"U ITALIJI BI SVAKOGA DANA UMRLO BAR 100 PUTA MANJE LJUDI DA SU UČINILI SAMO JEDNU STVAR"! Poznati profesor navodi 5 RAZLOGA KATASTROFE U OVOJ ZEMLJI
Podeli vest
Brojke koje svakoga dana dolaze iz Italije ostavljaju ceo svet u neverici: mrtvi od koronavirusa se broje stotinama, zaraženi hiljadama...i skoro svi imaju samo jedno pitanje - kako se to dogodilo?
Poznati epidemiolog Igor Rudan pokušao je da odgovori na ovo složeno pitanje.
Italija je postala zemlja koju danima razara koronavirus. U toj zemlji se broj obolelih za 24 sata povećao za 4.207 novih slučajeva. Prema podacima SZO u Italiji je ukupno 35.713 obolelih dok je preminulo 2.978 osoba.
19.03.2020
10:17
- Uzroci toga postaju, ipak, sve jasniji nauci. Najpre, u Evropi je verovatno došlo do preranog opuštanja vezanog uz COVID-19. Dotadašnji je razvoj epidemije krajem februara već bio potpuno nalik onom prethodno viđenom za SARS i MERS. I tada je bivalo suzbijano primarno žarište, a u više od 25 zemalja virus je zatim bio zaustavljen na prvoj liniji obrane. Krajem februara 2020. i za COVID-19 je već bilo jasno da će biti uspešno suzbijen u primarnom žarištu, Vuhanu. Takođe je već bio zaustavljen na prvim linijama obrane u još tridesetak kineskih provincija i okolnim državama u Aziji. Zatim su, 28. februara objavljene i prve procene stopa umiranja koje su govorile da se radi o bolesti sa stopom umiranja znatno nižom od one za SARS i MERS. Tada je bilo razumno očekivati da bi se epidemija uskoro mogla zaustaviti. Svetska zdravstvena organizacija odlagala je zbog toga proglašenje pandemije do 11. marta a i svetske berze porasle su od 27. februara do 3. marta za oko 10%. Ali kod svakog nepoznatog virusa prerano opuštanje je vrlo opasno, kao što će se kod COVID-19 kasnije i pokazati - naveo je Rudan u svojoj analizi za Večernji list i nastavio:
Drugo, na naplatu je došao ležeran odnos italijanskih vlasti i Evropske unije na fenomen masovnog useljavanja kineskih radnika u severnu Italiju. Oni su tamo danonoćno radili u tekstilnoj industriji, proizvodeći modne artikle, kožne torbe i cipele s brendom "Made in Italy". Neke procene govore da je Italija dozvolila možda i do 100,000 kineskih radnika iz Venzhoua i Vuhana, koji se nalaze južno i zapadno od Šangaja, da rade u tim fabrikama. Moguće je da su neki od njih tamo bili i ilegalno. Kao rezultat ovakvog razvoja zbivanja, uvedeni su i jeftini direktni letovi između Vuhana i Milana. O ovom je fenomenu za poznati časopis "The New Yorker" pisao novinar D. T. Max još u aprilu 2018. Nakon povratka s kineske Nove godine sredinom februara, italijanske su vlasti u svojoj "prvoj liniji obrane" na aerodromima strogo proveravale ove radnike. Ali među njima se to pročulo, pa su neki počeli ulaziti u Italiju zaobilazno, preko drugih aerodroma u EU gde kontrole nisu bile tako stroge. Tako su iza leđa italijanskoj "prvoj liniji obrane" verojatno pokrenuli epidemiju COVID-19 koja je u prvim nedeljama ostala neprepoznata. Treće, mnogi zaraženi iz severne Italije provodili su vikende na evropskim skijalištima. Iako ne znamo hoće li toplije vreme zaustaviti transmisiju koronavirusa, ono što možemo pretpostaviti je da mu je hladnoća pomogla u širenju. Zato su evropska skijališta krajem februara i početkom marta postala pravi rasadnici koronavirusa. Na taj se način pojavio veći broj zaraženih iza prvih linija obrane u Francuskoj, Švajcarskoj, Španiji, Belgiji, Austriji, Danskoj i Portugalu. Njihove prve linije epidemiološke obrane bile su usmerene na avionski prevoz iz Azije, a ne na vlastite povratnike sa skijanja, gde zaista niko ne bi očekivao velik broj Kineza iz Vuhana.
