SRPSKU NE PODRŽAVAJU SAMO RUSIJA I KINA, ZAPAD I AMERI BESNE, TO IM JE TRNU U OKU! Mnogo je zemlja koje su stale u Banjaluku i Beograd!
Podeli vest
Bosna i Hercegovina je sramni međunarodni, tačnije zapadni, protektorat i njena sudbina u najvećoj mjeri ne zavisi samo od odnosa unutar nje nego i od promena i kretanja i na Zapadu i u celom svetu
Taj protektorat, koji je postao retko viđeno političko siledžijstvo, simbol je vremena koja više ne postoje i Bosna i Hercegovina je uvučena u začarani krug nemogućnosti i unutrašnje samodestrukcije.
Brigu" o BiH od Amerikanaca preuzimaju Nemci. Da li je to manje loše ili još gore po Srpsku? Ili je samo: "Sjaši Kurta da uzjaše Murta"? Baš kao i nakon smene osmanske Turske i habzburške Austrougarske u BiH, jedna imperija u opadanju zamenjuje drugu u usponu. Šta to znači za Srbe, Hrvate, Bošnjake i za entitete i kantone, jer BiH funkcioniše na parče
29.09.2021
18:45
U stvarnosti, ta država i njeni mentori se lažno predstavljaju: ona ne postoji i njeni zaštitnici gube moć i preostala im je samo destrukcija. Oni više nemaju ni moći ni kapaciteta da održavaju iluziju Bosne i Hercegovine kao države. To je samo gubljenje vremena.
Mrtvac se mora pokopati ma koliko ga voleli
Ali, kako kaže jedna stara persijska poslovica "Mrtvac se mora pokopati ma koliko ga voleli".
U savremenim međunarodnim okolnostima dešava se tektonsko pomeranje geopolitičkih interesa u kojem zapadna moć gubi dosadašnji značaj i na scenu moći se vraćaju i one svetske sile za koje se na Zapadu verovalo da su dio prošlosti.
U stvari, u međunarodnom odnosima je, barem kada je reč o Zapadu koji je sam sebe proglasio gospodarem i Bosne i Hercegovine, nastao pravi haos. Ali, u haosu se ipak najbolje snalaze oni koji znaju šta žele i koji imaju jasnu viziju te svoje želje.
Osnovni cilj je u stvari izazivanje krize i održavanje napetosti a ne bilo kakvo rešenje. Jer, samo održavanjem nivoa krize i Evropska unija (EU) i Amerika nastoje da zadrže svoje prisustvo a samim tim, veruju, održavaju svoju važnost.
To je cilj, nema tu nikakve velike strategije. I zato ne bi trebalo imati velikog poverenja u ono što govore zapadne diplomate u ovom delu sveta.
Zapadne diplomate su sada kao oficiri Sovjetskog Saveza u Kirgistanu posle sovjetskog raspada. Malo je verovatno da dolaze bilo kakve instrukcije od većine njihovih vlada a niti njihove izveštaje mnogo ko i čita.
Uz to, iskustvo nas uči da Zapad generalno i ne promišlja kakve bi posledice mogla da izazove njihova politika a iza velikih reči zapadnih lidera i diplomata nema nekog jasnog plana, neke velike mudrosti iako iz ugla medija i izjava može da izgleda drugačije.
Sve je to na nivou specijalnih operacija, nema tu jasne i smišljenje politike.
Takav ambijent, međutim, otvara velike mogućnosti i za Republiku Srpsku i njenu težnju za slobodom i pravom da u najvećoj meri sama odlučuje o svojoj sudbini.
Ovde nije riječ o tome da je Republika Srpska unapred protiv Bosne i Hercegovine kao takve, nego o tome da u onome što se sada predstavlja kao država ne postoje uslovi za razvoj i dostojanstven život. Ostvarenje te težnje neće biti tako jednostavno i brzo bez obzira na odlučnost jer, ipak, Republika Srpska mora da vodi računa i o ukupnom političkom i ekonomskom ambijentu.
U ovoj fazi je prioritet odbrana Republike Srpske unutar formalnog državnog okvira Bosne i Hercegovine a tek posle toga dolazi na red borba za samostalnost. Kako reče Njegoš, "odbrana je s životom skopčana".
