Kod Kurtija muk! Srbija slavi pobedu AFD u Nemačkoj: Reči poslanika stranke o Kosovu i Metohiji uzdrmale Balkan

Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ubedljivo pobedila na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt i osvojila 43,8 odsto glasova, godinama zastupa jedan od najtvrđih stavova o Kosovu i Metohiji među velikim nemačkim strankama.

Njena poslanička grupa zvanično je tražila da Berlin povuče priznanje takozvanog Kosova, izvini se Srbiji zbog učešća u bombardovanju 1999. godine i prestane sa jednostranom podrškom vlastima u Prištini.

To nisu samo pojedinačne izjave nekoliko političara. Zahtevi su iznošeni u Bundestagu, kroz zvanične inicijative poslaničke grupe AfD-a, skupštinska pitanja nemačkoj vladi i govore njenih poslanika.

Foto: Printskrin/Youtube/Petr Bystron MEP

Tadašnji spoljnopolitički portparol AfD-a Petr Bistron još 2023. poručio je da je nemačko priznanje samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova bilo greška i direktno zatražio da Berlin tu odluku poništi.

- Nasilno odvajanje tog područja od Jugoslavije, iznuđeno bombardovanjem NATO-a, bilo je protivpravno - rekao je Bistron, ocenjujući da ni SAD ni Evropska unija posle više od dve decenije nisu uspele da naprave stabilan sistem na tzv. Kosovu. 

AfD je tada otišao i korak dalje.

Od nemačke vlade zatraženo je da „ispravi nepravdu počinjenu 1999. godine“, izvini se Srbiji zbog nemačkog učešća u bombardovanju i povuče priznanje tzv. Kosova.

„Kosovo treba vratiti Srbiji“

Još direktnije govorio je poslanik AfD-a Jens Kestner u Bundestagu.

Kestner je 2020. godine za govornicom nemačkog parlamenta rekao da bi „pravedno i održivo rešenje kosovskog problema“ bilo vraćanje južne srpske pokrajine Srbiji, ili najmanje vraćanje delova naseljenih Srbima pod kontrolu Beograda. 

On je tzv. Kosovo opisao kao prostor duboko pogođen organizovanim kriminalom i islamističkim ekstremizmom, a posebno je upozorio na uništavanje srpskih pravoslavnih svetinja.

Kestner je tada naveo da je od 1999. veliki broj srpskih crkava i manastira miniran, spaljen ili oštećen, poručujući da nema razloga da nemački vojnici decenijama ostaju na prostoru na kojem međunarodna misija nije rešila osnovne probleme. 

AfD je i kasnije gotovo redovno glasao protiv produžavanja nemačkog vojnog angažovanja u sastavu KFOR-a.

Najnovije, 11. juna 2026. godine, 136 poslanika AfD-a glasalo je protiv nastavka nemačkog učešća u KFOR-u, dok nijedan poslanik stranke nije glasao za. 

Najnoviji napad na Kurtija u Bundestagu

Stav nije promenjen ni ove godine.

Poslanik AfD-a Aleksander Volf rekao je u Bundestagu u junu da se tzv. Kosovo ni posle više od četvrt veka ne priznaje u brojnim državama sveta i ocenio da se taj prostor sa razlogom opisuje kao „propala država“.

Foto: printscreen

Posebno je udario na premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija.

Volf ga je nazvao „levonacionalistom“ koji dodatno raspiruje sukob sa Srbijom i optužio ga za podsticanje velikoalbanske politike i u susednim državama.

„To nije pouzdan saveznik“, poručio je Volf, tražeći da Nemačka prekine vojnu misiju i razvojnu pomoć sistemu u Prištini. 

AfD je zatim i zvanično glasao protiv produžavanja KFOR-a.

„Projekat Kosovo je propao“

Jednu od najoštrijih ocena dao je Markus Fronmajer, danas jedan od najpoznatijih spoljnopolitičkih ljudi AfD-a.

Posle sukoba Srba i KFOR-a na severu Kosova i Metohije 2023. godine Fronmajer je rekao da je „projekat Kosovo propao“.

Foto: Shutterstock/EPA

Ukazao je da su albanski gradonačelnici tada uvedeni u opštine sa srpskom većinom nakon izbora koje su Srbi bojkotovali i na kojima je izlaznost bila manja od 3,5 odsto.

Fronmajer je ocenio da su decenije upravljanja NATO-a, EU i UN ostavile iza sebe duboko korumpiran i politički nestabilan sistem i posebno podsetio na nasilje nad Srbima u martu 2004. godine. 

Njegov zahtev bio je jasan – povlačenje nemačkih vojnika iz KFOR-a i prekid nemačke razvojne pomoći Prištini.

AfD otvorio i pitanje napada na Srbe

AfD se nije zaustavio samo na statusu Kosova i Metohije.

Poslanička grupa je početkom 2023. zvanično postavila nemačkoj vladi pitanje o napadima na Srbe na Kosovu i Metohiji.

Pozvali su se na podatke Beograda o 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpskog stanovništva od 2021. godine i od nemačke vlade tražili odgovor da li raspolaže podacima o tim slučajevima i šta je uradila povodom njih. 

Bistron je kasnije otišao još dalje, ocenjujući da Srbi na Kosovu i Metohiji žive „kao taoci“ i da su među najugroženijim zajednicama u Evropi.

Za propast dijaloga optužio je Prištinu, tvrdeći da vlast Aljbina Kurtija ne ispunjava već potpisane obaveze prema Srbima.

BONUS VIDEO