Šta se dešava - Papa Lav udario na zloglasni Opus Dei - dao im šest meseci da sprovedeu reforme: Ovo se do sada niko nije usudio

Vatikan je postavio ultimatum moćnoj ultrakonzervativnoj katoličkoj organizaciji Opus Dei, primoravajući je da preispita sopstvene temelje, izveštava El Kronista.

Samo dva meseca nakon izbora, naslednik pape Franje poslao je poverljivo pismo prelatu Fernandu Okarizu sa zahtevom da se statut Opus Dei uskladi sa reformom Ad charisma tuendum iz 2022. godine. Iza ovog zahteva stoje sumnje u transparentnost organizacije i njenu usklađenost sa novim ustavom Rimske kurije.

U pismu, koje su dobili brojni vatikanski novinari, daje se rok od šest meseci. Ako tekst ne stigne u Rim pre decembra, Sveta stolica će „preduzeti neophodne mere". U Madridu, Barseloni i Sevilji, gde Opus Dei upravlja školama i studentskim domovima, već se čuje ista poruka: vreme je za promene ili će uslediti gubitak uticaja.

Šta je Opus Dei?

Opus Dei je tajna ultrakonzervativna katolička organizacija koju je 1928. godine u Španiji osnovao sveštenik Hosemarija Eskriva. Ime na latinskom znači „Delo Božije", a osnovna ideja organizacije je da vernici mogu težiti svetosti živeći svoju veru kroz svakodnevne aktivnosti: posao, porodicu i društveni život. Deklarisani cilj njihovog rada je „apostolski rad i približavanje Božjeg učenja vernicima", iako su od samog početka aktivno učestvovali u političkim i društvenim procesima zemalja u kojima postoje ogranci organizacije. 

Većina članova su laici, dok manji deo čine sveštenici. Članovi se razlikuju po načinu života i nivou angažovanosti. Neki žive u porodicama, dok drugi praktikuju celibat i borave u centrima Opus Dei.

Opus Dei ima poseban status unutar strukture Katoličke crkve. To je lična prelatura, što znači da ne pripada nijednoj dijecezi, već je direktno odgovorna papi. Posluje u 68 zemalja, uključujući Hrvatsku. Iako zvanično priznat od strane Crkve, Opus Dei se godinama suočava sa kritikama zbog svoje zatvorene prirode, strogih unutrašnjih pravila, zlostavljanja, prisilnog rada i uticaja u crkvi i društvenim strukturama. Organizacija odbacuje takve tvrdnje i ističe da je njen cilj da pomogne ljudima da prodube svoju veru i budu odgovorni članovi društva.

Papa traži izveštaj o žalbama na prisilni rad i zloupotrebu duhovnog autoriteta

Iako potez pape Lava nije potpuno iznenađenje, udarac je snažan. Papa Franja je 2022. godine promenio pravni status prelature i stavio je pod jurisdikciju Dikasterija za sveštenstvo putem motu proprio-a Ad charisma tuendum. Ali proces adaptacije se usporio nakon njegove smrti.

Sada Lav XIV. ponovo pokreće proces i zahteva jasniju definiciju ovlašćenja prelata, jačanje zajedničkog donošenja odluka i preciznije finansijsko izveštavanje.

Takođe traži izveštaj o žalbama na prisilni rad i zloupotrebu duhovnog autoriteta koje su podneli bivši članovi u Španiji i Argentini. Izvori bliski Vatikanu kažu da papa smatra prioritetom uvođenje jasnih protokola za zaštitu žrtava i sprovođenje eksternih revizija.

Zašto je novi statut problem za Opus Dei?

Pisanje novog zakona neće biti lako. Opus Dei vodi univerzitete i upravlja velikom imovinom u mnogim zemljama. Bilo kakvo smanjenje autoriteta prelata moglo bi da poremeti upravljanje resursima i lanac komandovanja. Organizacija tvrdi da njena posebnost zahteva određeni nivo autonomije.

Na vanrednom generalnom kongresu 29. aprila glasanje je odloženo radi „proširenja dijaloga". Ali katolički nedeljnik Vida Nueva otkrio je da je Sveta stolica već odbacila tri predložena statuta. U svakoj od njih, Rim je insistirao da se ozbiljni disciplinski slučajevi prepuste redovnim crkvenim sudovima, što konzervativni krugovi smatraju mešanjem u unutrašnje poslove.

Konačni nacrt mora stići do Državnog sekretarijata Svete Stolice do 15. novembra. Zatim će ga razmotriti Dikasterijum za sveštenstvo i, ako bude odobren, biće objavljen papskim dekretom.

Među novinama su ograničenje mandata prelata na 12 godina, sa mogućnošću jednog reizbora, obaveza podnošenja revidiranih finansijskih izveštaja i uključivanje dva laika sa pravom glasa u centralno upravno telo.

U Buenos Ajresu je u toku sudski postupak zbog navodnog stavljanja bivših učenika centra Opus Dei u situaciju sličnu ropstvu tokom 1990-ih. Vatikan pažljivo prati sve ove slučajeve i želi da novi pravni okvir osigura zaštitu ljudskih prava i eliminiše sve pravne i etičke sive zone.

Uticaj na Španiju i borba za poverenje

Posle Italije, Španija je najveće uporište Opus Dei. Univerziteti poput Navare i Viljanueve i poslovna škola IESE posluju pod njihovim uticajem. Gubitak autonomije mogao bi da ugrozi sporazume sa lokalnim eparhijama i smanji privatne donacije.

Kritičari reforme strahuju da bi spoljni nadzor finansija mogao da smanji broj stipendija i programa solidarnosti. Ali zagovornici promena tvrde da će veća transparentnost privući nove donatore i otkloniti dugogodišnje sumnje.

Španska biskupska konferencija za sada ćuti. Ali, izvori iznutra otkrivaju da biskupi u Madridu i Valensiji vide reformu kao jedini način za normalizaciju odnosa sa Rimom i njihovo prilagođavanje 21. veku.