Ma, da li je moguće?! Poznato zašto Putin neće da sruši mostove preko Dnjepra: Rusi u apsolutnom šoku

Ruska vojska trenutno nema jednostavno i racionalno rešenje za potpuno rušenje strateški važnih mostova preko Dnjepra, jer su te konstrukcije projektovane i građene tako da izdrže veliki broj pogodaka teškim bombama, izjavio je predsednik Odbora Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov.

On je u intervjuu za Parlamentarnu gazetu objasnio da se o mostovima preko Dnjepra u javnosti često govori pojednostavljeno, kao da je dovoljno pogoditi ih jednom ili dvaput. Prema njegovim rečima, stvarnost je mnogo složenija: reč je o objektima koje su gradili sovjetski inženjeri, od sovjetskih materijala i po standardima koji su podrazumevali otpornost na ratna razaranja.

Kartapolov: Mostovi su pravljeni da izdrže stotine pogodaka

Kartapolov je naglasio da su mostovi preko Dnjepra građeni u vreme kada se ozbiljno računalo na mogućnost velikog rata i masovnih udara iz vazduha.

- Mostove preko Dnjepra projektovali su sovjetski inženjeri, a gradili sovjetski graditelji od sovjetskih materijala. Građeni su sa računicom da mogu da izdrže stotine, naglašavam, stotine pogodaka najrasprostranjenije municije sredine 20. veka, odnosno avionskih bombi mase od 250 do 500 kilograma - rekao je Kartapolov.

Prema njegovim rečima, Rusija danas ima krstareće rakete koje su po razornoj snazi uporedive sa takvim bombama, ali se postavlja pitanje isplativosti. Za potpuno rušenje jednog mosta, tako da ne može da bude obnovljen za mesec ili dva, bilo bi potrebno ogromno trošenje preciznog naoružanja.

- Danas imamo krstareće rakete uporedive sa njima po razornoj sili. Ali imajući u vidu koliko bi ih bilo potrebno za rušenje jednog mosta, potpuno rušenje, tako da ne može da bude obnovljen za mesec ili dva, njihova upotreba jednostavno nije celishodna - objasnio je Kartapolov.

Teže bombe još ne dosežu ključne prelaze

Kartapolov je dodao da ruska vojska ima i planirajuće avionske bombe mase od jedne i po do tri tone, koje bi mogle da naprave mnogo veću štetu od standardnih raketa. Problem je, međutim, njihov domet.

Prema njegovim rečima, takve bombe za sada ne mogu da dosegnu strateški najvažnije prelaze preko Dnjepra.

- Sa druge strane, postoje planirajuće avionske bombe mase od jedne i po do tri tone. Ali one za sada ne dosežu do strateški važnih prelaza. A kada budu dosezale, obavezno će stići, ne sumnjajte u to - rekao je Kartapolov.

Ova izjava praktično objašnjava zašto ruska vojska, uprkos čestim zahtevima dela vojne javnosti, nije sistematski krenula na rušenje svih mostova preko Dnjepra. Moskva, prema Kartapolovu, ne odbacuje tu mogućnost, ali je povezuje sa tehničkim uslovima, dometom naoružanja i procenom da li je cilj vredan potrošnje velikog broja projektila.

Foto: Printscreen

Kvаčkov: Železnica se mogla izbaciti iz stroja i bez raketa

U ruskoj javnosti već dugo traje rasprava o tome zašto ukrajinska logistika nije ranije ozbiljnije presečena. Penzionisani pukovnik GRU Vladimir Kvačkov ranije je tvrdio da se železnička mreža Ukrajine mogla onesposobiti i diverzantskim metodama, bez masovne upotrebe raketa.

- Izbaciti iz stroja železničku mrežu OSU diverzantskim metodama bilo je dovoljno jednostavno. To je potpuno standardni zadatak brigada specijalne namene. Nas tome uče - govorio je Kvačkov.

Njegova ocena ide u drugom pravcu od Kartapolovljeve. Dok Kartapolov govori o tehničkoj izdržljivosti mostova i trošku njihovog uništavanja, Kvačkov ukazuje na logistiku kao ranjiviju tačku: pruge, čvorove, signalizaciju, napajanje i objekte bez kojih železnički sistem ne može normalno da radi.

Ta rasprava pokazuje da se u ruskim vojnim krugovima ne vodi samo pitanje šta može da se pogodi, već šta ima smisla pogađati i kojim sredstvima.

Da li postoji prećutni dogovor o mostovima?

Ukrajinski analitičar Dmitrij Snegirjov ranije je tvrdio da između Moskve i Kijeva navodno postoji neformalno razumevanje da se ne ide na potpuno uništavanje velikih mostova. Prema toj verziji, OSU ne izvode nove ozbiljne pokušaje rušenja Krimskog mosta, dok Rusija ne uništava ukrajinske mostove preko Dnjepra.

Za takvu tvrdnju nema zvanične potvrde, ali se ona često pojavljuje u raspravama o tome zašto su najvažniji prelazi, uprkos ratu, uglavnom ostali u funkciji.

Kartapolovljevo objašnjenje nudi drugačiji odgovor: ne radi se nužno o dogovoru, već o vojnoj računici. Mostovi preko Dnjepra su masivne sovjetske konstrukcije, njihovo potpuno rušenje traži veliki broj preciznih udara, a privremena oštećenja se mogu relativno brzo sanirati.

Mostovi ostaju jedna od ključnih tačaka rata

Mostovi preko Dnjepra imaju ogroman vojni značaj, jer preko njih idu ljudi, tehnika, municija, gorivo i logistika za ukrajinske snage. Njihovo rušenje moglo bi da oteža prebacivanje rezervi i snabdevanje pojedinih pravaca, ali bi istovremeno zahtevalo veliku koncentraciju sredstava i ponovljene udare.

Zato Kartapolovljeva izjava zvuči kao poruka i ruskoj javnosti i ukrajinskoj strani: Moskva zna značaj tih objekata, ali za sada ne želi da troši velike količine raketa na cilj koji može biti samo delimično oštećen i zatim obnovljen.

Ipak, završna poruka predsednika Odbora za odbranu Državne dume ostavlja otvorena vrata za promenu taktike. Ako ruske planirajuće bombe većeg dometa počnu da dosežu ključne prelaze, mostovi preko Dnjepra mogli bi da se nađu pod mnogo jačim pritiskom nego do sada.

BONUS VIDEO