Dok je umirao, lekari su pratili šta se dešava! Pre nego što je srce prestalo da radi, videli su nešto šokantno

Naučnici su po prvi put zabeležili šta se dešava u ljudskom mozgu neposredno pre smrti, otkrivajući niz moždanih aktivnosti koje bi mogle objasniti fenomen "odvijanja života pred očima".

Od kako smo na ovoj zemlji, oduvek se potezalo pitanje, šta se dešava sa našim mozgom dok umiremo. Iako su do sada bila samo nagađanja, stigao je jasan dokaz. 

Tim neuronaučnika zabeležio je prvi put moždanu aktivnost umirućeg ljudskog mozga, što sugeriše da ljudi prolaze kroz "pregled života"

Ljudi koji su imali iskustvo blisko smrti rekli su da im se čitav život odvio pred očima, poput nekog filma. 

Kada jed 87-godišnji pacijent doživeo srčani zastoj dok je bio na lečenju od epilepsije, lekari su mi stavili uđaj koji prati moždanu aktivnost, ipak, čovek je preminuo tokom procesa. 

Srećom, neuronaučnici su zabeležili 900 sekundi moždane aktivnosti oko vremena smrti, što im je omogućilo da vide šta se dešavalo 30 sekundi pre i nakon što mu je srce prestalo da kuca.

Šta su pokazala merenja?

Merenja moždanih talasa pre i posle pokazala su da su oblasti povezane sa sećanjima i njihovim povraćajem još uvek bile aktivne.

- Generisanjem moždanih oscilacija (moždanih talasa) uključenih u povraćaj memorije, mozak možda izvodi poslednji pregled važnih životnih događaja neposredno pre nego što umremo, slično onome o čemu su izveštavali ljudi koji su imali iskustva bliska smrti. Ovi nalazi izazivaju naše razumevanje tačnog trenutka kada život prestaje i otvaraju važna naredna pitanja, poput onih koja se odnose na vreme donacije organa - rekao je dr Adžmal Zemar sa Univerziteta Luisvil u Kentakiju, koji je sa kolegama objavio svoje podatke u žurnalu "Granice u neuronauci starenja" 2022.

"Videli smo promene tik pre i nakon što je srce prestalo da radi"

Kanadskog pacijenta su lečili od epilepsije, što je navelo lekare da postave elektroencefalografiju (EEG) kako bi proučili moždane talase povezane sa epileptičnim aktivnostima.

Šta se dešava u mozgu pre smrti?

Uređaj za elektroencefalografiju (EEG) pričvršćuje se na glavu pomoću elektroda koje beleže i pojačavaju moždane talase, prikazujući neurološku aktivnost u obliku talasastih linija. U slučaju jednog pacijenta, EEG je nastavio da snima moždanu aktivnost čak i nakon što je doživeo srčani zastoj i preminuo, pružajući prvi konkretan uvid u procese koji se odvijaju u mozgu neposredno pre smrti.

- Tik pre i neposredno nakon što je srce prestalo da radi, uočili smo promene u gama oscilacijama, ali i u delta, teta, alfa i beta talasima - objasnio je dr Zemar.

Poslednji trenuci i prisećanje života

Moždani talasi su ponavljajući električni impulsi koji odražavaju različite moždane funkcije i stanja svesti. Gama talasi su posebno povezani s pamćenjem i prisećanjem.

- Mozak možda poslednji put pre smrti obnavlja sećanja na važne događaje, slično iskustvima bliske smrti - istakao je Zemar.

Naučnici smatraju da mozak nije samo pasivno isključen u trenutku smrti, već da je biološki programiran da upravlja tim prelazom.

Ako znamo da se u poslednjim trenucima odvijaju moždane aktivnosti povezane sa sećanjima, to znači da naši voljeni možda doživljavaju lepe trenutke pre nego što nas napuste - dodao je Zemar.

Zašto se ovo dešava?

Iako naučnici još nisu sigurni zašto dolazi do ovog fenomena, postoje dve glavne teorije.

Jedna sugeriše da nedostatak kiseonika tokom stanja opasnog po život dovodi do oslobađanja neurotransmitera, što izaziva naglo aktiviranje neurona i "oživljavanje" sećanja.

Druga teorija vezana je za amigdalu - deo mozga odgovoran za reakciju "bori se ili beži". Ova regija čuva emotivna sećanja, pa se njihova iznenadna aktivacija može manifestovati kao prolazak života pred očima.

Otkriće donosi nova pitanja o prirodi smrti, ali i nadu da poslednji trenuci možda nisu ispunjeni samo strahom, već i sećanjima na najlepše trenutke iz života.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.