome da crveno meso zamenite pasuljom i pirinčem. 

Ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i bogata biljnim proteinima je tipična odlika "plavih zona", mesta na svetu gde ljudi žive najduže i najzdravije. Na ovim mestima na planeti ljudi obično dostižu ili prevazilaze 100 godina života, i to u dobrom zdravlju.

U nedavno objavljenom dokumentarcu, autor Dan Buetner je objasnio koncept života u "plavim zonama" rekavši da u njima postoji širok izbor kuhinja - poput japanske, grčke, italijanske i kostarikanske. 

Dok se specifične namirnice razlikuju, grupe namirnica poput pasulja, orašastih plodova, integralnih žitarica, začinskog bilja i zelenog povrća čine okosnicu ishrane u "plavim zonama".

Bez obzira na region, ishrana u ovim regionima je sa malo masti i puno ugljenih hidrata.

- Ljudi koji žele da imitiraju obrasce ishrane u "plavim zonama" trebalo bi da imaju za cilj da biljna hrana čini oko 95 odsto njihove dijete i da ograniče unos crvenog mesa - ističe Buetner, a prenosi "Insajder".

Takođe, fokusiraju se na ishranu bogatu hranljivim sastojcima - mnogo jedu mahunarke, a povremeno jedu ribu, mlečne proizvode i jaja. 

Ovo su najpopularnije namirnice u plavim zonama:

Pasulj i mahunarke

Pasulj je kamen-temeljac ishrane "plavih zona", zajedno sa drugim mahunarkama, sočivom i graškom. Pasulj igra glavnu ulogu u svim "plavim zonama" - od crnog pasulja u Kostariki do sočiva i slanutka na Mediteranu.

Pored proteina, mahunarke su prepune i vlakana.

Foto: Shutterstock

 

U Japanu je soja popularan izvor proteina, kuvana na pari u mahuni ili prerađena u tofu za supu ili prženje.

Žitarice

Žitarice se obično smatraju prvenstveno izvorom ugljenih hidrata, ali određene neprerađene sorte takođe mogu dodati proteine vašoj ishrani.

Cela pšenica, heljda i kus-kus sadrže pet do šest grama proteina po šoljici. Kinoa, drevna žitarica koja potiče iz Južne Amerike, sadrži osam grama proteina po šoljici.

Foto: Shutterstock

 

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi i semenke su osnovna grickalica u "plavim zonama", uprkos lošoj reputaciji u svetu ishrane zbog visoke kaloričnosti.

Sadrže obilje hranljivih materija poput omega 3 masnih kiselina, koje su povezane sa zdravstvenim prednostima kao što su manje upale i manji rizik od srčanih oboljenja.

Orašasti plodovi i semenke koji sadrže najveću količinu proteina po porciji su seme bundeve, kikiriki, bademi, seme konoplje i seme lana.

Foto: Shutterstock

 

Riba

Mnoge "plave zone" su u neposrednoj blizini okeana, što ribu čini popularnim izvorom proteina.

Iako nije svakodnevna hrana, riba se pojavljuje u umerenim porcijama od najviše 300 grama, otprilike tri puta nedeljno.

 

Foto: Pixabay

 

Jaja i mlečni proizvodi

Jaja su puna hranljivih materija i lako dostupan izvor proteina. Imaju šest do sedam grama proteina po porciji, kao i vitamin B. Ona se u "plavim zonama" jedu oko četiri do šest puta nedeljno.

Jaja su obično prilog u kuhinjama "plavih zona", i praćena su izdašnom količinom biljne hrane. U Kostariki, na primer, pečeno jaje će biti servirano uz kukuruzne tortilje i crni pasulj. U Japanu, kuvano jaje će često biti deo ukusne supe.

Mlečni proizvodi su relativno retki u ishrani "plavih zona". 

Tradicionalni sirevi napravljeni od ovčijeg ili kozjeg mleka postoje u nekim regionima u Italiji i Grčkoj, kao i druga fermentisana hrana koja je zdrava za creva kao što je jogurt.