IMAM NOĆNE MORE, VIDIM SINA KAKO UMIRE! Žena tražila hiljade evra za DEČAKA SA POLA SRCA, a onda je otkrivena JEZIVA POZADINA PRIČE!

- Imam noćne more, vidim sina kako umire. Vi ste mi jedina i zadnja šansa, ponestaje mi vremena - pisalo je u apelu Mie Debeljak. Ipak, kada se klupko odmotalo, isplivala je jeziva istina.

Novinarka Jutarnjeg lista Petra Plivelić razotkrila je međunarodnu humanitarnu prevaru. U prevaru je navodno bila uključena majka koja je tražila novac za teško bolesnog sina, lekar koji ne postoji, ali i "lažni" dečak.

Novinarka na kraju nije saznala s kim je imala posla, mogla je kaže da ima posla sa dedom iz Češke, ruskim mafijašem, tinejdžerom iz Daruvara ili kriminalcem iz Nemačke.

Njenu priču vam prenosimo u celosti:

- Imam noćne more, vidim sina kako umire.

Ovo je prva stvar koju mi je napisala. Dramatična poruka, puna straha, krik upomoć.

- Vi ste mi jedina i zadnja šansa, ponestaje mi vremena - istakla je na kraju apela.

Njeno ime je Mia Debeljak, ima hrvatsko prezime, ali živi u Kilu, na severu Nemačke. Njen sin Lukas ima šest godina i teško je bolestan. Rođen je s pola srca. Sindrom hipoplastičnog levog srca retka je i teška genetska bolest i dečaku hitno treba operacija u SAD.

Gledam Lukasove fotografije iz bolnice, spojen je cevčicama na aparate, na licu mu se vidi patnja, mršav je i bled. Prolazi me jeza.

800.000 evra

Mia se uskoro ponovno javlja. Lukas je upravo doživeo infarkt, više nema vremena. Treba im 800.000 evra.

- Molim vas, objavite našu priču - piše mi.

GoFundMe kampanja je otvorena, ali hoće li na vreme stići da skupe novac?

Lukasu je sve gore, piše mi u imejlu njegov lekar Johan Troni iz klinike Helios u Kilu i dodaje da mu je srce stalo usred noći i da nisu mogli da ga pokrenu puna dva minuta.

Uh. Dramatična bitka hrabrog dečaka s retkom bolešću. Požrtvovana majka. Trka s vremenom. Humanitarna akcija.

Neverovatna priča. Ali, potpuno je izmišljena.

Foto: Shutterstock

Lukas ne postoji

Pacijent s Lukasovom dijagnozom, pokazaće istraga Jutarnjeg, uopšte nije bio primljen u bolnicu u Kilu. Ta bolnica uopšte nema pacijenta pod tim imenom i prezimenom. Ne postoji lekar Johan Troni u klinici Helios. Ta klinika uopšte nema kardiovaskularno odeljenje.

Izmučeni dečak na fotografijama iz bolnice uopšte nije Lukas, reč je dečaku Majlu s istom bolešću koji je 2014. godine prošao tešku operaciju.

Bolest zbog koje ne prepoznaje lica

Na kraju, Mia me uverava da je došlo do greške - ona zapravo ima, mrtva 'ladna mi piše, bolest zbog koje ne prepoznaje lica (!?) pa je u akciju prikupljanja novca stavila fotografije pogrešnog dečaka. Majla, a ne Lukasa.

Tri sata kasnije, nakon suludih pokušaja da odbrani svoju priču, Mia briše kampanju na GoFundMe, svoje Instagram i Fejsbuk profile, a dramatična priča o Lukasu nestaje s interneta.

Ali, ne pre nego što smo sve uspeli da snimimo i sačuvamo.

Srećom, iako su tražili 6 miliona kuna, do trenutka kad su zbog mog insistiranja na istini kampanju ukinuli, zaradili su tek 2.000 evra. Uplate su stigle i iz Hrvatske.

Ali da bi ovu neverovatnu priču ispričala kako treba, moram da se vratim sedam dana unazad, na njen početak.

