Opšti beg iz Dubaija nakon stravičnih udara Irana! Bogataši doneli šokantnu odluku: Za ovo niko na svetu nije bio spreman

U Abu Dabiju je ove nedelje otvoren veliki investicioni sajam, uz ogromni natpis „Investirajte s nama“. Na svečanom otvaranju pojavio se i ministar industrije Ujedinjenih Arapskih Emirata Sultan Ahmed al-Džaber, koji je stranim ulagačima poslao jasnu poruku.

- Gradite s nama, ulažite s nama i proizvodite u Emiratima - poručio je al-Džaber.

Iza te rečenice krije se mnogo više od običnog poziva investitorima, piše Dojče vele. Bogate zemlje Persijskog zaliva sada pokušavaju da povrate ono na čemu su godinama gradile svoj uspeh – sliku mirnog, bezbednog i moćnog regiona u koji dolaze turisti, veliki kapital i poslovni ljudi iz celog sveta.

- Poslednja dva meseca su nas zbližila i učinila jačima. Ekonomija je, uprkos svemu, stabilna i ostaće stabilna - rekao je emiratski preduzetnik Abdulah Hasan al-Muaini.

Ali iza tog zvaničnog optimizma stoji mnogo teža slika. Sjaj Abu Dabija i Dubaija ozbiljno je okrnjen. Iranski dronovi i rakete za kratko vreme pogodili su najvredniji adut bogatih zalivskih monarhija – reputaciju bezbednog utočišta za imućne turiste, biznismene i investitore, piše Dojče vele.

Foto: printscreen

Turisti nestali, berze izgubile milijarde

Dubai i Abu Dabi svetu nisu prodavali samo luksuz, nebodere, hotele i plaže. Njihov najvažniji proizvod bio je osećaj potpune sigurnosti. Upravo taj osećaj sada je doveden u pitanje.

Berze u Dubaiju i susednom Abu Dabiju za kratko vreme izgubile su oko 120 milijardi dolara vrednosti. Istovremeno je potonuo i turizam: popunjenost hotela pala je na oko 20 odsto, iako se u normalnim okolnostima kreće između 70 i 80 odsto. Avio-saobraćaj ka aerodromu u Dubaiju i iz njega smanjen je za gotovo dve trećine, prema podacima londonske analitičke kuće Kapital ekonomiks.

Za marketinške stratege u Persijskom zalivu to je bila katastrofa. Snimci uspaničenih turista zaglavljenih u Dubaiju i dronova iznad gradske panorame rušili su sliku koju su Emirati decenijama pažljivo gradili.

- U prvim nedeljama rata Emirati su pretrpeli najviše napada dronovima i raketama, čak i više od Izraela. Za zemlje Persijskog zaliva ovaj rat je potpuna katastrofa, posebno za Emirate - izjavio je Sebastijan Zons, stručnjak za Zaliv iz instituta Karpo.

Foto: Printskrin

Prema njegovim rečima, Emirati su ranjivi sa više strana. Nije ugrožena samo naftna industrija, već i ugled zemlje kao trgovačkog centra i turističke destinacije.

Krajem februara oko 30.000 nemačkih turista ostalo je zaglavljeno u regionu. Dubai kao turističko odredište tada je praktično prestao da postoji. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova tek je pre nekoliko dana ukinulo zvanično upozorenje za putovanja, između ostalog i za Ujedinjene Arapske Emirate.

Torsten Šefer iz Nemačkog turističkog saveza rekao je da poslednjih nedelja nemačkih turista u paket-aranžmanima gotovo da nije ni bilo.

- Poslednjih nedelja nijedan nemački turista nije otišao tamo preko paket-aranžmana. Sve nemačke putnike koji su tamo boravili vratili smo kući, delom o sopstvenom trošku - rekao je Šefer.

Dubai više ne deluje kao nedodirljivo utočište

Udarac nije pogodio samo turizam. Pod znakom pitanja našao se i status Dubaija kao omiljenog mesta bogatih i slavnih.

Deo imućnih ljudi sada preispituje da li je emirat zaista onoliko siguran koliko se godinama predstavljalo. Za mnoge je Dubai bio mesto za život, nekretnine, porodične investicione kancelarije i čuvanje kapitala daleko od velikih geopolitičkih potresa. Sada ta slika više ne izgleda tako čvrsto.

Savetnici za upravljanje imovinom navode da je deo kapitala već počeo da se preusmerava ka druga dva velika finansijska centra – Singapuru i Švajcarskoj. U obe zemlje beleži se nagli rast interesovanja klijenata iz Dubaija, dok švajcarski privatni bankari očekuju priliv desetina milijardi dolara iz Persijskog zaliva.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, ti centri ne privlače potpuno iste klijente, objašnjava Rajan Lin, advokat i direktor singapurske advokatske firme Bejfront lo.

