U CRNOJ GORI SU EPOHALNE PROMENE, KOJE MOGU DOVESTI DO POVLAČENJA PRIZNANJA KOSOVA! Đukanović u jedno može biti siguran - NEMA POVRATKA NA STARO!
Podeli vest
Ono što se odigrava u Crnoj Gori jeste velika promena. Epohalna. Nema povratka na staro. Milo Đukanović može kupovati vreme, pokušavati da održi partijski aparat i da upregne medije za neku propagandnu kampanju. Ali dometi svega su ograničeni, i u političkom i u vremenskom kontekstu
Ciceron je napisao: „Što je bliži kraj imperije, to su njeni zakoni luđi". Ili, na primeru iz Crne Gore, može se još i dodati: pored ludog zakona, i argumentacija kojom se brani sve je luđa.
Nedelja je poseban dan u Crnoj Gori, postao je takav od izglasavanja diskriminatorskog zakona o slobodi veroispovesti. Narod sabran oko svoje crkve i vere, nepokorno korača svake nedelje za odbranu svetinja. U inat Milu Đukanoviću i svim Milogorcima kojima ništa nije sveto
16.02.2020
20:25
Da je novi Zakon o „slobodi veroispovesti", analizira Dušan Proroković, zapravo samo leks specijalis uperen direktno protiv Srpske pravoslavne crkve, pokazuje i nesaglasnost ovog sa drugim normativnim aktima. Tako se, recimo, Zakonom o svojinsko pravnim odnosima iz 2019. godine propisuje da savestan držalac „nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na toj stvari" u slučaju „redovnog održaja" protekom deset, a u slučaju „vanrednog održaja" protekom dvadeset godina.
Nema povratka nazad u Crnoj Gori
Zahvaljujući neumornom Jovanu Markušu, prethodnih dana moglo se i na društvenim mrežama videti ko je savestan, a ko nesavestan držalac objekata od kulturnog, religijskog i istorijskog značaja. O čemu brine država, to uglavnom propada. O čemu brine Crkva, to je obnovljeno, blista nekim novim sjajem, ima svoju funkciju, bilo da se radi o hramovima, manastirskim konacima…
Pre tri decenije na tim mestima su čuvane ovce, neretko ni tome razorena i razgrađena crkvišta nisu služila. Nad Skadarskim jezerom, gde se danas ponovo uzdiže manastir Kom, gde su grobovi Lješa i Mare Crnojević (sestre Skenderbegove), bejaše samo zmijarnik poskoka. Čak i po ovom osnovu, da se ne vraćamo u prošlost, tražimo tapije i hrisovulje, Crkva je stekla pravo svojine. Ali, u sistemu gde prava nema, u kom se zakoni arbitrarno tumače i selektivno primenjuju, nije dovoljno kada ste u pravu. Otuda i iznošenje sve luđe argumentacije kojom se političko beščašće i pravno bezakonje pokušavaju objasniti.
A kada je o objašnjenjima reč, konstrukcija je sledeća: u litijama u Crnoj Gori (a i šire) šetaju „ludaci". Oni bi da proglase „pravoslavnu dšamahiriju", a ključni dokaz je valjda što zbog tih ludaka Podgorica „s vremena na vreme" sliči Teheranu.
Šta je „pravoslavna džamahirija"
Istoričar Aleksandar Raković već je objasnio neprimerenost korišćenja sintagme „pravoslavna dšamahirija". DŽamahirija je „socijalistička republika". On zaključuje:
- Iako pravoslavna socijalistička republika do sada nije postojala kao državno uređenje, najbliža tome bila je Republika Kipar, kada se na njenom čelu, kao predsednik, nalazio arhiepiskop Makarios". A šta tek reći o tom paradigmatičnom poređenju sa Teheranom? Teheran je jedan od najvećih megalopolisa, verovatno najznačajniji naučni centar na Bliskom istoku, glavni grad države, koja je, uprkos sankcijama i nenormalnim odnosima sa moćnim zapadnim zemljama, u ovom trenutku 25 najveća ekonomija sveta, a posmatrajući visinu BDP-a prema paritetu kupovne moći - dugo je među Top 20.
Naravno, problem sa kojim se suočavaju Iranci je mnogo, čak i previše. Izazovi su veliki, pretnje stalne, potencijal za proteste - i političke i socijalne - postoji. Ali to ne znači da se Iran ne menja, da Teheran ostaje isti. U odnosu na devedesete godine prošlog veka i prve godine vođstva Hamneija, razlike su ogromne, mnoge stvari su potpuno neuporedive.
Ipak, uobičajeno je kod srpskih autošovinista (kako onih iz Beograda, tako i ovih iz Crne Gore) da za Teheran vezuju najnegativnije moguće asocijacije. Valjda zbog toga što su samo autošovinisti ostali zarobljenici matrice iz devedesetih. A upravo iz te matrice proizilaze i „ludački zakon" i „ludačka argumentacija".
Navikli da prolazi svaka glupost uz koju ide spominjanje Slobodana Miloševića i velikosrpske hegemonije ili nacionalizma, nisu imali potrebu niti da menjaju pristup, niti da polemišu sa bilo kim ko im se suprotstavljao.
