Putin i Rusija na nogama: Nastupa kriza koja će zatresti svet do temelja

Dok svet ulazi u novu fazu krize vode, u kojoj raste potražnja, a zalihe slatke vode se ubrzano smanjuju, Rusija – zemlja sa drugim najvećim rezervama vode na planeti – nalazi se u centru ekonomske i ekološke pažnje, ističe akademik Viktor Danilov-Daniljan iz Instituta za probleme voda Ruske akademije nauka.

Prema njegovim rečima, čovečanstvo je u prethodnom veku izgubilo oko 20% dostupnih vodnih resursa usled zagađenja i prekomerne eksploatacije. Iako trenutna kriza verovatno neće direktno ugroziti ljudske živote, ekonomske posledice biće duboke – pristup pristupačnim zalihama postaje sve ograničeniji, a premeštanje industrije, prilagođavanje potrošnje i infrastrukturne promene biće neizbežni.

Bajkal nije neiscrpan izvor

Iako se često pominje kao potencijalni izvor globalnog snabdevanja, Bajkalsko jezero ima ograničen obnovljivi kapacitet – godišnje se iz njega izliva svega 65 km³ vode putem reke Angare. Za poređenje, reka Jenisej u Arktički okean prenese čak 670 km³ godišnje, deset puta više. „Bajkal nije beskonačan, i s njim se mora pažljivo upravljati“, upozorava Daniljan.

Uz to, raspodela vodnih resursa u Rusiji je izrazito neuravnotežena – oko 80% zaliha nalazi se u azijskom delu zemlje, dok 80% stanovništva živi u evropskom delu. Ideja o transportu vode iz Azije u Evropu deluje logično, ali je tehnički i ekonomski gotovo neizvodiva – projekat izgradnje glavnog kanala procenjuje se na preko 500 milijardi dolara.

Situaciju dodatno komplikuje sezonska varijabilnost – dve trećine rečnog protoka dešava se tokom samo dva meseca u godini, u periodu prolećnih i letnjih poplava. Izgradnja velikih rezervoara kao potencijalno rešenje bila bi izuzetno skupa, štetna po životnu sredinu i zahtevala bi ogromne površine zemljišta.

Voda kao strateški resurs i tržišna roba

Na globalnom nivou, voda već postaje ekonomska roba, kao što se vidi u primerima iz doline Tigra i Eufrata. Ipak, visoki troškovi transporta trenutno onemogućavaju formiranje svetskog tržišta vodom. Preusmeravanje sibirskih vodotokova ka centralnoj Aziji bilo bi, prema Daniljanovim rečima, „astronomski skupo i tehnički neodrživo“.

U svetu se 70% slatke vode troši na poljoprivredu, dok u Rusiji dominiraju industrijska i komunalna potrošnja. Najveći potrošači su metalurgija, energetika, hemijska i papirna industrija, a za proizvodnju 1 gigavata energije godišnje potrebno je oko 1 km³ vode, pri čemu se 30% gubi nepovratno.

Tri prioriteta za očuvanje vodnih resursa

Daniljan ukazuje na tri ključna pravca u borbi protiv globalne krize vode:

• Očuvanje – redukovanje nepotrebne potrošnje kroz inženjerske i društvene mere;

• Menadžment – jačanje stručnih kapaciteta, precizna hidrologija i bolja prognoza;

• Kultura i svest – podizanje ekološke i hidrološke pismenosti kako bi se sprečile buduće katastrofe.

- Predvideti prirodne procese je jedno, ali efikasno reagovati na njih je nešto sasvim drugo – i to je ključ uspeha - zaključuje Daniljan.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.