Iran preti uništenjem Srednjeg koridora: Trampova strateška ruta postaje "grob za plaćenike"

Rat sa Iranom povećava stratešku važnost Južnog Kavkaza i dok rat besni u Iranu, Južni Kavkaz postao je jedan od retkih stabilnih koridora između Azije i Evrope.

U prvim satima nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara započeli zajedničke udare na Iran, vazdušni saobraćaj duž inače prometnih pravaca istok–zapad bio je sužen u uski koridor vazdušnog prostora iznad Južnog Kavkaza. 

Nigde šanse i rizici tog sukoba nisu vidljiviji nego u Azerbejdžanu.

Ono što je nova pojava u vazduhu, na kopnu se već neko vreme oblikuje.

Poslednjih godina region je privukao pažnju kao ključna karika Transkaspijske međunarodne transportne rute.

Poznata i kao Srednji koridor, ona povezuje Evropu i Kinu zaobilazeći Irani Rusiju preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza.

Sada je rat s Iranom dodatno gurnuo Srednji koridor u prvi plan i zatvaranjem Ormuskog moreuza, rute kroz koju prolazi približno 20 odsto svetskih isporuka nafte i tečnog gasa, Iran je poremetio globalne energetske tokove.

- Za ovaj region ovo je prilika unutar krize i srednji koridor sada je jedina ruta koja ostaje, jedini održiv put u smislu trgovine i transporta - kaže Ričard Giragosian, direktor Centra za regionalne studije u Jerevanu u Jermeniji. 

Ključna karika Srednjeg koridora

Uz to, važna brodarska arterija kroz moreuz Bab el Mandeb i Crveno more, kojom prolazi 12 odsto svetske trgovine, ugrožena je zbog napada Huta, milicije u Jemenu koja podržava šiitski režim u Teheranu. Alternativni put oko Rta dobre nade u Južnoj Africi produžava rutu Azija-Evropa za oko deset dana.

Srednji koridor geografski najkraća ruta između Evrope i Kine  namenjen je transportu kineske robe zajedno sa kritičnim mineralima i energentima iz Centralne Azije u Evropu.

I Evropska unija i Kina već su obećale milijarde za unapređenje luka, železnica i puteva duž ove rute.

Obim tereta duž ovog koridora učetvorostručio se od 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu.

Iako se ovuda i dalje prevozi tek mali deo evroazijske trgovine, Svetska banka procenjuje da bi ukupni obim mogao dostići 11 miliona tona do 2030. godine.

Region dobija strateški značaj

Čak i bez trenutnih sukoba, Srednji koridor će verovatno nastaviti da dobija na značaju u narednim godinama.

- Na srednji i dugi rok, Južni Kavkaz i Srednji koridor biće jedna od glavnih ruta koje povezuju EU i Kinu, uz pomorske puteve - kaže Korneli Kakačija, profesor političkih nauka u Tbilisiju.

Za Gruziju, Azerbejdžan i Jermeniju to bi značilo jačanje njihove uloge ključnih tranzitnih država.

Za energetski bogat Azerbejdžan, rat s Iranom mogao bi doneti i dodatne kratkoročne koristi. Više cene nafte značile bi veće izvozne prihode, za koje analitičari procenjuju da bi mogli dostići između 500 i 600 miliona dodatnih dolara mesečno.

Hikmet Hadžijev, glavni savetnik za spoljnu politiku predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, izjavio je za Euronews da Azerbejdžan povećava isporuke prirodnog gasa kako bi nadoknadio isporuke iz Zaliva tokom rata s Iranom.

Evropa trenutno prima oko četiri odsto prirodnog gasa iz Azerbejdžana, što odgovara 12,8 milijardi kubnih metara.

Predviđeno je da se ta količina poveća na 20 milijardi kubnih metara do 2027. godine.

Strah od nestabilnosti u regionu

Ipak, rat ima i negativne posledice za poslovanje.

- Da bi Srednji koridor bio uspešan, potrebna mu je stabilnost od Kine do Evropske unije i širom Južnog Kavkaza - kaže Kakačija.

Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija zauzele su neutralan stav u sukobu. Međutim, zvanični Teheran već dugo kritikuje Azerbejdžan zbog njegovih snažnih ekonomskih veza sa Izraelom.