Kao što Bećković navodi u antologijskoj pesmi „Đe reče Japan": Ne kažem ja tebi ništa / Nego gledam u tebe / Ne u tebe nego u tvom pravcu / Pa se čini da tebi pričam / A ja ne pričam nikome / Nego pričam svoju priču". I pričanje te priče dugo je donosilo rezultat, bilo je korisno. Međutim, toga više nema.
Što duže bude agonija, posledice veće
Prvo - globalna imperija je deo naše skorije prošlosti, odnos snaga u svetu se promenio, kao i stanje u „srcu imperije". Nije Teheran ono što je bio, niti je u sistemu distribucije moći i uticaja tamo gde je bio. Nisu ono što su bili pre četvrt veka ni Moskva, ni Peking, ni Delhi.
Drugo - prisustvujemo „periferizaciji balkanskog pitanja" na listi prioriteta svih zapadnih sila, velikih i regionalnih. Ovo više nisu devedesete, oni nemaju imperativ da opravdavaju svaku glupost, niti mogu da iskontrolišu svaku situaciju. Pokušali su da nametnu sporni Zakon, pogurali Đukanovića u tom smeru, a pošto im nije uspelo, mora se menjati pristup. NATO neće intervenisati zbog litija u Crnoj Gori, ne bi intervenisao ni zbog ozbiljnijih stvari.
Treće - matrica je potrošena, delom zbog zamora materijala, delom zbog stalnog prezentovanja novih podataka, poput britanskog izveštaja o Srebrenici, koji ruše nametnute konstrukcije. Ponavljanje starog narativa više nije korisno, ne donosi rezultat. U određenoj meri je i kontraproduktivno. Što više priče o „pravoslavnoj dšamahiriji" i Teheranu - to masovnije litije i molebani.
Ono što se odigrava u Crnoj Gori jeste velika promena. Epohalna. Nema povratka na staro. Milo Đukanović može kupovati vreme, pokušavati da održi partijski aparat i da upregne medije za neku propagandnu kampanju. Ali dometi svega su ograničeni, i u političkom i u vremenskom kontekstu.
Što duže bude trajala agonija, to će i za njega i za njegovo nasleđe posledice biti veće. Da je na vreme povukao sporni Zakon, to bi ga koštalo rejtinga, najverovatnije i gubitka dela glasova na narednim izborima. Pošto to nije učinio, sada će ceh biti veći. Pretpostavka je da se u nekom narednom periodu taj ceh može odnositi na povlačenje priznanja lažne države Kosovo od strane Crne Gore. Ako nastavi sa poistovećivanjem sudbine jednog zakona sa sudbinom cele države, ko zna kako se sve ovo može završiti.
Kada „ludačka argumentacija" dobije prednost nad „ludačkim zakonom", onda nije samo kraj jedne „imperije" blizu, već je izvestan i krah svih vrednosti koje je ta tvorevina baštinila.
Većinska Crna Gora, koja je u litijama, tražiće diskontinuitet sa odlukama manjine koje su nametane prethodnih godina.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nedelja je poseban dan u Crnoj Gori, postao je takav od izglasavanja diskriminatorskog zakona o slobodi veroispovesti. Narod sabran oko svoje crkve i vere, nepokorno korača svake nedelje za odbranu svetinja. U inat Milu Đukanoviću i svim Milogorcima kojima ništa nije sveto
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Jutros je na N1 gost bio inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i bio nadzornik na tom projektu.
Večerašnji skup u Novom Sadu kog je organizovala opozicija, za njih nije imala za cilj ništa drugo nego da ih snime kamere N1 i da narod nahuškaju manipulišući njihovom tugom.
Nakon više od 20 godina od ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, snimljena je serija "Sablja", koja prati dane pre atentata i dane koji su usledili nakon njega, a najteži udarac doživela je Đinđićeva porodica.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
U velikoj tragediji koja se dogodila juče na Železničkoj stanici u Novom Sadu, živote su izgubile sestre, Tina (9) i Sara (5), potvrdio je jutros njihov deda Branko Matić iz Loznice.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je saopštio da je beogradska policija uhapsila švajcarskog državljanina zbog pokazivanja simbola takozvane "velike Albanije" na beogradskim ulicama.
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Čovek koji je nekoliko sekundi pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ustao sa klupe i otišao sa mesta nesreće je Arsen Kojić (75) iz Kaća, inače kum našeg proslavljenog košarkaša Milana Gurovića!
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi (59) pridružio se mnogobrojnim sportistima i javnim ličnostima koje su izrazile saučešće porodicama tragično nastradalih u nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu.
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, nedavno je otkrio da kompanija planira da doda potpuno novu kategoriju sadržaja koji je generisan ili sažet pomoću veštačke inteligencije (AI).
Pavlovićeva se oglasila na svom Instagram profilu i tom prilikom je istakla da je duboko potresena zbog tragedije koja se juče desila, te zbog toga ne želi da nastupa večeras u Luksemburgu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.