Šokantan obrt: Tramp kapitulirao pred Kinom - Bela kuća objavila dokument koji govori sve, strategija se drastično menja

Nova Strategija nacionalne bezbednosti (NSS) administracije predsednika SAD Donalda Trampa, predstavljena prošle nedelje, donosi oštar zaokret u američkom pristupu Kini.

Kako navodi Si-En-En, analitičari ukazuju da su ključne promene vidljive ne samo u onome što je u dokumentu jasno navedeno, već i u onome što je namerno izostavljeno kada je reč o Pekingu.

U novoj strategiji više nema opširnih formulacija u kojima se Kina označava kao „najznačajniji geopolitički izazov za Ameriku“, kako ju je definisala administracija Džozefa Bajdena. Takođe je izostavljena i oštra retorika iz Trampove strategije iz 2017. godine, u kojoj je Kina bila opisana kao pretnja „američkoj moći, uticaju i interesima“.

Umesto toga, najnoviji dokument, koji svaki američki predsednik podnosi Kongresu radi predstavljanja spoljnopolitičke vizije, gotovo u potpunosti se fokusira na ekonomsko rivalstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Teme autoritarizma i kršenja ljudskih prava, koje su dominirale strategijama prethodnih administracija, u ovom dokumentu gotovo da se i ne pominju.

Foto: EPA

Kina kao ekonomski, a ne geopolitički rival

- U dokumentu uopšte nema pominjanja rivalstva velikih sila sa Kinom. Kina se posmatra pre svega kao ekonomski konkurent - ocenio je Dejvid Saks, istraživač za azijske studije u Savetu za spoljne odnose.

Ven Ti-Sung, nerezidentni saradnik Global China Huba pri Atlantskom savetu, opisao je novi NSS kao „ponovno uspostavljanje ravnoteže između interesa i vrednosti“.

Prema njegovim rečima, umesto predstavljanja SAD kao „sjajnog grada na brdu“, koncepta Ronalda Regana o Americi kao svetskom svetioniku slobode, Trampova nova strategija „govori o Americi na prvom mestu, o fokusu na unutrašnji razvoj i gotovo isključivo o trgovini“.

Dodatni signal promene odnosa prema Kini vidi se i u tome koliko se retko Peking pominje u dokumentu – samo jednom, i to na 19. stranici od ukupno 33. Za poređenje, Strategija nacionalne bezbednosti Bajdenove administracije iz 2022. godine, koja ima 48 stranica, Kinu pominje gotovo na svakom koraku.

Peking pozdravlja ublažavanje tona

Promena tona i snažan ekonomski fokus, čini se, naišli su na pozitivan prijem u Pekingu. Na konferenciji za novinare u ponedeljak, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đijakun istakao je značaj „međusobnog poštovanja, mirnog suživota i saradnje na obostranu korist“.

Foto: Tanjug/AP

- Kina je spremna da sarađuje sa Sjedinjenim Državama na unapređenju stabilnog i održivog razvoja kinesko-američkih odnosa, uz čvrstu zaštitu sopstvenog suvereniteta, bezbednosti i razvojnih interesa - rekao je Guo.

Iako je ponovio stavove Pekinga o osetljivim pitanjima, uključujući Tajvan, njegovi komentari bili su neuobičajeno uzdržani i bez uobičajene oštrine koja često prati kineske reakcije na američku politiku.

Oprezni optimizam u Kini

- Ovo sam protumačio kao prilično pozitivan signal - rekao je Saks, podsetivši da Tramp planira posetu Pekingu narednog proleća. Prema njegovim rečima, Kina poručuje da su vrata za ekonomsku saradnju otvorena i da postoji interesovanje za organizovanje susreta lidera u aprilu.

Ipak, u Kini se mogu čuti i opreznija tumačenja. Državni list Global tajms citirao je stručnjaka koji upozorava da nova američka strategija „višestruko naglašava potrebu uklanjanja svih spoljašnjih konkurenata ili pretnji američkim interesima“.

Slično upozorenje izneo je i Meng Veižan, istraživač Instituta za napredne društvene studije Univerziteta Fudan, istakavši da „promena formulacija ne znači da SAD više ne posmatraju Kinu kao konkurenta“, već da Tramp možda menja taktiku kako bi obezbedio „povoljniju pregovaračku poziciju“.

Ekonomija kao „konačni ulog“

Od samog početka NSS jasno definiše svoj prioritet, označavajući ekonomiju kao „konačni ulog“. Dokument detaljno analizira trgovinske odnose, uključujući neravnotežu između kineskog izvoza u zemlje sa niskim prihodima i plasmana na američko tržište.

„U budućnosti ćemo ponovo uravnotežiti ekonomske odnose SAD sa Kinom, dajući prednost reciprocitetu i pravičnosti kako bismo obnovili američku ekonomsku nezavisnost“, navodi se u strategiji. Kako ističe Saks, to predstavlja značajan otklon u odnosu na Trampovu strategiju iz 2017. godine, u kojoj je Kina označena kao „revizionistička sila“.

Posebno upada u oči potpuno odsustvo ideološkog kontrasta i pitanja ljudskih prava. Dok je Bajdenova administracija naglašavala navodni genocid u Sinđijangu i gušenje sloboda u Hongkongu, a Trampov prvi dokument kritikovao kineski autoritarizam i masovni nadzor, u novoj strategiji takve ocene uopšte ne postoje.

- Toga u ovom dokumentu nema - naglasio je Saks, dodajući da je Peking zbog toga „verovatno prilično zadovoljan“, jer se odnosi sa Kinom ne postavljaju kao egzistencijalno sučeljavanje.

Tajvan ostaje centralno pitanje

Iako se novi NSS u manjoj meri bavi osetljivim geopolitičkim tačkama – Severna Koreja se, na primer, uopšte ne pominje – jedno pitanje dobija posebnu pažnju: Tajvan.

Komunistička partija Kine smatra samoupravni ostrvski teritoriju svojim delom i ne isključuje upotrebu sile. Sjedinjene Države, iako formalno priznaju politiku „jedne Kine“, održavaju neformalne veze sa Tajvanom i zakonski su obavezane da ga snabdevaju oružjem za samoodbranu, u okviru politike „strateške dvosmislenosti“.

U novom NSS Tramp je Tajvanu posvetio nekoliko pasusa, ističući njegov strateški značaj. U dokumentu se navodi da se posebna pažnja posvećuje Tajvanu delom zbog njegove ključne uloge u proizvodnji poluprovodnika, ali pre svega zato što ostrvo omogućava direktan pristup Drugom ostrvskom lancu.

„S obzirom na to da trećina svetskog pomorskog saobraćaja godišnje prolazi kroz Južnokinesko more, to ima ozbiljne posledice po američku ekonomiju. Zbog toga je odvraćanje sukoba oko Tajvana, idealno kroz očuvanje vojne nadmoći, prioritet“, navodi se u strategiji, uz poziv SAD i saveznicima da povećaju izdvajanja za odbranu.

Istovremeno, dokument ublažava retoriku navodeći da SAD „ne podržavaju nikakve jednostrane promene statusa kvo“, umesto ranije formulacije da se takvim promenama „protive“. Prema oceni Saksa, i to bi Peking mogao da doživi kao pozitivan signal.

Kineska reakcija ostala je uzdržana. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun pozvao je Vašington da „sa najvećom opreznošću pristupi rešavanju pitanja Tajvana“. Prema oceni Vena Ti-Sunga iz Atlantskog saveta, na samom Tajvanu trenutno preovlađuju neizvesnost i iščekivanje, jer još nije jasno kakvu ulogu ostrvo ima u okviru nove američke strategije.