Četvrto, za rani razvoj epidemiološke situacije u svakoj državi jako je važno u kojoj se podskupini stanovništva virus počeo širiti. Severna Italija ima vrlo velik broj jako starih ljudi. U ranoj fazi epidemije, virus je počeo da se širi u bolnicama i domovima penzionera. Oni nisu imali niti približno dovoljne kapacitete za pomoć teškim slučajevima. Među već bolesnim, starim i imunološki oslabljenim ljudima virus se širio lakše i brže, te imao znatno veću stopu umiranja. U nekim drugim državama većina je obolelih u ranoj fazi, pak, bila starosti između 20 i 50 godina, ili su bili povratnici sa skijanja ili poslovni ljudi. Zato takve zemlje imaju znatno manju stopu umiranja među prvim zaraženima.
Peto, i najvažnije za razumevanje današnje situacije u Italiji, moralo je biti nesnalaženje italijanskih epidemiologa u praćenju matematičkih parametara epidemije, ili možda njihova nedovoljno jasna komunikacija opasnosti prema vlastodršcima u severnoj Italiji, ili neodlučnost vlastodržaca u donošenju mera izolacije za stanovništvo. Teško je u ovom trenutku znati koji je od ta tri uzroka najvažniji, a moguća je i kombinacija svih.
Da bismo razumeli priču o tragediji u Italiji, trebamo se najprije vratiti u Vuhan. Kad je tamo izbila epidemija, Kinezi su najpre morali da izoluju virus. Zatim je trebalo da očitaju njegovu naslednu uputu, pa da razviji dijagnostički test. Za sve je to trebalo vremena, dok im se epidemija brzo širila gradom. Kada su počeli testirati na koronavirus, od 18. do 20. januara imali su dvocifrene brojeve zaraženih koji su naizgled stagnirali. Nisu znali šta bi to moglo da znači. Ali, 21. januara je broj novozaraženih skočio na više od 100, a 22. januara na više od 200. To je bio jasan signal kineskim epidemiolozima da se dešava eksponencijalni rast broja zaraženih. Tada više nisu imali šta da razmišljaju ni da čekaju. Ako virus probije prvu liniju odbrane - a Kinezi nju nisu ni imali, s obzirom da ih je epidemija zatekla - onda se aktivira mera karantina. Time se sprečava dalje širenje virusa i stvaranje velikog broja obolelih eksponencijalnim rastom.
Nakon takvog naglog proglašenja karantine u Vuhanu, ogroman epidemijski talas Kinezima zapravo tek je počeo da se pokazuje. Svi koji su već bili zaraženi, počeli su idućih dana da obolevaju. Maksimalan dnevni broj novih zaraženih slučajeva dostignut je 5. februara. Samo u tom danu registrovano je čak 3.750 novih obolelih u Vuhanu. Upamtite, to znači da skok s oko 125 na oko 250 registrovanih novozaraženih signalizuje epidemiolozima da bi za 14 dana trebalo očekivati vrhunac epidemijskog talasa, s čak 3,750 novozaraženih u jednom danu.
Imajući to u vidu, pogledajmo sada reakciju Italijana na njihovu situaciju. U ranoj fazi ulaska zaraze u zemlju, povremeno se obično otkrije po jedna ili dve zaražene osobe dnevno. Međutim, već sam pisao da bih lično već i na svaki "trzaj" od 10 prema 20 zaraženih započeo s merama socijalnog udaljavanja. Italija je 21. febuara skočila sa samo 3 na 20 slučajeva. Dobro, oni su mnogoljudnija zemlja, pa bi tada možda još uvek bilo preterano slati celu Lombardiju u karantin. Ali, 22. febraura skok je bio s 20 na 62 slučaja, i tu su već morali vrlo ozbiljno razmišljati o tome. Situaciju praktično identičnu onoj u Vuhanu imali su već 24. februara jer tada su skočili sa 155 na 229 potvrđenih zaraženih, a nisu pritom puno ni testirali. To im je već, u kombinaciji s iskustvom iz Vuhana, trebalo govoriti da će imati barem 50,000 zaraženih. A tolika brojka zaraženih znači očekivano opterećenje oko 2,500 jedinica za intenzivnu negu. U to vreme, Lombardija je imala tek oko 500 takvih jedinica u državnim i još 150 u privatnim zdravstvenim ustanovama. Već 24. februara je, dakle, bilo jasno da će nedeljama kasnije u Lombardiji biti mnogo umrlih. U epidemijama se sve odvija s zakašnjenjem jer zaraženi obole tek nedelju dana kasnije, a neki među obolelima zatim umiru deset do dvadeset dana kasnije.
