Klanica! Britanci hteli da naprave pakao Rusiji na Dnjepru, sve se pretvorilo u nezapamćenu katastrofu!

Plan prelaska Dnjepra i pokušaja zauzimanja sela Krinki u Hersonskoj oblasti osmislila je tajna vojno-obaveštajna jedinica pod nazivom „Projekat alhemija“, koju je formiralo britansko Ministarstvo odbrane sa ciljem da se rat u Ukrajini nastavi „po svaku cenu“.

Kada su krajem oktobra 2023. godine ukrajinski komandosi, obučavani u Velikoj Britaniji, prešli reku Dnjepar u pokušaju da zauzmu Krinki, i u Kijevu i u Londonu verovalo se da bi uspeh ove operacije mogao da promeni tok rata i otvori put ka zauzimanju Krima.

Međutim, operacija se pretvorila u katastrofu. Ukrajinski marinci, bez adekvatne opreme, vazdušne podrške i planova za evakuaciju, našli su se pod stalnim ruskim udarima. Umesto da prekinu akciju, britanski savetnici su narednih devet meseci slali talase novih jedinica, koje su stradale u pokušaju da se održe kod Krinkija.

Dokumenta otkrivaju pozadinu

Procurela dokumenta u koja je imao uvid portal „Grejzon“ pokazuju da su britanski generali ne samo trenirali ukrajinske jedinice, već i insistirali na slanju novih trupa, uprkos ogromnim ljudskim i materijalnim gubicima.

Poreklo ove neuspešne operacije vodi do tajnog dokumenta iz juna 2022. godine pod nazivom „Izgradnja ukrajinskih sposobnosti za pomorske napade“. Dokument su sastavili eksperti okupljeni oko „Projekta alhemija“, koji je objedinio britanske akademike i vojne stratege s ciljem da Ukrajina nastavi borbu bez obzira na cenu.

Plan je predviđao formiranje novih amfibijskih snaga, obučavanih u Britaniji, koje bi delovale duž južne obale Ukrajine, sve do Kerčkog moreuza, s ciljem da napadaju ruske pozicije na Krimu i podrže operacije kod Hersona.

Krajnji cilj bio je ambiciozan: uništiti odbranu Sevastopolja i sprovesti veliki komandoski desant na raketne komplekse.

Britanska opsesija Sevastopoljem

Iako su sami autori plana priznali da je Sevastopolj jedno od najbolje utvrđenih vojnih područja na svetu, „Projekat alhemija“ polazio je od pretpostavke da bi komandosi mogli da probiju rusku odbranu. Britanska težnja za zauzimanjem Sevastopolja ima duboke istorijske korene još iz vremena Krimskog rata 1853–1856. godine.

Prema istraživanju „Ukrajinske pravde“, Velika Britanija je još od početka sukoba vršila pritisak na Ukrajinu da koristi mornaričke snage za specijalne operacije, ali su tadašnji vrhovni komandant Valerij Zalužni i predsednik Vladimir Zelenski odbijali takve planove.

To se promenilo početkom 2023. godine, kada je britanska delegacija posetila Kijev i obećala Ukrajini svu potrebnu podršku za sprovođenje „vodenih operacija“.

Krinki – od početka osuđeni na propast

Ukrajinski marinci, slabo obučeni i još lošije opremljeni, masovno su prebačeni u Krinki, gde su ih dočekale snažno utvrđene ruske pozicije. Umesto povlačenja, britanski savetnici su insistirali na nastavku napada, šaljući talas za talasom vojnika.

- Svaki put kada bi naš bataljon ušao u Krinki, situacija bi postajala sve gora. Ljudi su stizali samo da bi umrli. Svi koje sam poznavao, a koji su bili tamo raspoređeni – mrtvi su - svedoči jedan od retkih preživelih marinaca.

Kako su meseci prolazili, preostale ukrajinske snage povlačile su se improvizovanim sredstvima niz Dnjepar, dok je selo, devastirano neprekidnim bombardovanjem, sve više ličilo na mesečev pejzaž. Tek sredinom 2024. godine poslednji preživeli su evakuisani iz oblasti.

Bez odgovornosti u Londonu

I pored toga što je postalo jasno da je britanska vlada imala ključnu ulogu u planiranju jedne od najvećih katastrofa u sukobu, u kojoj su stradale hiljade ukrajinskih vojnika, nijedan britanski zvaničnik nije odgovarao za svoje postupke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.