Prvo borbeno korišćenje nove rakete srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik" od strane Rusije izazvalo je veliku pažnju među vojnim analitičarima i zapadnim posmatračima, ali politički komentator Rostislav Iščenko spušta loptu.
Prema njegovom tumačenju, ova raketa nije bila primarno lansirana zbog taktičke potrebe - već kao jasan signal.
Kako tvrdi Iščenko, sve je imalo pre svega demonstracioni karakter. Rusija je ovom akcijom želela da podvuče svoje tehničke mogućnosti u domenu raketnog naoružanja - naročito kada se radi o sistemima koji mogu da pogode ciljeve na čitavom evropskom kontinentu.
On naglašava da je „Orešnik" sposoban da se koristi i u ozbiljnijim konfiguracijama, što potencijalnim protivnicima šalje poruku da Moskva raspolaže sredstvima za nanošenje značajnih šteta, ukoliko bude primorana da ih upotrebi.
Postoje efikasnija - i znatno jeftinija - sredstva koja bi, u konkretnom kontekstu, donela slične rezultate. U centru njegove analize nalazi se glavni grad Ukrajine. Iščenko direktno ukazuje na slabosti odbrane Kijeva, naročito na nedovoljnu protivvazdušnu zaštitu i njegovu relativnu blizinu granici sa Belorusijom.
Upravo ta geografska pozicija otvara prostor za drugačiji scenario: ruski avioni mogu, prema Iščenkovim rečima, ući u ukrajinski vazdušni prostor, ispustiti planirajuće avio-bombe i odmah se vratiti na teritoriju saveznika. U tom slučaju, efekat bi bio uporediv sa udarom „Orešnika", ali trošak i politički rizik bili bi daleko manji.
Posebno zanimljiv detalj koji ističe jeste potencijalna upotreba između 200 i 400 planirajućih bombi u jednoj akciji. Takva operacija bi mogla imati razarajući efekat po grad, bez potrebe za upotrebom strateških raketa srednjeg dometa.
A to, kako navodi, stavlja Rusiju u poziciju da bira - da kombinuje precizne, ograničene udare sa širokim, obuhvatnijim dejstvima u zavisnosti od situacije.
Na kraju, politički komentator podvlači jednu ključnu stvar: „Orešnik" je poruka, ne obavezno alat.
Kada postoji čitav arsenal drugih opcija koje su pristupačnije i jednako destruktivne u datom kontekstu, korišćenje tako sofisticiranih sistema postaje pitanje strateške komunikacije, a ne borbene nužde.
I dok su oči sveta uperene u domet i preciznost jednog impozantnog oružja, možda je važnije gledati kako se koristi - i zašto. Jer nekada prava moć nije u lansiranju, već u svesnom uzdržavanju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izdao je direktno naređenje Ministarstvu odbrane da hitno pripremi ciljeve za potencijalni strateški udar na ukrajinsku prestonicu Kijev, koristeći novo oružje dugog dometa poznato kao „Orešnik“. Ovu informaciju objavio je Telegram kanal „Maš“, koji važi za izvor blizak bezbednosnim i vojnim strukturama na najvišem nivou u Rusiji.
Ako Ukrajina pokuša da naruši obeležavanje Dana pobede 9. maja, Moskva će uzvratiti preciznim i ciljno odabranim napadima na ključnu vojnu infrastrukturu u Kijevu – poručio je general-major Vladimir Popov.
Zapadne elite nastavljaju da sprovode strategiju koja je dominirala Evropom u protekla dva veka, nastojeći da unište Rusiju, izjavio je za Sputnjik zamenik generalnog direktora medijske grupe „Rusija sevodnja“ Aleksandar Jakovenko.
Povodom 80. godišnjice Dana pobede u Evropi, anketa agencije „JuGov“ otkriva da veliki broj građana Sjedinjenih Američkih Država i zapadnoevropskih zemalja smatra da bi treći svetski rat mogao izbiti u roku od pet do deset godina, pri čemu se Rusija vidi kao najverovatniji uzrok globalnog sukoba.
Zemlje Zapada planiraju da naredne nedelje u Londonu usaglase detalje predloga o prekidu vatre u Ukrajini, koji bi potom bio predstavljen Moskvi kao „konačna ponuda“, piše „Njujork post“, pozivajući se na visokog zvaničnika američke administracije.
Situacija u Moldaviji zaista na prvi pogled veoma podseća na onu u Ukrajini, i tamo se radi na uspostavljanju potpuno totalitarnog, nacionalističkog režima, čiji je cilj formiranje unitarne, nacionalističke države unutar granica Moldavije, izjavio je za Sputnjik Dmitrij Evstafjev, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije (HSE).
Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je državnim i vojnim strukturama da detaljno analiziraju stepen uključenosti svake strane koja, prema oceni Moskve, podstiče Kijev na nastavak borbenih dejstava.
Zapadne zemlje se, prema oceni ruskog poslanika i general-potpukovnika u penziji Andreja Guruljova, više ne zadržavaju samo na političkim izjavama protiv Moskve, već sistematski podižu vojne kapacitete za mogući veliki sukob sa Rusijom.
