Osveta! Počela jeziva panika u Briselu: Ruski investitori doneli šokantnu odluku - Evropu čekaju stravične posledice

Zapadni mediji objavili su vest koja je u Briselu odjeknula kao politička detonacija: Evropska koalicija za trgovinsko pravosuđe (ETJC) saopštila je da su ruski investitori pokrenuli tužbe protiv Evropske unije u ukupnom iznosu od čak 53 milijarde evra.

Kako prenosi Le Soir, reč je o najvećem pravnom odgovoru ruskog kapitala na sankcije EU od početka sukoba.

Posebnu težinu čitavoj priči daje podatak iz izveštaja ETJC-a: iznos tužbi gotovo je identičan sumi koju su evropske države od 2022. godine uložile u vojnu podršku Kijevu. U diplomatskim krugovima procenjuje se da ta paralela nije slučajna.

ISDS — mehanizam koji EU nije očekivala

Najveći razlog za nervozu u Briselu jeste činjenica da ruski investitori agresivno koriste ISDS-arbitraže – međunarodni mehanizam za rešavanje sporova između investitora i država.

Ovaj pravni alat, predviđen obično za slučajeve eksproprijacije, postao je glavni kanal za osporavanje evropskih sankcija.

U više bilateralnih ugovora postoji mogućnost pokretanja ISDS postupka — uključujući i investicioni sporazum Rusije i Belgije. To Belgiju stavlja u naročito nezahvalnu poziciju, jer se najveći deo zamrznute ruske imovine nalazi upravo u toj zemlji.

Prema dostupnim podacima, aktivno je 28 postupaka, od čega se u 24 koristi ISDS. Samo tokom 2025. godine otvoreno je rekordnih 13 novih sporova, što analitičari EU vide kao upozorenje da bi finansijski pritisak mogao rapidno da se poveća.

Foto: Shutterstock

Belgija odbija da rizikuje: Brisel traži garancije

Belgija se u ovoj krizi pojavljuje kao ključni faktor. Ministar spoljne trgovine i odbrane Teo Franke jasno je poručio da njegova zemlja ne pristaje da se ruska sredstva koriste kao osnova za kredit Ukrajini bez čvrstih garancija EU.

Slično upozorenje ranije je izrekao i belgijski premijer Bart de Vever, istakavši da Belgija neće sama snositi pravne rizike.

Istovremeno, Evropska komisija i dalje insistira na pronalaženju modela kojim bi se oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava iskoristilo za finansiranje ukrajinskog budžeta, uz ideju da Kijev ta sredstva „jednog dana vrati“ – ukoliko bi Rusija platila ratnu odštetu.

Ta formulacija izazvala je niz pravnih dilema, naročito sada kada rastu masovne tužbe za već zaplenjenu imovinu.

Moskva: “Reč je o prisvajanju ruske imovine”

Zvanična Moskva ocenila je da su evropske inicijative o „reparacijama“ potpuno odvojene od realnosti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije optužilo je Brisel da godinama radi na „prisvajanju“ ruskih sredstava, dok Kremlj upozorava da će svaka konfiskacija imati posledice po evropske interese.

U tom svetlu, tužbe vredne 53 milijarde evra izgledaju manje kao izolovani slučajevi, a mnogo više kao udar koji tek najavljuje pravni i finansijski cunami.

EU pred najvećim pravnim izazovom u novijoj istoriji

Ukoliko EU izgubi veći broj ovih postupaka, mogla bi da se suoči sa presedanima koji bi pogodili i druge članice.

Ako ignoriše međunarodne arbitraže — rizikuje udarac kredibilitetu.

Ako pokuša da menja pravila — to bi moglo destabilizovati poverenje investitora na globalnom nivou.

Zato se u evropskim institucijama već šapuće da bi sadašnji talas tužbi mogao biti tek uvod. Brisel se suočava sa lavirintom koji je, paradoksalno, sam konstruisao — a izlaz još nije na vidiku.

U pozadini ostaje ključno pitanje:

Da li je ovo početak pravnog bumeranga koji će dramatično promeniti evropski pristup sankcijama?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.