Foto: Pixabay

Nema telefonskog razgovora

Neko od čitalaca nas je preko društvenih mreža uputio na humanitarnu akciju izvesne Mije Debeljak, odmah smo joj se javili. Zanimljivo, od prvog do zadnjeg našeg kontakta insistirala je da ne možemo da razgovaramo telefonom, već samo da se dopisujemo, slično kao i njen "lekar". Postoje li ti ljudi uopšte?

- Očajni smo i uplašeni. Taj je osećaj odvratan. Imam noćne more, vidim sina kako umire, svake večeri, i tako od oktobra 2019. godine. Znam da vi mislite da je situacija drugačija jer mi ne živimo u Hrvatskoj, ali kakva je razlika ako živimo u Nemačkoj? Radi se o malom detetu kom je potrebna pomoć kako bi preživelo. Ne bi trebalo da bude važno odakle je. Mogla bih u svoju GoFundMe kampanju da napišem da smo iz Hrvatske. Mogli biste i vi u vašim novinama da navedete da živimo u Hrvatskoj, ako to znači da ćete objaviti priču. Ako vam je to bitno, u redu, lagaćemo, ako to znači da će se naš sin spasiti. Nije nas briga. Znamo samo da je naš šestogodišnjak premlad da umre. Ponestaje nam vremena i ideja. Zaista nam trebate, vi ste doslovno naša zadnja i jedina šansa. Molimo vas, objavite našu priču. Znam da je Jutarnji list vrlo popularan u vašoj zemlji. Treba nam 800.000 evra, a za sad imamo samo 1.770 evra. Stvarno mislite da bi ljudi mogli da nam doniraju novac?

Ovako je započela konverzacija s Mijom Debeljak.

Razotkrivanje međunarodne prevare

Trebalo je to da bude topla ljudska priča o nemačkom dečaku s hrvatskim prezimenom i teškom dijagnozom kojem trebaju donacije za spasonosnu operaciju u SAD, a pretvorila se u razotkrivanje međunarodne prevare na koju je nasela i britanska vojvotkinja od Jorka.

Miju, 36-godišnju nemačku frizerku, kako se predstavila, kontaktirala sam početkom prošle nedelje.

- Živimo u Nemačkoj, a prezime Debeljak je s muževljeve strane. Njegova baka Marija se iz Daruvara preselila u Nemačku kad je bila tinejdžerka. Nikada nije učila svoju decu hrvatski jezik i nije spominjala Hrvatsku jer joj je tamo život bio traumatičan zbog nasilnih i strogih roditelja. Preminula je pre mnogo godina, što znači da nemamo nikoga ko govori vaš jezik. Upotrebila sam Gugl prevodilac za čitanje vašeg imejla - objašnjava mi.

Njen suprug se, upućuje nas, zove Džoš, ima 37 godina i inženjer je. Nikada nije bio u Hrvatskoj i ne zna ima li tu rodbine. Mia i Džoš u braku su, objašnjava, 11 godina i imaju sina Lukasa rođenog 12. jula 2013. godine sa samo pola srca. Reč je o retkoj srčanoj mani, sindromu hipoplastičnog levog srca (eng. double inlet left ventricle).

- Lekari su rekli da bi naš sin mogao da ima prilično normalan život ako ode na tri velike operacije, a prvu je imao šest dana nakon što se rodio - piše mi.

Već mesec dana nakon rođenja Lukas je bio na neplaniranoj operaciji, a do novembra 2017. još je dvaput operisan. Dobio je pejsmejker i potom je počela noćna mora. Njegovo telo nije moglo da isuši višak tečnosti pa su mu trebale posebne drenažne "boce". Otkriveno je i da gubi limfu. Tečnost mu je vršila pritisak na pluća i Lukas nije mogao pravilno da diše. Uz dijetu i lekove izdržao je do oktobra 2019, kada mu je postalo sve teže da diše, nije jeo i uvek je bio umoran. Infekcija je uzrokovala ogromne kontuzije. Stanje je postajalo sve gore, a lekari u Nemačkoj nisu bili dovoljno stručni - objasnila je Mia u priči objavljenoj na GoFundMe platformi za prikupljanje donacija.