Međutim, ni tada Italijani nisu proglasili karantin. Nisu to učinili niti 29. februara kada se ukupan broj zaraženih popeo s 888 na 1128, iako je to značilo da ih čekaju dani s oko 15,000 novozaraženih dnevno. Nisu ni 4. marta kada je broj zaraženih prešao 3,000, i kada su svetske berze opet počele drastično da padaju. Svim epidemiolozima koji su savetovali svetske investitore postalo je jasno da se u Italiji sprema neočekivana i velika tragedija. Imali su već tada barem 30,000 zaraženih širitelja zaraze. Italija je karantin u Lombardiji proglasila tek 8. marta, a dan ranije broj slučajeva već se bio popeo, eksponencijalno, na čak 5. 883. Ponašali su se kao da su 29. februara od nekoga pozajmili 1.000 evra, ali uz kamatu od 25% svaki dan, pa kamatu od 25% na sve to idući dan.
I kao da sve to već nije bilo dovoljno strašno, nije bilo ni dovoljno jasne i odlučne komunikacije prema narodu. Vest o karantinu za Lombardiju iscurila je u medije pre no što je objavljena, što je dovelo do bega studenata na jug zemlje, noseći zarazu i tamo, pa je dan kasnije cela Italija stavljena u karantin. Ali u već ionako teškoj situaciji, gde je svaki novi dan zakašnjenja značio novih hiljadu mrtvih, kao što to ovih dana i vidimo, nedisciplina samog stanovništva i mlak odgovor na mere karantina doprinela je da virus sigurno učini i još poneki korak. Još 25% na sve pre toga, pa opet 25% na sve pre toga.
Brojnim Italijanima, a zatim i Špancima, kao i stanovnicima nekoliko drugih bogatih zemalja Evrope, živote je skratilo neprepoznavanje opasnosti od eksponencijalne funkcije tokom širenja epidemije. Odlaganjem proglašenja karantina za nedelju dana učinili su epidemiju deset puta gorom nego što je trebala biti. Odlaganjem za dve nedelje učinili su je stotinu puta gorom. A nakon što su je s dva nedelje zakašnjenja napokon proglasili, mnogi je nisu dovoljno ozbiljno shvatili, pa su je time učinili i nekoliko stotina puta gorom. Mi u Italiji, a delom i u Španili gledamo epidemiju COVID-19 koja je više od stotinu puta gora, nego što je trebala biti u bilo kojoj organizovanoj i disciplinovanoj zemlji, poput Singapura, Hong Konga ili Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Zato, ako želite da razumete šta se to događa u Italiji, razmislite samo o ovoj rečenici: u Italiji bi svakoga dana umrlo barem stotinu puta manje ljudi, da je karantin proglašen 2 nedelje ranije, kad je i trebalo biti, da se stanovništvo držalo preporuka i ozbiljno shvatilo ta upustva. Ali, oni su tokom tih četrnaest dana nepotrebno puštali virus da se slobodno širi i zarazi ogroman broj ljudi, možda čak i milion. To bi značilo desetine hiljada obolelih s potrebom za intenzivnom negom, uz oko deset puta manje raspoloživih jedinica u celoj zemlji. Oko polovine teško obolelih bez podrške neće preživeti. U ovom trenutku, kada čujemo da je u Italiji umrlo 1.000 ljudi u jednom danu, treba znati da bi žrtava bilo samo 10 da je karantin temeljen na brojki proglašen samo dve nedelje ranije. Zapravo, možda bi umirala samo jedna osoba dnevno, da se stanovništvo uz to odgovorno pridržavalo upustva o izolaciji. Znam da izgleda neverovatno da kašnjenje s nekom političkom odlukom poput uvođenja karantin za samo dve nedelje može u 21. veku značiti razliku između 100 umrlih i 10.000 umrlih, ali bojim se da je, na žalost, tako.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ne razumem ljude koji na ovakvu situaciju po pitanju korona virusa daju komentare "sve je spinovanje i dobra režija".Da li su ti ljudi po prirodi "neverne Tome" da li su zlonamerni poput onog Japanca koji je namerno širio virus ili se dobro zabavljaju.Šta god da je u pitanju ja ih pitam da li bi uložili sav svoj novac na kladionici da je to baš tako kako oni tvrde.
Dolazi na naplatu opuštanje i neodgovorno i neozbiljno shvatanje virusa COVID-19.
Ovo me podseća na scenu iz filma kada Dragan Jovanović viče:Nije Milošević kriv mi smo krivi..
al opet on jadan dobio batine a sad će Vučić da bude kriv što su pojedini gra]ani neodgovorni.
Istorija se ponavlja!
