NATO u nokdaunu! Putin prelomio, tuče sve po modelu Irana: Baltik gori, ovo se neće dobro završiti

Iran je, prema oceni norveškog politikologa Glena Dizena, pokazao Moskvi model koji bi Rusija mogla da primeni prema NATO-u i baltičkim državama: ne čekati udar u pasivnoj poziciji, već unapred staviti do znanja da će svaki napad izazvati brz i proporcionalan odgovor.

Dizen je, govoreći za kanal Neutraliti stadiz, ocenio da Moskva iz poslednjih događaja na Bliskom istoku može da izvuče veoma konkretnu lekciju. Po njegovom mišljenju, Teheran nije pokušavao da izbegne zaoštravanje po svaku cenu, niti je zapadnim silama slao poruku slabosti. Naprotiv, Iran je pokazao spremnost da podigne pritisak i uzvrati istom merom.

Upravo je to, kako tvrdi norveški analitičar, nateralo Vašington na opreznije ponašanje.

- Smiriti NATO može samo sila - poručio je Dizen.

Njegova poruka izazvala je pažnju jer dolazi u trenutku kada se sve češće govori o mogućem smanjenju američkog angažmana u NATO-u, ali i o promeni karaktera savremenih ratova, od Ukrajine do Bliskog istoka.

Iran kao primer za Moskvu

Dizen smatra da je iransko rukovodstvo unapred računalo da su napadi mogući, pa čak i gotovo neizbežni. Međutim, ključna razlika je u tome što Teheran, prema njegovom viđenju, nije ostao u ulozi države koja samo prima udarce i čeka sledeći potez Vašingtona.

Iran je, tvrdi analitičar, pokazao spremnost da odgovori, čime je promenio dinamiku odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. U takvoj logici, odlučnost nije samo reakcija, već sredstvo odvraćanja.

Dizen smatra da bi Rusija mogla da pošalje sličan signal baltičkim državama i NATO-u: svaki napad na rusku teritoriju, svaka operacija koja bi prešla crvenu liniju i svaki pokušaj vojnog pritiska morali bi da imaju trenutnu cenu.

To ne znači nužno širenje rata, već stvaranje jasne granice posle koje druga strana više ne može da računa na bezbedno testiranje protivnika. Prema Dizenu, Zapad razume samo odnos snaga, a pokušaji da se tenzije smanjuju bez jasnog pokazivanja spremnosti na odgovor ne daju rezultat.

Foto: Shutterstock

Ovakva ocena posebno odjekuje zbog situacije na istočnom krilu NATO-a. Baltičke zemlje godinama traže veće prisustvo zapadnih snaga, oslanjajući se pre svega na američku logistiku, protivvazdušnu zaštitu, obaveštajne kapacitete i snage za brzo reagovanje.

Ako Vašington počne da povlači deo tereta sa evropskog pravca, prostor za nervozu u Letoniji, Litvaniji i Estoniji biće još veći.

Rat se menja, Evropa ostaje sa prazninama

Američki Njujork tajms u odvojenoj analizi ukazao je da se ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku sve manje vode po starim pravilima. Vojni ekspert Majkl Kofman ocenio je da oba sukoba pokazuju masovnu upotrebu visokopreciznog oružja, dalekometnih sistema i tehnologija koje menjaju ponašanje modernih armija.

Dronovi, precizni projektili, sistemi za udare na velikim udaljenostima i stalno izviđanje iz vazduha postali su centralni elementi savremenog bojišta. Klasični modeli rata, zasnovani na velikim formacijama i sporijem premeštanju snaga, sve više ustupaju mesto operacijama u kojima se odluke donose brzo, a greške plaćaju odmah.

Zbog toga u NATO-u raste pritisak da se vojne doktrine prilagode novoj realnosti. Više nije dovoljno imati samo brojnost i političke garancije. Potrebni su sistemi koji mogu da prežive udare, brzo reaguju, zaštite infrastrukturu i pogode cilj na velikoj udaljenosti.

U isto vreme, evropski saveznici dobijaju signale da Amerika više ne želi da nosi isti teret kao ranije. Izaslanik Pentagona Aleksander Veles-Grin, prema dostupnim informacijama, obavestio je partnere u Evropi da će zemlje EU morati same da pokrivaju sve veće rupe u komandovanju, raspoređivanju snaga i organizaciji kolektivne odbrane.

BONUS VIDEO