Poslednja šansa da preživi

- Lekari kažu da mora što pre da ode u dečju bolnicu u Filadelfiji, to je Lukasova poslednja šansa da preživi. Nema druge šanse, zato smo pokrenuli ovu GoFundMe kampanju. Potrebne su nam donacije za troškove života za dugotrajni boravak u bolnici, za operaciju i lečenje u SAD, uključujući avionske karte, putne troškove, troškove smeštaja i puno više... Molimo vas da nam pomognete. Ne možemo da izgubimo našeg dečaka - pisalo je u priči pod naslovom "Please help Lukas" (Molimo vas pomozite Lukasu) u sklopu kampanje koja je pokrenuta 29. marta ove godine.

Kako je stajalo u posebnoj napomeni, sav donirani novac uplaćuje se direktno na ime Lea Juvajaparu. To je, kako je objašnjeno, radnica u firmi koja ima posebne letelice, koja će organizovati prevoz iz Kila u Filadelfiju. Novac ide direktno njoj, jer ako bi išao preko Mije, tvrdi ona, banka bi potom uzela 30 posto od donacija za porez.

Foto: Pixabay

Pretraga interneta pokazaće da osoba tog imena ne postoji.

U tačno 34 dana trajanja GoFundMe kampanje 54 donatora uplatilo je ukupno 1.770 evra, odnosno 13.220 kuna, ali to nije bilo dovoljno. Do ciljanog iznosa većeg od šest miliona kuna nedostajalo je još 798.230 evra.

Deaktivirala kampanju

Tri dana pre nego što će Mia 1. maja deaktivirati kampanju za prikupljanje donacija počeli smo intenzivno da radimo na priči.

Mia, koju u ovom trenutku još doživljavamo kao požrtvovanu majku, objašnjava nam u mejlovima da se Lukas leči u Helios Klinik Kiel i da je zbog pandemije korona virusa dobio novu sobu u bolnici. Stalno ih testiraju imaju li koronu, kaže.

Ona Lukasu, opisuje nam, čita, hrani ga, pere, razgovara s lekarima. Dok Lukas spava, Mia je na Instagramu i Tviteru u potrazi za pomoći, šalje poruke i mejlove poznatim ličnostima, a ima i posebnu taktiku.

- Napišem u komentar ispod slike: "Hej, oprostite što vam smetam, ali molim vas pročitajte moj dm (direktnu poruku na Instagramu)". Zanimljivo je što me uvek ignorišu. Nakon toga prolazim listu ljudi koje oni prate i proveravam je li slavna osoba u interakciji s njima. Slavni prate svoje porodice, prijatelje, bliske ljude. Zatim ih kontaktiram i pitam mogu li da podelim našu priču s tom slavnom osobom. Već mi je nekoliko ljudi reklo da će podeliti našu priču, ali još uvek nismo dobili donacije. Mislim, vojvotkinja od Jorka objavila je post o Lukasu i više od 3.000 ljudi je lajkovalo, ali samo njih 54 je zapravo doniralo novac - rekla nam je Mia, koja je kontaktirala bivšu suprugu i niz nećaka Vila Smita, majku Elona Maska, osnivača Tesle, Maje Mask, porodicu i prijatelje pevačice Pink, Ursulu Nezbit, tetku Paris Hilton...

Svi su oni upoznati s pričom njenog sina, uverava nas, ali niko ne želi ništa da donira niti čak da podeli objavu kako bi dobila veću vidljivost.

Kako to?

Sara je nasela

Ali, na britansku vojvotkinju od Jorka, Saru Ferguson, bivšu suprugu princa Endrua, kraljičinog sina koji je morao da istupi iz kraljevske porodice zbog prijateljstva s pedofilom, Mia je posebno gnevna.

- Sara Ferguson, vojvotkinja od Jorka, objavila je post na Instagramu o mom sinu, ona i cela njena porodica vrlo su bogati ljudi. Toliko smo bili srećni i osećali olakšanje, mislili smo da ćemo možda napokon spasiti svog malog anđela, ali ne. Ništa nisu donirali, ona je samo objavila Lukasovu priču i nije to podelila sa svojim bogatim ćerkama koje su doslovno princeze. Takođe nas je izignorisala odmah nakon toga i nekoliko dana kasnije iz svoje biografije na Instagramu izbrisala link s našom GoFundMe kampanjom. Nikad nisam ni razgovarala s vojvotkinjom od Jorka, nisam od nje dobila nikakvu simpatiju ni donaciju, bila sam u kontaktu samo s njenom bliskom prijateljicom - ističe Mia, koja je vojvotkinju pokušala da razotkrije i u britanskim medijima, kaže, ali novinarka ju je, nakon što je proverila priču s vojvotkinjom, zaboravila i nije ništa objavila, tvrdi Mia.