- Švajcarska više privlači evropske i globalne klijente, dok Singapur pre svega služi azijskom kapitalu - rekao je Lin za Dojče vele.

Singapur je još ranije razvio model koji je Dubai kasnije počeo da sledi: razrađen sistem takozvanih porodičnih kancelarija, privatnih struktura za upravljanje investicijama, porezima i nasledstvom. Takva rešenja posebno su privlačna bogatim porodicama iz Kine, Indije i Indonezije.

Švajcarska, sa druge strane, igra na dugu tradiciju privatnog bankarstva i reputaciju političke neutralnosti. Til Kristijan Budelman, glavni investicioni direktor švajcarske privatne banke Bergos, kaže da se odluka o premeštanju kapitala često svodi na izbor između rasta i očuvanja imovine.

- Singapur je odličan za zaradu na azijskom rastu, ali Švajcarska ostaje glavno svetsko sidro za očuvanje kapitala - ocenio je Budelman.

On je dodao da ta alpska zemlja nudi udaljenost od geopolitičkih žarišta koju Singapur ne može uvek da garantuje.

Ekonomska šteta sve veća

Ekonomska šteta za Ujedinjene Arapske Emirate i njihove susede već je ogromna, tim pre što je kriza pogodila više ključnih stubova zalivske ekonomije odjednom.

Glavni izvor prihoda zemalja Zaliva, prodaja nafte i gasa, teško je pogođen zatvaranjem Ormuskog moreuza i regionalnom krizom. Na meti napada našle su se rafinerije nafte u Saudijskoj Arabiji, kao i postrojenja za vađenje gasa u Kataru.

Ove nedelje usledili su novi napadi na Ujedinjene Arapske Emirate. Zapalio se i naftni terminal u luci Fudžejra, koja ima ogroman strateški i ekonomski značaj. Preko te luke Emirati mogu da izvoze naftu bez prolaska kroz Ormuski moreuz.

Ali ni taj pravac ne može u potpunosti da nadoknadi gubitke. Emiratski ministar energetike Suhail al-Mazrui nazvao je iransku blokadu Ormuskog moreuza neprihvatljivom.

On je poručio da je njegova zemlja spremna i za nove iranske napade, ali i da veruje u vojne sposobnosti Emirata.

- Nemam nikakvih sumnji u naše sposobnosti. Ali te sposobnosti ćemo uskoro podići na viši nivo -rekao je al-Mazrui.

Dodao je i da će Ujedinjeni Arapski Emirati proširiti sopstvenu vojnu industriju.

Hoće li Emirati ući u rat

Glavno pitanje sada glasi: da li „viši nivo“ znači da bi Emirati mogli aktivnije da se uključe u rat protiv Irana?

Sebastijan Zons smatra da vojne kapacitete Emirata ne treba potcenjivati.

- Emirati nesumnjivo imaju efikasno ratno vazduhoplovstvo i u prošlosti su pokazali da umeju da vode vojne operacije, za razliku od nekih drugih zalivskih država - objašnjava Zons.

Ipak, on naglašava da Abu Dabi dobro zna da mora da balansira između pritiska i diplomatije. Iran je sused koji ne može tek tako da se ignoriše, niti se može jednostavno bombardovati i izbrisati iz regionalne računice. Sa Iranom, na ovaj ili onaj način, mora da se živi.

To što su upravo Emirati pretrpeli tako snažne iranske udare ima više razloga. Geografski su blizu Irana, potpisali su Avramove sporazume, normalizovali odnose sa Izraelom i bliski su saveznici Sjedinjenih Američkih Država. Zbog svega toga posebno smetaju Teheranu.

Za sada se odgovor zalivskih država na iranske napade svodi uglavnom na oštre izjave. Vojno, nijedna od njih se nije direktno uključila u sukob.

Čak i Dubai može da pukne

Uprkos svim tenzijama, države Persijskog zaliva moraće da nastave saradnju, smatra Zons. To se pre svega odnosi na odbrambenu saradnju i izgradnju zajedničkih logističkih koridora, kako bi se smanjila zavisnost od Ormuskog moreuza i otvorili alternativni putevi za trgovinu i transport.

Istovremeno, sve te zemlje sada pokušavaju da kroz sajmove, investicione skupove i velike marketinške kampanje što pre poprave narušeni imidž i potisnu slike rata iz sećanja javnosti.

Međutim, reputacija se ruši mnogo brže nego što se gradi.

- Model Dubaija je privlačan i snažan, ali nije neuništiv. Što rat duže traje, šteta po njegov ugled biće veća - upozorava Zons.

Sve zemlje regiona nadaju se da će se jednog dana vratiti na staro i ponovo biti ono što su godinama predstavljale svetu: bogate, mirne i privlačne destinacije na obali Persijskog zaliva.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.