U tom istorijskom poslu treba imati na umu da je za svaku društvenu zajednicu najvažnije, pored njene odlučnosti i unutrašnje snage, da ima i saveznike, da obezbedi podršku.
Republika Srpska sada ima saveznike, nije sama.
Kada je riječ o saveznicima, i tu je situacija složenija od javnog utiska.
Mnoge zemlje, koje nisu toliko primetne u javnoj komunikaciji, imaju puno razumevanje i u stvari su saveznici Republike Srpske a javno se uvijek ukazuje na Rusiju i Kinu kao najveće. Pa je zato i politika Zapada prema RS postala u stvari dio geopolitičke igre koja se javnosti predstavlja kao suzbijanje "malignog uticaja" Rusije i sve češće - ekonomske dominacije Kine.
Drugim rečima, najveći, najnoviji, greh Republike Srpske je to što je blizak saveznik Rusije i u novije vreme Kine. Tu je ključ sadašnje krize.
I u Moskvi i u Pekingu se veruje da Republika Srpska pouzdan i istinski saveznik i ona ima stabilnu podršku. Ilustrativan je primer oštrog reagovanja Ambasade Kine u Sarajevu na bahatost u praktično ilegalnom postavljanju novog "Međunarodnog visokog predstavnika" kojeg Kina, kao ni Rusija, ne priznaje. To reagovanje je krajnje neuobičajeno jer zvanični Peking skoro nikada ne komentariše ono sto se događa u drugim zemljama, ali, ipak, razotkriva poziciju Kine kada je riječ i o Bosni i Hercegovini i o Republici Srpskoj.
U veoma delikatnoj situaciji je i Srbija koja nije samo saveznik nego i dio istog nacionalnog bića.
Srbija je pod velikim pritiscima sa Zapada, prije svega Evropske unije zbog njenih ambicija u evropskim integracijama i, treba javno reći, tu već ima uočljivih problema.
Uočljive su već ozbiljne razlike u političkim stavovima i RS, ali i Rusije i Kine, i Srbije.
Osnovni cilj Zapada je razbijanje srpskog etničkog korpusa, razbijanje njegovog jedinstva kao osnove njegove snage. To razbijanje ide na dva nivoa. Jedan je razbijanje političkog i nacionalnog konsenzusa u Republici Srpskoj a drugi nivo je stvaranje političkih jazova između Banja Luke i Beograda.
A za to je javni izgovor proces evropske integracije pa se ispostavlja da je ta evropska ambicija političke elite u Beogradu pogubna za srpski narod.
Sve podseća na vreme Austro-Ugarske monarhije i njene vladavine u Bosni i Hercegovini i ratnih planova Beča protiv Srbije.
Među najbizarnijim znacima je Član 3. Deklaracije samita EU - Zapadni Balkan, održanog u Sloveniji početkom oktobra 2021, u kojem EU traži da se u medijima ne piše ružno, loše o Evropskoj uniji, i taj zahtev je u formi jednog od uslova procesa evropskih integracija.
Gotovo identično sa pretnjama Austrije Srbiji uoči Prvog svetskog rata i posebno u čuvenom Ultimatumu.
I Srbija i Republika Srpska su takođe dio ne samo geopolitičke igre Istoka i Zapada nego i geopolitičkog prestrojavanja unutar zapadnog bloka.
U postepenom padu američkog interesa za Evropsku uniju, posebno za njen zapadni dio, čime Evropa gubi na značaju ne samo za Ameriku nego i na međunarodnom nivou, vodeće zemlje Unije očigledno sada procenjuju da bi kakvu takvu važnost mogle da održe upravo na takozvanom Zapadnom Balkanu. (Mada ovaj prostor bi trebalo da bude Centralni Balkan a ne zapadni jer, kako se većina istoričara slaže, zapadna granica Balkana ide linijom od Trsta do Beča.)
Neizvesno je koliko će biti uspeha u toj nameri jer dosadašnji potezi se odlikuju bahatošću kao što je primer takozvanog visokog predstavnika koji dolazi iz Nemačke, upravo zemlje koja ima ambiciju vodećeg mešetara.
Amerika, međutim, u svom smanjenju političkog i ekonomskog interesa za zapadni dio Evropske unije ipak ne odustaje od praćenja političkih manevara vodećih zemalja pa tako i na Zapadnom Balkanu.
