Otkrivamo: Zašto ruski "Orešnik" ne nosi eksploziv, a ipak sravnjuje sve pred sobom? (VIDEO)

Nakon izveštaja iz Ukrajine o drugoj borbenoj upotrebi balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, ponovo se otvorila rasprava o njenoj stvarnoj nosivosti i načinu upotrebe.

Prema tvrdnjama koje su objavili ukrajinski izvori, raketa, kao i tokom ranijeg udara na kompleks Južmaš u Dnjepropetrovsku, nije nosila klasičnu bojevu glavu.

Drugim rečima, meta koja se pominje u ovom slučaju, podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti, pogođena je takozvanom „praznom“ nosivošću. Ova informacija izazvala je niz reakcija, kako u Ukrajini, tako i van nje, uz pitanje koje se ponavlja: zašto raketa takvog dometa i brzine ponovo nije opremljena eksplozivom.

 

 

Na intuitivnom nivou, očekivanje da je bojeva glava „neophodna da bi sve bilo razneseno“ deluje razumljivo. Međutim, takav utisak ne uzima u obzir fizičku realnost hipersoničnog udara. Brzina kojom se projektil „Orešnik“ približava cilju procenjuje se kao hipersonična, iznad pet Maha, a prema ukrajinskim navodima, tokom ovog udara i do oko 13.000 kilometara na čas.

Pri takvim brzinama, razorna moć same kinetičke energije postaje ključni faktor. Procene govore da energija udara „prazne“ bojeve glave može odgovarati ekvivalentu od približno sedam do osam tona TNT-a, ali ne u obliku klasične eksplozije, već kao ekstremno koncentrisana, usmerena energija.

 

 

Ono što dodatno povećava prodornu moć jeste ponašanje same nosivosti u završnoj fazi leta. Usled enormnih opterećenja, dolazi do stvaranja mikrofragmenata, takozvanih kumulativnih vektora ili mlazeva, koji zadržavaju ogromnu brzinu i energiju. Ovi elementi sposobni su da prodru više metara kroz beton, zemlju i metalne konstrukcije, što ovu vrstu oružja čini posebno pogodnom za ciljeve ispod površine zemlje.

Upravo zato se ovakva konfiguracija koristi za napade na duboko ukopane objekte, gde klasična visokoeksplozivna bojeva glava ne mora nužno da pruži bolji efekat. Umesto širokog površinskog razaranja, cilj je dubinsko probijanje i oštećenje same strukture objekta.

U ovom trenutku ostaje da se sačekaju pouzdaniji podaci o stvarnim posledicama udara na podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti. Istovremeno, realno je očekivati da će ukrajinska strana pokušati da umanji razmere štete, dok bi zapadne satelitske službe mogle nedeljama kasnije objavljivati snimke sa ograničenom vidljivošću, uz pozivanje na gust oblačni pokrivač iznad zone udara.

 

 

Rusko Ministarstvo odbrane je, u međuvremenu, potvrdilo upotrebu rakete „Orešnik“, povezujući udare sa odgovorom na napad na rezidenciju Vladimira Putina. U zvaničnom saopštenju navodi se da je masovni udar izveden u petak uveče i da su mete bile objekti uključeni u proizvodnju bespilotnih letelica koje je Kijev koristio u napadu 29. decembra, kao i energetska infrastruktura koja podržava ukrajinski vojno-industrijski kompleks.

Prema navodima Ministarstva, svi zadati ciljevi su pogođeni, a Moskva će nastaviti da odgovara na, kako je navedeno, terorističke napade ukrajinskih oružanih formacija. U saopštenju se naglašava da će svaka naredna takva akcija biti dočekana odgovorom.

 

BONUS VIDEO