Ipak, našli smo jedan članak koji potvrđuje da je vojvotkinja zaista pokušala da joj pomogne objavom na svom Instagramu. Britanski magazin Hello na svojim stranicama hvali vojvotkinju kao humanitarnu ikonu, spominjući Miu i njenog sina.

Ali, osim ovog medijskog napisa posvećenog vojvotkinji, dva Mijina profila na Instagramu i njenom Tviter profilu, nigde na internetu nismo uspeli da pronađemo ništa o ovoj humanitarnoj akciji, ni u nemačkim ni u internacionalnim medijima.

Foto: Shutterstock

To je bio drugi znak za uzbunu.

Prvi je bio kad je Mia predložila da lažemo i napišemo da su iz Hrvatske, ali odlučili smo to pripisati majci koja je spremna da učini sve za svoje dete.

Situacija je postala još sumnjivija kad smo shvatili da je Mia svih 200 fotografija sa svojim sinom, od rođenja do sadašnjosti, po stotinak fotografija na svakom od dva profila na Instagramu, učitala u roku od dva dana, 6. i 7. aprila. Dakle nikad pre nije imala profil niti je objavljivala bilo šta.

Suprug ne postoji

Pri tom, njen suprug Džoš Debeljak na internetu ne postoji, osim u njenih nekoliko objava.

Zamolili smo Miju da se čujemo telefonski i da nas spoji s Lukasovim lekarom. Rekla je da će nas nazvati kad nađe vremena i dala nam je mejl adresu profesora doktora po imenu Johan Troni koji, kako je rekla, radi u Helios Klinik Kiel u Kilu. U roku od sat vremena javio se i dr Troni, navodni internista, s potvrdom Mijinih reči.

- Lukas Debeljak je jedan od mojih pacijenata. On ima bolest srca, sindrom hipoplastičnog levog srca. To je srčana mana koja je prisutna od rođenja. Bebe rođene s ovim stanjem imaju samo jednu komoru u svom srcu. U Nemačkoj ljudi imaju vrlo male šanse da se rode s tom bolešću. Pročitao sam i GoFundMe priču gospođe Debeljak i mogu vam reći da je sve što je napisala 100 posto tačno. Lukas Debeljak imao je srčani udar pre dva dana. U 3.04 sata ujutro srce je prestalo da mu kuca. Trebalo nam je dva i po minuta da mu srce ponovo proradi. Ne bih imao ništa protiv toga da objavite moju izjavu - napisao nam je dr Johan Troni, koji ne postoji nigde na internetu.

Počeli smo da sumnjamo da se radi o prevari pa smo odlučili da pretražimo internet po slikama. Učitali smo fotografiju Lukasa koja je bila naslovna na GoFundMe priči, na kojoj deluje da je u dobi od šest godina.

Ta je fotografija bila poslednja u Mijinim objavama i smatrali smo je najaktuelnijom, a ujedno je to i fotografija koju je na svom Instagramu podelila vojvotkinja od Jorka.

Ukradene slike dečaka Majla

Naše su sumnje potvrđene kad je pretraga izbacila blog "Milo my hero", koji opisuje borbu dečaka po imenu Majlo iz nemačkog grada Viked s istom bolešću koju ima Lukas i s retkim genetskim poremećajem SIOD (nem. Schimke immuno-osseous dysplasia).

Blog vodi dečakova mama, Magdalena Kontni, koja zapisuje svaki pomak u lečenju svog danas 11-godišnjeg sina kroz priče, brojne fotografije i isečke iz novina. Među fotografijama Majla u avgustu 2014. godine, nakon operacije srca, bio je onaj isti set fotografija koje je i Mia objavila kao nedavne fotografije svog sina Lukasa.