Za očekivati je da će američki specijalni izaslanici minirati nemačke i evropske planove i stvarati još veći haos.
Zapad na izvestan način ima i strah od Srba. Na Zapadu postoji skriveni osećaj krivice jer dobro se zna šta je rađeno i kakav je greh počinjen. Ali se ne odustaje jer Srbi su najveći narod na Balkanu i zato ga, veruje se, treba razbiti.
To u velikoj meri otežava i komplikuje situaciju i za Republiku Srpsku i Srbiju.
Sve to je i očigledno i poznato a ključno pitanje je šta bi u takvim okolnostima trebalo činiti.
Put koji je izabrala Republika Srpska je povratak pravnom okviru Bosne i Hercegovine i zaštiti Dejtonskog sporazuma kao temelja te države i njenom Ustavu. To istovremeno znači jačanje institucija sistema jer samo jake institucije utemeljene na pravnom i državnom poretku mogu da očuvaju Republiku Srpsku.
U očuvanju pravnog položaja Republika Srpska u stvari brani i postojanje Bosne i Hercegovine jer orkestrirano višegodišnje rušenje pravnog sistema od strane Visokog predstavnika i dela političke elite u Sarajevu je dovelo u pitanje postojanje ne Republike Srpske nego i bosanskohercegovaccke države u celini.
I šta bi moglo da bude?
Naravno, teško je i nezahvalno predviđati budućnost ali ukoliko se Bosna i Hercegovina ne vrati svom izvornom ustavnom ustrojstvu i zakonskom ponašanju onda je sasvim izvesno da će i formalno nestati kao politička i državna realnost.
Republika Srpska istovremeno pokazuje spremnost i odlučnost da odbrani svoje interese u bilo kojem scenariju. Zapad će, po svemu sudeći, nastojati da produži neizvesnost i održava napetost i krizu.
Zapadne zemlje nemaju kapacitet da promene politiku. Ali, Zapad nije više jedini prije svega u Republici Srpskoj pa bi se ta njegova ambicija održavanja krize mogla pokazati kao pogubno gubljenje vremena.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Brigu" o BiH od Amerikanaca preuzimaju Nemci. Da li je to manje loše ili još gore po Srpsku? Ili je samo: "Sjaši Kurta da uzjaše Murta"? Baš kao i nakon smene osmanske Turske i habzburške Austrougarske u BiH, jedna imperija u opadanju zamenjuje drugu u usponu. Šta to znači za Srbe, Hrvate, Bošnjake i za entitete i kantone, jer BiH funkcioniše na parče
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Jutros je na N1 gost bio inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i bio nadzornik na tom projektu.
Večerašnji skup u Novom Sadu kog je organizovala opozicija, za njih nije imala za cilj ništa drugo nego da ih snime kamere N1 i da narod nahuškaju manipulišući njihovom tugom.
Nakon više od 20 godina od ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, snimljena je serija "Sablja", koja prati dane pre atentata i dane koji su usledili nakon njega, a najteži udarac doživela je Đinđićeva porodica.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
U velikoj tragediji koja se dogodila juče na Železničkoj stanici u Novom Sadu, živote su izgubile sestre, Tina (9) i Sara (5), potvrdio je jutros njihov deda Branko Matić iz Loznice.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je saopštio da je beogradska policija uhapsila švajcarskog državljanina zbog pokazivanja simbola takozvane "velike Albanije" na beogradskim ulicama.
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Čovek koji je nekoliko sekundi pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ustao sa klupe i otišao sa mesta nesreće je Arsen Kojić (75) iz Kaća, inače kum našeg proslavljenog košarkaša Milana Gurovića!
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi (59) pridružio se mnogobrojnim sportistima i javnim ličnostima koje su izrazile saučešće porodicama tragično nastradalih u nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu.
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, nedavno je otkrio da kompanija planira da doda potpuno novu kategoriju sadržaja koji je generisan ili sažet pomoću veštačke inteligencije (AI).
Pavlovićeva se oglasila na svom Instagram profilu i tom prilikom je istakla da je duboko potresena zbog tragedije koja se juče desila, te zbog toga ne želi da nastupa večeras u Luksemburgu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.