Italija je postala zemlja koju danima razara koronavirus. U toj zemlji se broj obolelih za 24 sata povećao za 4.207 novih slučajeva. Prema podacima SZO u Italiji je ukupno 35.713 obolelih dok je preminulo 2.978 osoba.
Ruske vlasti na Krimu proglasiće vanredno stanje zbog izlivanja mazuta u Crno more, nakon što su dva tankera potonula u Kerčkom moreuzu, saopštio je danas guverner Krima Sergej Aksenov.
Pad aviona „Embraer 190“ u Kazahstanu, koji je pripadao Azerbejdžanu, izazvao je spekulacije o mogućem obaranju letelice protivvazdušnim projektilom. Snimci olupine ukazuju na oštećenja karakteristična za eksploziju PVO sistema, tvrdi ruski vojni pilot Aleksej Voevoda.
Đilasovac i režiser Goran Marković još jednom je potvrdio ono što je svima poznato, a to je da sebe shvata kao pripadnika "nadvrste", dok političke protivnike, većinsku Srbiju, smatra za odvratne, prljave, krezube, i koje bi rado potamanio samo što to ne sme javno da kaže!
Ekipa Informera večeras je bila ispred zgrade koju su okupirali Kurtijevi specijalci i sa nje skinuli srpske trobojke. Na zgradi stoje jasne poruke "nema predaje, KiM ostaje".
Novi predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je svoje neistomišljenike uporedio sa ustašama koji su klali Srbe, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa zlom.
PredsedniK Srbije Aleksandar Vučić je tokom večerašnjeg obraćanja rekao da je primio prosvetare i da su svi izneti zahtevi prihvaćeni i naglasio da želi narod da zna da su se borili i tražili rešenje.
U večerašnjoj emisiji "Otvoreni studio" na Informer TV gosti su bili dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i bivši obaveštajac Karlo Dulović.
Novi trend zaludeo je Srpkinje pred praznike pa se, pričaju plastični hirurzi, otimaju za termine kako bi ušle "ispeglane" sa novim grudima ili usnama u Novu godinu.
U restoranima i kafićima širom Beograda sve su popularnije dnevne žurke za 31. decembar, pa se verovali ili ne, za rezervaciju prave liste čekanja, otkriva Informer!
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas se u večernjim satima na planinama očekuje magla koja će smanjiti vidljivost na 100 do 500 metara, a lokalno i manje!
Malena Danka Ilić, koja je u tom momentu imala samo dve godine, ubijena je pre tačno devet meseci u Banjskom Polju kod Bora, a zbog sumnje da su počinili zločin, zbog kojeg je Srbija i danas u šoku, uhapšeni su Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50), obojica radnici JKP "Vodovod" iz Bora. Njeno telo do današnjeg dana nije pronađeno.
Mladi fudbaler Milan Vukotić (22) priznao je da će u zimskom prelaznom roku zadužiti crno-beli dres, pa će tako posle godinu i po dana napustiti Budućnost.
Nakon što je juče zvanično napustio klub, sada već bivši fubaler Crvene zvezde - Miloš Degenek, traži utočiste u novom evropskom klubu. Njemu je za manje od 24 sata, stigla mu je ponuda iz Vonderersa, međutim on za sada ostaje pri svojoj odluci.
Košarkaš Baskonije, Čima Moneke, podelio je svoje iskustvo vezano za tešku povredu Matijasa Lesora tokom utakmice protiv Panatinaikosa, koja će mu ostati u sećanju do kraja života.
Glumica Branka Petrić poznata je po svojim mnogobrojnim ulogama na filmovima i u serijama, ali je možda još više poznata njena ljubav sa glumcem Bekimom Fehmijuem.
Holivudski glumac Majkl Daglas svojim fanovima na društvenim mrežama poželeo sve najbolje za novogodišnje praznike, a njegov izgled šokirao je sve koji su pogledali snimak.
Ukoliko volite slatke i tople napitke, onda će ovo biti pravo uživanje za vas. Priprema kuvanog vina vam neće oduzeti mnogo vremena, a uživanje je zagarantovano.
Naučnici su dali odgovor koja je idealna poza za postizanje zadovoljstva, nakon što su posmatrali protok krvi prema klitorisu tokom različitih seksualnih aktivnosti kod ispitanika.
U novom izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
U emisiji "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, ovonedeljni gost je bio pevač Aca Lukas.
Poznati pevač, Aca Lukas, bio je gosti kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević u emisiji "Četiri i po žene".
Folk pevač, Aca Lukas, bio je gost u emisiji "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.