Kako bismo bili sigurni u naše sumnje, kontaktirali smo Magdalenu Kontni i upitali je za sporne fotografije.

- Dobro ste istražili. Dečak na fotografijama je moj Majlo. Fotografije se, naravno, koriste bez mog znanja. Izgleda da je to zapravo prevara. Moram da otkrijem kako nešto da učinim u vezi s tim - rekla nam je Kontni, dodavši da ona takođe prikuplja novac za sina Majla jer mu se zdravlje pogoršalo i ima prekid rada bubrega i na dijalizi čeka donora.

Na fotografijama iz 2014. bio je, kaže, podvrgnut operaciji jer ima samo pola srca.

- Žalosno je videti kako drugi ljudi kradu fotografije bolesne dece i žele da zarade novac na njima. Hvala što ste mi javili - zaključuje Kontni. Bilo nam je jasno - Mia je ukrala te slike.

Budući da nam ni ranije nije htela dati broj telefona, u tom trenutku insistirali smo na telefonskom pozivu s Mijom, kako bismo razjasnili situaciju i uhvatili je u laži.

- Pozdrav gospođo Plivelić, ovde Mia Debeljak. Pokušala sam da vas nazovem, ali veza u Lukasovoj novoj sobi je previše loša. Pa koje stvari treba da proverite? Pozivi ne rade. Uvek piše "telefonski broj odbijen". Pokušavam da odgovorim na vaš telefonski poziv, ne radi. Zovem vas, ne radi - javlja se na WhatsApp. Sada imamo broj pa je nekoliko puta zovem, ali ili se ne javlja, ili odbija poziv, ili se uspostavlja poziv, ali uz tišinu s druge strane. Insistira na tome da je nemoguće uspostaviti poziv, pa komunikaciju nastavljamo u četu na aplikaciji.

- Samo sam htela s vama nešto da proverim. Dok sam na internetu pokušavala da saznam više o bolesti vašeg sina, naišla sam na blog pod nazivom "Majlo moj heroj" o dečaku po imenu Majlo Pregledavajući fotografije shvatila sam da su neke od Majlovih fotografija jednake fotografijama vašeg sina. Na primer, fotografija Lukasa iz bolnice koja je uključena u GoFundMe priču, ista ona koju je vojvotkinja od Jorka podelila na svom Instagram profilu, nalazi se na tom blogu koji prikazuje dečaka Majla u avgustu 2014. godine u bolnici nakon operacije srca. Kako je to moguće? - pitam je.

- Doslovno nemam pojma šta se događa trenutno... Moj muž Džoš dao mi je sve ove slike. Ne znam šta se ovde događa. Moram prvo da razgovaram s njim. Tako sam zbunjena - odgovara Mia.

- Molim vas, pojasnite ovo hitno.

- Pa, očito mu je jedan njegov prijatelj poslao te slike pre nekoliko meseci. Ali taj prijatelj nije rekao ništa, samo je poslao slike. Džoš je mislio da je njegov prijatelj snimio te slike kad je došao da nas poseti. Tako mi je žao zbog toga! Trenutno sam toliko zbunjena i besna da ne mogu da verujem! - uverava me u poruci poslatoj par sati kasnije.

- Žao mi je, ali ne razumem. Jeste li vi njegova majka ili šta? Znate kako vaš sin izgleda, zar ne?

- Da, a Džoš je otac. Nisam ja kriva što je moj muž ponekad glup. Teško se sećam i prepoznajem lica. Ne bih vam mogla reći kako je Lukas izgledao 2014. ili 2015. ili 2016. godine itd. Ali to nije važno, ne radi se o meni - izvlači se Mia.

- Pokušavate li vi sada stvarno reći da se vi kao majka ne sećate kako vaš sin izgleda, pa ste objavili nekoliko fotografija nekog drugog deteta, ne slučajno odabranog, nego baš s tačno istom bolešću koju ima i vaš sin? I niste ih samo objavili, nego ste pomoću tih fotografija prikupljali novac i niste shvatili da to nije vaš sin? - pitam je.

