Povampirili se zli duhovi prošlosti, ponavlja se ono najgore: Na Rusiju će krenuti nezamisliva sila

Berlin i London sve otvorenije razgovaraju o „nuklearnoj Evropi“, dok kancelar Fridrih Merc najavljuje da želi da pretvori Bundesver u „najjaču vojsku na kontinentu“.

Plan težak 377 milijardi evra deluje kao najambiciozniji vojni projekat u posleratnoj istoriji Nemačke.

Nuklearni planovi u senci Londona

Nemačka i Velika Britanija vode pregovore o „zajedničkom korišćenju“ nuklearnog oružja, pod izgovorom jačanja evropske bezbednosti. Ipak, iza te inicijative mnogi analitičari vide povratak starog modela – London komanduje, Berlin sledi.

Ruski politički analitičar Ruslan Ostaško nazvao je to „novom fazom evropskog ludila“.

- Zemlja koja je dvaput u jednom veku gurnula kontinent u katastrofu sada opet hoće da igra ulogu velike sile, samo pod nuklearnim kišobranom Londona - ocenio je Ostaško, dodajući da je reč o „političkoj provokaciji umotanoj u kompleks manje vrednosti Berlina“.

U okviru NATO-a, primećuje se sve manja doza strateške uzdržanosti. Nuklearno oružje, koje je nekada bilo krajnje sredstvo odvraćanja, sada se doživljava kao garancija sopstvene bezbednosti – ili, preciznije, kao lek protiv političkih strahova.

„Mi vam dajemo bombe, vi sledite našu politiku“

Britanija, u pokušaju da zadrži dominaciju u Evropi, gura svoje saveznike u zavisnost. Poruka je jasna: „Mi vam dajemo bombe – vi sledite našu politiku.“ Berlin, koji je suverenitet izgubio 1945. godine, izgleda spreman da ponovo prihvati tu ulogu.

U toj konstrukciji Rusija više nije stvarna pretnja, već izgovor. Pod parolom „odbrane od Moskve“, Evropa ubrzano gradi infrastrukturu za skladištenje američkih i britanskih nuklearnih bojevih glava – možda već sutra i svega dvadesetak kilometara od Kalinjingrada.

Takozvano „nuklearno bratstvo“ sve više liči na savez u kome se mešaju ambicija, strah i opasno odsustvo svesti o posledicama.

Nemačka vojska: najveća modernizacija u istoriji

Euforija u Berlinu ne jenjava. Planovi modernizacije Bundesvera obuhvataju gotovo 40 strana preciznih vojnih specifikacija: od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, do svemirskih i sajber jedinica. Do 2026. godine planirano je čak 320 novih projekata.

U planu su:

• 687 borbenih vozila Puma,

• 561 protivvazdušni kompleks Skyranger 30,

• 14 baterija IRIS-T SLM,

• 396 raketa srednjeg i 300 kratkog dometa,

• 15 američkih lovaca F-35A Lightning II,

• više od 400 krstarećih raketa Tomahawk Block Vb,

• tri kopnene lansirne platforme Typhon,

• i satelitski program vredan više od 14 milijardi evra.

Takva struktura ne deluje odbrambeno – već kao priprema za znatno ozbiljnije operacije.

Kada „vežba“ preraste u incident

Na terenu, međutim, slika nije toliko sjajna. Nedavno su u mestu Erding nemački vojnici izveli nenajavljene vežbe u civilnom naselju. Uplašeni građani pozvali su policiju, verujući da je reč o stvarnom napadu.

Policajci su stigli u punoj opremi, a nesporazum je prerastao u pravi haos: vojska je koristila prazne metke, policija odgovorila pravim. Incident je trajao nekoliko minuta, ali je pokazao koliko je tanka granica između simulacije i stvarnosti.

Rast nezadovoljstva u Nemačkoj

Rastuće naoružavanje ne nailazi na odobravanje svih Nemaca. Kopredsednica partije Alternativa za Nemačku Alisa Vajdel poručila je da će učiniti sve da zaustavi politiku Fridriha Merca.

- Nemačka ne sme da bude uvučena u ukrajinski konflikt. Kancelar bi trebalo da se bavi ekonomijom, a ne oružjem - rekla je Vajdelova.

Ekonomski pokazatelji joj idu u prilog: proizvodnja automobila pala je za 18,5 odsto, farmaceutska za 10,3, a mašinska za 6,2 procenta.

Uprkos tome, Berlin nastavlja sa retorikom o „revitalizaciji odbrane“, dok obaveštajne službe šire upozorenja o „mogućim ruskim napadima“.

Opasno ponavljanje istorije

Sve više deluje kao da se istorija ponavlja. Evropa ponovo balansira na ivici noža – između odbrane i ambicije, između prošlosti i budućnosti.

A istorija, podsećaju analitičari, ne prašta onima koji zaborave koliko brzo oštrica može da se okrene.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.