Tokom 2025. godine Izrael je 46,4 odsto svoje nafte dobijao iz Azerbejdžana preko naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan (BTC). Zauzvrat, Azerbejdžan najveći deo svog vojnog naoružanja nabavlja iz Izraela.

- Produbljivanje veza Azerbejdžana s Izraelom Iran je oduvek doživljavao kao pretnju Ali s druge strane, odnosi Azerbejdžana i Irana su se poslednjih godina produbljivali i obe strane pokušavale su da diversifikuju saradnju. - kaže Mahamad Mamadov, istraživač u Centru Topčubašev u Bakuu.

Ali s druge strane, odnosi Azerbejdžana i Irana su se poslednjih godina produbljivali. Obe strane pokušavale su da diversifikuju saradnju.

Ta saradnja se prvenstveno odnosila na izgradnju trgovinskog koridora između Irana i Rusije.

Dramatičan obrt: Od saradnje do optužbi za terorizam

Ta ravnoteža narušena je 5. marta, kada su četiri iranska drona pogodila aerodrom u azerbejdžanskoj eksklavi Nahčivan.

Predsednik Azerbejdžana Alijev nazvao je napad "terorističkim činom", zvaničnici su zapretili odmazdom i privremeno obustavili teretni saobraćaj iz Irana.

Eskalacija je na kraju izbegnuta nakon direktnog razgovora između lidera Irana i Azerbejdžana. Ipak, iako su se "odnosi vratili u normalu, incident je stvorio veliku nesigurnost", kaže Mamadov.

Azerbejdžanski zvaničnici takođe tvrde da su osujećeni pokušaji sabotaže od strane Iranske revolucionarne garde (IRGC).

Među navodnim metama bili su naftovod BTC i izraelska ambasada u Azerbejdžanu.

Produženi sukob mogao bi da ugrozi jedan od ključnih infrastrukturnih projekata Srednjeg koridora - Trampovu rutu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP).

Dogovorena kao deo mirovnog sporazuma koji je Donald Tramp posredovao između Jermenije i Azerbejdžana prošlog avgusta, ruta predviđa koridor puta i železnice dug 43 kilometra kroz Jermeniju, koji bi povezao Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan i Turskom.

Ponovnim otvaranjem granice između Jermenije i Azerbejdžana  zatvorene decenijama zbog sukoba oko Nagorno-Karabaha - TRIPP bi stvorio novi logistički koridor uz postojeće rute kroz Azerbejdžan i Gruziju.

Sjedinjene Američke Države, koje TRIPP vide kao lanac snabdevanja kritičnim mineralima, snažno podržavaju projekat.

Planirano je da ga izgradi i njime upravlja konzorcijum predvođen SAD.

Međutim, Iran je skeptičan prema učešću Vašingtona u projektu koji prolazi neposredno uz jermensko-iransku granicu.

Prošlog leta jedan savetnik bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija izjavio je da će ruta biti "grob Trumpovih plaćenika".

Ipak, ove zabrinutosti ne treba preuveličavati, smatra Giragosian, ističući da "u vojnom smislu još ne postoji konkretan cilj". Izgradnja TRIPP-a nije planirana pre druge polovine 2026. godine.

Šta želi Baku

Na kraju, kako kaže Kakačija, Južni Kavkaz ima snažan interes da održi mir i bezbednost u širem regionu.

Među onima koji stabilnost smatraju najvažnijom je Azerbejdžan. Prema Mamadovu, "Azerbejdžan ne želi raspad Irana, niti da se rat produži, jer bi to dovelo do veće nesigurnosti i pogrešnih procena".

Raspad bi "otvorio Pandorinu kutiju", izazvao ekonomsku nestabilnost i potencijalni talas izbeglica iz zemlje u kojoj trenutno živi više od 20 miliona etničkih Azerbejdžanaca.

Umesto toga, tvrdi Mamadov, najpovoljniji scenario za Baku bio bi oslabljen Iran koji ipak ostaje pod postojećim teokratskim režimom.

Dok god se Teheran posmatra kao međunarodni autsajder, Azerbejdžan zadržava svoju geopolitičku i ekonomsku vrednost kao stabilna veza između Istoka i Zapada.

BONUS VIDEO