Velika Putinova pobeda u Siriji! Cifre su zapanjile ceo svet: Šta li će na ovo Iran reći?

Rusija je drastično povećala izvoz nafte u Siriju, beležeći rast od čak 75%, čime je postala glavni energetski partner Damaska.

Ovaj strateški zaokret dolazi u trenutku kada je Iran značajno smanjio svoje isporuke nafte, ostavljajući prostor koji je Moskva brzo popunila, prenosi Rojters.

Prema podacima agencije, isporuke ruske nafte porasle su na oko 60.000 barela dnevno.

Ruska nafta se Siriji isporučuje po cenama nižim od globalnog standarda (Brent), što pomaže zemlji da ublaži hronični deficit goriva.

Isporuke se vrše putem brodova koji su pod međunarodnim sankcijama, a poreklo nafte se zvanično ne otkriva kako bi se izbegli dodatni pritisci.

Nova vlast u Damasku bira pragmatizam

Iako je padom Bašara al-Asada krajem 2024. godine sudbina ruskog prisustva bila neizvesna, realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku.

Aktuelni šef prelazne vlade Sirije, Ahmed al-Šara (nekada poznat kao Abu Muhamed al-Džulani), u poslednjih šest meseci dva puta je posetio Moskvu.

Ruska vojna baza, za koju se očekivalo da će biti demontirana nakon smene režima, i dalje ostaje operativna na sirijskom tlu.

Odnosi između Moskve i nove administracije u Damasku očigledno su prešli u pragmatičnu fazu.

Dok Sirija koristi ruske resurse za stabilizaciju uništene ekonomije, Rusija zadržava svoje ključno vojno uporište na Mediteranu, prilagođavajući se novim igračima na bliskoistočnoj mapi.

Šta ovo znači za Iran?

Pod Asadom, Sirija je bila ključni deo "osi otpora" kao kopneni koridor za oružje i militante do Hezbolaha u Libanu, baza za iranske snage i proxy grupe, finansijska i vojna podrška.

Padom Asada i usponom al-Šare Sirija se okrenula protiv iranskog uticaja. Al-Šara je javno kritikovao Iran, nazivao njihove militije "regionalnom pretnjom", štitio iranske objekte ali ih nije vratio u zemlju, i izjavio da Sirija neće ulaziti u rat sa Iranom (osim ako direktno napadnuta).

Rusko-sirijska saradnja dodatno marginalizuje Iran: Rusija zadržava baze i uticaj, dok Iran gubi i vojno prisustvo i strateški dubinu. Al-Sharaa balansira sa Rusijom, Zalivom, SAD i Turskom i sve to na račun Teherana.

Posledica je prekinut "šiitski luk" od Irana preko Iraka-Sirije do Libana/Hezbolaha. To je strateški poraz za iransku regionalnu moć, posebno u kontekstu sukoba sa Izraelom i SAD.

BONUS VIDEO