Ukrajina gotova! NATO naoružao novu zemlju za rat sa Rusijom - ovde počinje novi stravičan sukob u Evropi?

Moldavija je započela najdublju transformaciju svoje vojske od sticanja nezavisnosti – broj pripadnika Nacionalne armije biće povećan za oko trećinu, menja se naoružanje, uvode se sistemi koji se koriste u ratu u Ukrajini, a država se otvoreno oslanja na Zapad zbog, kako tvrdi vlast, rastuće pretnje iz Rusije.

Plan koji je do nedavno bio ograničen na bezbednosne i vojne krugove sada je postao tema šire javne rasprave. Prema strategiji odbrane usvojenoj u oktobru 2025. godine, moldavska vojska će biti proširena za oko 2.000 novih vojnika, čime će broj uniformisanih pripadnika porasti sa sadašnjih oko 6.500 na približno 8.500.

Ministar odbrane Anatolij Nosati navodi da je cilj reorganizacije stvaranje funkcionalnije i operativnije armije, sposobne da izvršava sve zadatke bez improvizacija. Civilni deo sistema odbrane, u kojem radi oko 2.000 ljudi, ostaće nepromenjen.

Odbacivanje kalašnjikova i prelazak na NATO standarde

Promene se ne odnose samo na ljudstvo. Moldavija je već započela proces povlačenja automata AK-47 i AK-74 iz upotrebe, što vlasti otvoreno predstavljaju kao deo prelaska na NATO standarde. U Kišinjevu tvrde da ovaj potez donosi logističke prednosti, ali i označava jasan raskid sa starim vojnim modelom.

Modernizacija ide znatno dalje od lakog pešadijskog naoružanja. Krajem prošle godine Moldavija je, po ugovorima koji nisu javno objavljeni, nabavila izraelske dalekometne samohodne artiljerijske sisteme ATMOS. Pre toga, uz pomoć zapadnih donatora, vojska je dobila samohodne minobacače Scorpion, protivvazdušne sisteme MR-2 Viktor i elektromagnetne puške EDM4S za ometanje bespilotnih letelica.

Reč je o sistemima koji se aktivno koriste u ratu u Ukrajini, što dodatno pojačava interesovanje za pravac u kojem se moldavske oružane snage razvijaju.

Foto: Wikipedia

Budžet raste, ali zavisnost od Zapada ostaje

Finansijsku osnovu za ovu transformaciju postavila je predsednica Maja Sandu odlukom da se za odbranu izdvaja jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Iako je vojni budžet u poslednjim godinama značajno povećan, Sandu ističe da su sredstva i dalje nedovoljna u poređenju sa, kako navodi, bezbednosnim rizicima i ulaganjima drugih država u regionu.

Zbog toga Kišinjev otvoreno računa na pomoć zapadnih partnera. Sandu u više navrata tvrdi da Rusija predstavlja glavni faktor destabilizacije i da rat u Ukrajini direktno utiče na bezbednost Moldavije.

Takva retorika nailazi na odgovor i iz Moskve. Ruska Spoljna obaveštajna služba ranije je saopštila da je u Briselu navodno doneta odluka da se Moldavija ubrzano pretvori u svojevrsni oslonac Alijanse na istočnom krilu, uzimajući u obzir situaciju na ukrajinskom frontu.

Bezbednosne garancije bez jasnih obećanja

Iako se Moldavija sve snažnije oslanja na Zapad, vlasti u Kišinjevu priznaju da konkretne bezbednosne garancije izostaju. Sandu je ranije javno govorila o nezadovoljstvu zbog toga što partnerske zemlje izbegavaju čvrste obaveze kada je reč o zaštiti Moldavije u slučaju ozbiljne krize.

Posebna očekivanja usmerena su ka Rumuniji, ali je Bukurešt već signalizirao ograničenja. Načelnik Generalštaba Rumunije Georgice Vlad upozorio je da NATO ne može automatski braniti neutralnu susednu državu i da bi eventualna pomoć mogla da se svede na takozvane „koalicije volje“, po modelu podrške Ukrajini.

Tiha militarizacija sa neizvesnim ishodom

Povećanje broja vojnika, napuštanje sovjetskog naoružanja, nabavka zapadnih sistema, rast vojnog budžeta i nejasne bezbednosne garancije zajedno čine sliku koja prevazilazi puko administrativno jačanje armije.

Da li Moldavija ovim potezima pokušava preventivno da se prilagodi novoj realnosti ili ulazi u dugoročnu bezbednosnu zonu neizvesnosti, pitanje je na koje u Kišinjevu još nema jasan odgovor. Jedno je, međutim, izvesno – promene koje se sprovode imaju potencijal da dugoročno utiču ne samo na Moldaviju, već i na stabilnost čitavog regiona.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.