Kremlj objavio Putinov plan za Ukrajinu! Sve je zada izašlo na videlo: Evo na koji dokument se poziva!

Mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine, koje je predložio predsednik Rusije Vladimir Putin, obuhvatiće i elemente nacrta sporazuma iz 2022. godine koji je tada odbačen, kao i činjenicu da se gotovo petina ukrajinske teritorije trenutno nalazi pod ruskom kontrolom, saopštio je Kremlj.

Putin je u subotu predložio održavanje direktnih pregovora s Kijevom s ciljem postizanja trajnog mira i okončanja rata. Predlog je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali je poručio da Moskva prethodno mora pristati na trenutno primirje. Savetnik ruskog predsednika za spoljne poslove Jurij Ušakov potvrdio je da bi osnovu pregovora činio nacrt iz 2022. godine, poznat kao „Istanbulski sporazum“, uz uzimanje u obzir trenutne situacije na ratištu.

Šta je predviđao nacrt iz 2022. godine?

Neposredno nakon početka sukoba u februaru 2022, Moskva i Kijev započeli su pregovore u Belorusiji, koji su kasnije nastavljeni u Istanbulu. Tada je izrađen preliminarni dokument koji je predviđao neutralan status Ukrajine, ograničenje vojne saradnje sa Zapadom i faktičko priznanje ruske kontrole nad Krimom.

Prema dokumentu iz aprila 2022. godine:

• Ukrajini ne bi bilo dozvoljeno da pristupi vojnim savezima (uključujući NATO), ali bi mogla da teži članstvu u Evropskoj uniji.

• Na njenoj teritoriji ne bi smelo da se nalazi strano oružje, uključujući raketne sisteme.

• Ukrajinska vojska bi bila ograničena: Rusija je predlagala 85.000 vojnika i 342 tenka, dok je Ukrajina zahtevala 250.000 vojnika i 800 tenkova.

• Krim bi ostao pod faktičkom ruskom kontrolom.

• Ruskom jeziku bi bio dodeljen zvanični status ravnopravan s ukrajinskim — što je Kijev odbio da potpiše.

• Budućnost Donbasa bi bila predmet daljih pregovora.

Ko bi garantovao mir?

Prema nacrtu, garant mirnog rešenja trebalo je da budu SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Rusija. Te zemlje bi obezbeđivale neutralnost Ukrajine i, u slučaju kršenja sporazuma, preduzimale zajedničke mere. Međutim, na zahtev Rusije, Krim i Sevastopolj nisu bili obuhvaćeni mehanizmom međunarodnih garancija.

Ukrajina je, s druge strane, tražila da se u slučaju ponovnog napada agresoru zabrani korišćenje vazdušnog prostora iznad Ukrajine — klauzulu koju je Rusija odbacila. Moskva je takođe želela da se sve eventualne odmazde prethodno usaglase među svim garantima, što bi faktički onemogućilo brzu reakciju čak i ako bi Rusija ponovo pokrenula agresiju.

Pregovori su prekinuti, ali se nacrt vraća u igru

Iako su pregovori formalno prekinuti u junu 2022. godine, u poslednje vreme sve su češći pozivi i iz Moskve i sa Zapada na povratak tom dokumentu. Specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, nedavno je izjavio da bi upravo „Istanbulski sporazum“ mogao predstavljati realnu osnovu za buduće mirovno rešenje.

U svetlu produženog sukoba, Putinov predlog se tumači kao pokušaj da se obnovi diplomatski kanal, uz uvažavanje trenutnih vojnih realnosti. Ipak, Kijev i dalje insistira na uslovima koje Moskva još ne želi da prihvati.