U susret Svetskom danu srca! Besplatni pregledi i saveti kardiologa na Sava promenadi

Klardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, vodeći su uzrok smrti na planeti koji oduzima više od 20 miliona života svake godine širom sveta, upozoravaju stručnjaci povodom 29. septembra, Svetskog dana srca, ovog puta pod sloganom Koristite srce, poznajte srce.

Na skupu povodom Svetskog dana srca prof. dr Arsen Ristić i prof. dr Dragan Simić, kardiolozi Kliničkog centra Srbije su ispred Udruženja kardiologa Srbije pozvali sve zainteresovane da u petak, 29. septembra na Sava promenadi u Beogradu od 12 do 14 časova na 5-6 punktova provere vrednosti krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i dobiju savete kako da unaprede zdravlje srca i krvnih sudova. Lekari će davati preporuke i informacije kako da izbegnu ili smanje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i kako da prepoznaju simptome srčanog i moždanog udara.

Da apel treba shvatiti ozbiljno govore i podaci nacionalnog Instituta za javno zdravlje Batut - bolesti srca i krvnih sudova su 2022. bile vodeći uzrok smrti u Srbiji sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti i u proseku je 141 osoba dnevno umirala od bolesti srca i krvnih sudova.

Svaka treća osoba 

U svetu danas živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti. Godišnje preko 50.000 ljudi u Srbiji umre od srčanih oboljenja, što je veličina jednog Pirota ili Zaječara.

Foto: Shutterstock

Zdravstveni stručnjaci širom sveta pozivaju da se u najvećoj mogućoj meri poveća udeo pacijenata koji su pod terapijom kojom je moguće smanjiti neželjeni dogadjaj ili izbeći komplikacije. Kardiovaskularne bolesti su često hronična stanja, koje je potrebno lečiti doživotno.

Savremena terapija za lečenje kardiovaskularnih bolesti, osim što leči, smanjuje i broj invalidnosti i bolovanja. Na taj se način rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Rano prepoznavanje rizika 

Profesor dr Arsen Ristić je istakao da je važno raditi na preventivnim programima kojima bi se sistematski radilo na sprečavanju nastanka i ranom prepoznavanju ovih bolesti. Takođe je važno da pacijentima u Srbiji budu dostupe terapijske opcije za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život i poboljšavaju ishode lečenja. Ukoliko bi korigovali sve najvažnije faktore rizika za kardiovaskularne bolesti (pušenje, gojaznost, povišeni holesterol, hipertenzija, fizička neaktivnost, dijabetes) mogli bi da za oko 30 odsto smanjimo smrtnost, objasnio je prof. dr Ristić.

Foto: Shutterstock

Profesor dr Dragan Simić izjavio je da je važno da što veći broj pacijenata bude pravovremeno uključen u lečenje kardiovaskularnih bolesti kako bi se na vreme sprečile komplikacije koje su verovatno mogle da budu izbegnute. 

Zato je važno da sa jedne strane građani što češće proveravaju svoje zdravtstveno stanje, ne ignorišu upozorenja koje im šalje organizam i poštuju u potpunosti savete lekara, smatra prof. dr Simić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.