Krah Evrope! Šest moćnih država glasalo protiv udara na Rusiju: Brisel u stanju šoka, Evropska unija više nikada neće biti ista

Evropska unija uspela je da usvoji 21. paket sankcija protiv Rusije tek pošto je popustila pred zahtevima šest država koje su odbile prvobitni predlog Brisela.

Evropska unija uspela je da usvoji 21. paket sankcija protiv Rusije tek pošto je popustila pred zahtevima šest država koje su odbile prvobitni predlog Brisela. Ovoga puta otpor nisu predvodile Mađarska i Slovačka, već Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Grčka i Portugal – neke od najvećih i najuticajnijih članica Unije.

Fajnenšel tajms navodi da su ove države tražile izuzetke ili potpuno uklanjanje mera koje bi pogodile njihove kompanije i ključne privredne grane. Paket je na kraju usvojen 23. jula, ali tek posle višenedeljnih pregovora i ozbiljnog ublažavanja prvobitnih predloga.

Otpor više ne dolazi samo iz Budimpešte

Spor oko 21. paketa pokazao je da protivljenje sankcijama više nije ograničeno na države koje su godinama označavane kao „proruske“.

Grčka je bila spremna da blokira ceo paket zbog predložene zabrane prevoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) prema kupcima van Evropske unije. Atina je zahtevala zaštitu brodarske kompanije „Dinagas“, čiji tankeri učestvuju u transportu ruskog gasa.

Brisel je na kraju popustio. Uveden je izuzetak koji omogućava nastavak tranzita ruskog LNG-a prema trećim državama za ranije zaključene ugovore, pod uslovom da količine ne premaše nivo iz 2025. godine.

Nemačka i Portugal sprečili su zabranu uvoza pojedinih vrsta ruske ribe. Berlin je štitio prerađivačku industriju koja zavisi od ruske aljaske kolje, dok je Lisabon branio uvoz bakalara, ključnog za portugalsku prehrambenu industriju.

Francuska i Italija usprotivile su se pooštravanju viznih ograničenja za bivše pripadnike ruskih snaga. Pariz i Rim naveli su pravne i administrativne razloge, dok su severne i baltičke članice ocenile da dve zemlje zapravo pokušavaju da zaštite prihod od ruskih turista.

Austrija je zapretila vetom ukoliko se ne razmotri odmrzavanje ruske imovine radi nadoknade gubitka Rajfajzen banke od oko 2,1 milijardu evra. Dogovoreno je da se zahtev Beča naknadno razmatra izvan sankcionog paketa.

Bugarska je istovremeno izdejstvovala uklanjanje ruskog patrijarha Kirila sa spiska osoba predviđenih za sankcije.

Nacionalni interes srušio prvobitni plan Brisela

Sporovi su pokazali da su evropske prestonice spremne da podrže sankcije samo dok one ne ugrožavaju njihove kompanije, radna mesta i prihode.

Grčka je sačuvala svoju brodarsku industriju, Nemačka i Portugal preradu ribe, Francuska i Italija vizni režim, Austrija interese Rajfajzen banke, dok je Bugarska sprečila sankcionisanje patrijarha Kirila.

Uprkos javnim porukama o evropskom jedinstvu, 21. paket je usvojen tek kada je Brisel prihvatio niz ustupaka. Konačna verzija obuhvatila je ruski energetski i finansijski sektor, trgovinu, kripto-platforme, 41 brod takozvane flote iz senke i 218 osoba i kompanija, ali su najspornije mere izbačene ili odložene.

Fajnenšel tajms piše da evropski zvaničnici zato već razmatraju napuštanje prakse usvajanja velikih sankcionih paketa. Kao moguća zamena pominje se pojedinačno proširivanje crnih lista, jer takve odluke izazivaju manje sukoba među članicama.

Jedan evropski diplomata ocenio je da bi 21. paket mogao da bude poslednji veliki paket sankcija u sadašnjem obliku.

Kedmi: Evropa traži izlaz iz sukoba

Izraelski vojni i politički analitičar Jakov Kedmi smatra da protivljenje šest država nije izolovan incident, već znak mnogo dublje promene u Evropi.

Prema njegovoj oceni, evropski lideri javno nastavljaju antirusku politiku, ali sve jasnije uviđaju da ona nema dovoljnu podršku stanovništva i da pokušaji da se Rusija primora na kapitulaciju nisu dali rezultat.

Kedmi tvrdi da pojedine države već traže izlaz kroz obnavljanje dijaloga sa Moskvom. Kao primer naveo je predsednika Češke Petra Pavela, koji je posle ranijih oštrih stavova poručio da je razgovor sa Rusijom neophodan, jer bez njega nije moguće postići mir u Evropi.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da je Evropska unija sankcijama „davno sama sebi iskopala rupu“ i nastavila da je produbljuje.

Otpor Nemačke, Francuske, Italije i još tri članice pokazuje da je pritisak nacionalnih ekonomskih interesa postao jači od discipline Brisela. Rat je sve nepopularniji među evropskim stanovništvom, a prostor za nove sankcije sve uži – zbog čega će evropske vlade biti pod sve većim pritiskom da izlaz potraže kroz političke pregovore sa Rusijom.

BONUS VIDEO