Bivši savetnik predsednika Rusije Vladimirа Putina Andrej Ilarionov tvrdi da je Moskva dobila retku priliku da pojača globalno sučeljavanje sa Zapadom i da period od jula do novembra vidi kao prozor za delovanje na tri ključna fronta: u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji.
Raspoređivanje vojnih baza kolektivnog Zapada na tuđoj teritoriji provocira međunarodnu i regionalnu napetost, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Ukrajina bi nastavkom udara na rusku poljoprivrednu infrastrukturu, mehanizaciju i transportne pravce mogla da ugrozi žetvu i snabdevanje gradova hranom, ocenio je američki konsultant za odnose sa vlastima i veteran Ratne mornarice SAD Bert Votson.
Aktuelna kriza na tržištu goriva pokazala je da svet, uprkos sankcijama i višegodišnjim pokušajima da potisne Moskvu iz globalne trgovine energentima, i dalje snažno zavisi od Rusije, ocenjuje američki Si-En-En.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izdao je direktno naređenje Ministarstvu odbrane da hitno pripremi ciljeve za potencijalni strateški udar na ukrajinsku prestonicu Kijev, koristeći novo oružje dugog dometa poznato kao „Orešnik“. Ovu informaciju objavio je Telegram kanal „Maš“, koji važi za izvor blizak bezbednosnim i vojnim strukturama na najvišem nivou u Rusiji.
Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Slobodan Stupar, ideolog blokadera, demonstrirao je neviđenu količinu mržnje prema Srbiji i Srbima i još jednom pokazao i dokazao da je autošovinizam srž blokaderske politike.
Vladimir Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od najvećih kritičara predsednika Aleksandra Vučića, ismejao je ustaškog evroposlanika Tonina Piculu, koga blokaderi kuju u zvezde.
Tek nakon žestoke reakcije javnosti i medijskog alarma, tamošnje tužilaštvo je konačno formiralo predmet kako bi se utvrdilo ko je u naselju Pruška ispisao monstruozni grafit "Srbe na vrbe".
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio sramotni i divljački napad trojice Bošnjaka na srpske povratnike Miku Davidović i njenog supruga Željka Matića u mestu Lušci Palanci kod Sanskog Mosta.
Zavladalo je potpuno rasulo među blokaderima nakon što je Informer ekskluzivno objavio svih 250 imena onih koji se nalaze na takozvanoj studentskoj listi za predstojeće izbore, pa su na društvenim mrežama masovno počele da "pljušte" razočarane poruke.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje, jer se smatra da se tako čini veliki greh.
U Srbiji u utorak nestabilno. Pre podne suvo, posle podne pljuskovi i grmljavina na zapadu i jugu, uveče i u centralnim krajevima. Temperatura do 33 stepena.
U kovčegu ispred oltara Saborne crkve u Beogradu počivaju mošti Svetog Stefana Štiljanovića, velikog dobrotvora i zaštitnika srpskog naroda. Njegove mošti donete su u Beograd kako bi bile zaštičene od ustaša.
S. A. (64) sa Novog Beograda teško je povređen juče po podne u naselju Bečmen, nakon što je pao na beton sa krova lokalne crkve i lekari mu se bore za život.
Višestruki šampion Srbije u bilijaru Goran Mladenović Grga (60) poginuo je u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na magistralnom putu Niš - Priština, u selu Visoka kod Kuršumlije, a kako se saznaje, jedna želja mu je ostala neostvarena.
Bila je kraljica pozorišta, ali i žrtva brutalne sudbine. Život Žanke Stokić obeležile su batine, siromaštvo i smrt u samoći, dok joj je spomenik podigla služavka, jer niko drugi nije želeo.
Novi film britansko-američkog reditelja Kristofera Nolana "Odiseja", zasnovan na istoimenom antičkom epu starogrčkog pesnika Homera, ostvario je zaradu od 264,1 milion dolara na svetskim bioskopskim blagajnama tokom prvog vikenda prikazivanja, saopštio je studio "Universal Pictures".
Božidar Bole Stošić, koji nas je napustio 2018. godine, svojevremeno je otkrio da je odbio ulogu u seriji "Bolji život" jer nije želeo da radi sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, koji ga je stavio na svoju "crnu listu" glumaca.
U današnjem tempu života često nam nedostaje vremena za bliskost i povezivanje s partnerom, ali dve poze omogućavaju da uživate u ljubavnom zanosu, bez obzira na vreme i okolnosti
Nakon napuštanja rijalitija Elita 9, Nerio Ružanji i Hana Duvnjak izneli su šokantne detalje o svom odnosu, braku i aferama koje su podigle ogromnu prašinu u javnosti.
Jedna Instagram stranica iskoristila je Karleušin novi hit "Mata Hari" kako bi napravila kompilaciju najurnebesnijih trenutaka Miljane Kulić i Lazara Čolića Zole.
Janjuš je privukao Vanju Živić, nakon čega su počeli strasno da se ljube nasred studija, ne obazirući se na fotoaparate novinara i poglede vivših cimera!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.