Istorijska pobeda Irana, Kine i Rusije! Amerika na ivici ambisa: Vašington doživeo nokaut veka posle kojeg se sve menja

Amerika je, prema porukama koje stižu iz Teherana, morala da prihvati iranske uslove za prekid vatre i nastavak pregovora, čime je doprineo i veliki pritisak Rusije i Kine, kao i pomoć koje su te dve sile uputile Iranu.

Suština iranske poruke je jasna: posle vojnih udara, pretnji i ultimatuma, SAD su došle u poziciju da pristanu na paket koji uključuje garancije da više neće biti napada, zadržavanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, priznanje prava na obogaćivanje uranijuma, ukidanje sankcija, isplatu kompenzacije i povlačenje američkih snaga iz regiona.

Ako takav okvir zaista ostane na stolu, onda je jasno zašto Iran sada govori o istorijskoj pobedi. Teheran ne pokušava da predstavi ovo samo kao prekid vatre, već kao trenutak u kojem je Amerika primorana da odstupi i prihvati novu realnost na Bliskom istoku.

Kina presekla, Rusija stala iza Teherana

Posebnu težinu celom raspletu daju Kina i Rusija, koje su se pojavile kao ključni oslonac Irana u završnici krize. Prema tvrdnjama tri iranska zvaničnika za Njujork tajms, Kina je u poslednjem trenutku intervenisala i pomogla da Iran prihvati pakistanski predlog o dvonedeljnom primirju.

Peking je, prema tim navodima, tražio od Teherana da pokaže fleksibilnost i smanji tenzije, ali ne iz slabosti, već da bi se politička pobeda pretvorila u konkretan dogovor. Time je Kina praktično odigrala ulogu sile koja nije samo posmatrala sukob, već ga je usmerila ka ishodu koji odgovara iranskoj strani.

Rusija se, s druge strane, pojavljuje kao važan strateški i politički oslonac. U širem smislu, slika koju sada grade iranski i njima bliski izvori jeste da Teheran nije izdržao udar sam, već uz podršku dve velike sile koje su Americi jasno stavile do znanja da dalje guranje sukoba nosi mnogo šire posledice.

Upravo zato se sve češće provlači poruka da bi novi američki ili izraelski napad na Iran u narednih 14 dana mogao da zapali mnogo širi sukob. Drugim rečima, dvonedeljno primirje nije samo pauza, već period u kojem Vašington mora da bira između pregovora i opasnosti da kriza izmakne kontroli.

Iran sada igra za energiju, sankcije i novu moć

Za Teheran je najvažnije to što pokušava da iz ovog raspleta izađe ne samo bez poraza, već jači nego pre sukoba. Kontrola nad Ormuskim moreuzom, moguća potvrda nuklearnih prava, ukidanje sankcija i zahtev za povlačenje američkih trupa nisu sitni ustupci, već elementi potpuno novog odnosa snaga.

Zato Iran sada čitavu priču predstavlja kao početak nove faze u kojoj više nije država pod opsadom, već sila koja drži ključ energetskog prolaza i tera protivnika da pregovara po njenim pravilima. Ako uz to zaista dođe i do ublažavanja ili ukidanja sankcija, Teheran će ovo bez sumnje prodavati kao jednu od najvećih političkih pobeda u svojoj novijoj istoriji.

Pregovori o detaljima sporazuma, prema tvrdnjama iz Teherana, mogli bi da budu održani u Islamabadu u narednih 15 dana. Upravo ti razgovori pokazaće da li je Amerika zaista naterana da proguta iranske uslove ili je reč samo o privremenom zastoju.

Ali već sada je jasno zašto Iran likuje. U njihovom narativu, Amerika je posle pretnji i sile došla do tačke da prihvata iranski plan, Kina je odigrala završni potez, Rusija je stajala iza Teherana, a ceo Bliski istok dobio je signal da Vašington više ne može sam da diktira pravila igre.

BONUS VIDEO