Putinovih 5 predviđanja za 2026. zaprepastilo svet: Ljudi širom planete ovo moraju da čuju - evo šta nas čeka

Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je tokom godišnje konferencije za novinare, održane 19. decembra, pet ključnih procena o razvoju globalnih događaja u narednoj godini, s posebnim akcentom na rat u Ukrajini, odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i ulogu Evrope.

Prema njegovim rečima, 2026. bi mogla doneti prekretnicu, ali samo pod uslovima koje Moskva smatra prihvatljivim.

Rusija neće popustiti u svojim zahtevima

Putin je ocenio da bi naredna godina mogla doneti mir u Ukrajini, ali isključivo ukoliko se ispune ruski uslovi. On je ponovio da Moskva ostaje otvorena za pregovore, ali isključivo na osnovu principa koje je iznela još u junu 2024. godine.

- Spremni smo da mirnim putem okončamo sukob, ali pod uslovima koji garantuju bezbednost Rusije - poručio je Putin.

Ti uslovi, prema njegovim rečima, podrazumevaju povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri regiona na koje Moskva polaže pravo, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u, kao i sprovođenje procesa koji Rusija naziva „demilitarizacijom“ i „denacifikacijom“ Ukrajine.

Moskva vidi Trampa kao ključnog sagovornika

Ruski predsednik je posebno izdvojio ulogu Donalda Trampa, ocenivši da upravo on ima potencijal da pokrene realne mirovne procese. Putin je istakao da Tramp ulaže ozbiljne napore kako bi se sukob okončao, naglašavajući da Moskva njegov pristup smatra iskrenim.

Prema njegovim rečima, Rusija je spremna na saradnju sa Vašingtonom, dok bi, kako je naveo, Ukrajina i evropske zemlje morale da pokažu veću fleksibilnost.

Upozorenje Zapadu i „civilizacijska kriza Evrope“

Putin je poručio da je odgovornost sada na Zapadu, posebno na evropskim liderima i vlastima u Kijevu. On je ocenio da se Evropa nalazi na ivici ozbiljne civilizacijske krize i da sledi pogrešan kurs, pod snažnim uticajem Sjedinjenih Američkih Država.

Ukazao je da se u zapadnim strateškim dokumentima sve češće govori o „civilizacijskom nestanku“ Evrope, nagoveštavajući da Moskva i Vašington bolje razumeju dugoročne posledice aktuelne politike nego sami evropski lideri.

NATO kao direktna pretnja Rusiji

Govoreći o širenju NATO-a, Putin je poručio da razmeštanje vojne infrastrukture u blizini ruskih granica predstavlja direktnu i legitimnu bezbednosnu pretnju. Iako, kako kaže, svaka država ima pravo da bira sopstveni bezbednosni okvir, to pravo ne sme da ugrožava bezbednost drugih.

Podsetio je i na Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, kada se Rusija saglasila sa nuklearnim razoružanjem Ukrajine uz garancije bezbednosti, ističući da se Moskva tada osećala prevarenom. Prema njegovim rečima, NATO danas ne deluje kao odbrambeni savez, već kao instrument pritiska.

Ukrajina kao ključno pitanje za Rusiju

Putin je ponovio da Ukrajina ostaje pitanje od vitalnog interesa za Rusiju i da mora prihvatiti određeni oblik ruskog uticaja. Govoreći o mogućim izborima, predložio je privremeni prekid borbi kako bi glasanje moglo da se održi bezbedno, uz zahtev da i Ukrajinci koji žive u Rusiji dobiju pravo glasa.

Odbacio je i ideju da se zamrznuta sredstva ruske centralne banke koriste za obnovu Ukrajine, ocenivši to kao „pljačku usred bela dana“.

- Rusija će braniti svoje interese svim pravnim sredstvima, a ta sredstva će pre ili kasnije morati da budu vraćena - poručio je Putin.

Ove poruke jasno ukazuju da Moskva ne planira popuštanje i da 2026. vidi kao godinu u kojoj bi se mogao prelomiti tok sukoba — ali isključivo pod uslovima koje ona sama postavlja.