Foto: Shutterstock

Zaboravila kako joj "sin" izgleda

- Džoš, moj muž. Nisam ja. Video je slike koje mu je prijatelj poslao pre nekoliko meseci i pomislio je da je to Lukas. Ne mogu se da se setim i prepoznam lica uopšteno, ne samo lice mog sina. Rođena sam s tim. Prepoznajem i sećam se glasova ili onoga što nose - piše mi Mia.

- Dobro... Postoji li uopšte Lukas?

- Da, Lukas postoji. Ne, ostale slike su stvarne. Ja sam majka. Ja sam Nemica. Takođe sam celi život provela u Nemačkoj. Moje pitanje je jeste li već završili s pisanjem naše priče? Kao, kada će biti objavljena? - pokušava da promeni temu razgovora.

Odgovaram joj da nemam poverenja u njene reči i da ne mogu da napišem članak bez cele istine.

- I druge novine i časopisi nisu bili zainteresovani za našu priču jer im nikad nisam rekla deo sa slavnim osobama, zbog privatnosti i kako im ne bi situaciju učinila nezgodnom. Zašto bi me i dalje zanimalo objavljivanje naše priče? Mogla sam samo da vas blokiram i ignorišem vaše mejlove. Objasnila sam vam sve, čak sam vam rekla i za svoju, nemojmo to nazvati bolešću, nazovimo to samo mojom slabošću. Dala sam vam svoj telefonski broj, kontaktirala sam vas na WhatsAppu, pokušala sam vas nazvati (da, nije uspelo, ali pokušala sam, pa se to i dalje računa). Imam profilnu sliku mene i Lukasa u svom WhatsAppu, koju svi moji prijatelji mogu da vide - opravdava se.

S kim se dopisujem?

Više nisam sigurna s kim se uopšte dopisujem jer ni na koji način ne mogu utvrditi identitet osobe s druge strane mreže.

Je li moguće da je Mia zaista majka u tolikom očaju zbog stanja svog sina pa je ukrala slike kako bi prikazala situaciju još gorom i brže skupila novac? Želim da joj verujem, ali sada se već pitam postoji li uopšte Lukas ili je cela priča o bolesnom detetu, nemačkoj  porodici i hrvatskom poreklu izmišljena.

Odlučim da pošaljem mejl sa zvaničnim pitanjem klinici u kojoj dr Troni navodno trenutno leči Lukasa. Nakon nekog vremena ih zovem. Na recepciji me spajaju s Martinom Huterom, direktorom medicinskog osoblja u Helios Klinik Kiel u Kielu.

Nema pacijenta s tim imenom u bolnici

- Dobio sam vaš mejl i proverio šta ste nas zamolili. Moram vam reći da u bolnici nemamo pacijenta po imenu Lukas Debeljak niti se neko pod tim imenom ikada lečio kod nas. Takođe, ne poznajemo lekara Johana Tronija i on svakako ne radi kod nas - rekao je Huter i poslao pismenu potvrdu toga.

Mia nas, izgleda, vara od početka.

Vara nas jednako kao što je uspela da prevari vojvotkinju od Jorka. Pretpostavljam da je ona i dr Troni s kojim sam se dopisivala. U nadi da će priznati da je prevarantkinja, odlučim da je suočim sa svojim nalazima.

- Rekli ste mi da se Lukas leči u Helios Klinik Kielu i da mu je lekar profesor Johan Troni iz Helios Klinik Kiela. To su vaše reči koje je potvrdio i lekar čiji ste mi mejl dali. Kontaktirala sam Helios Klinik Kiel u nemačkom Kilu i odgovorili su mi da nemaju pacijenta po imenu Lukas Debeljak, da ga nikad nisu lečili i da Johan Troni ne radi u njihovoj klinici. Oprostite, ali vaša priča sve više nalikuje na prevaru - odgovaram joj u četu.

- Naravno da su vam to rekli zbog privatnosti! Nemam pojma kako ove stvari funkcionišu u vašoj zemlji, ali u Nemačkoj ih ne možete jednostavno nazvati i reći, kao: "Možete li mi, molim vas, dati lične podatke o svojim pacijentima i lekarima?". Ali, u svakom slučaju, našu priču više ne treba da objavljujete! Upravo sam videla da imam mejl nemačke novinarke. Želi da objavi našu priču. Čak želi da nas poseti sutra u bolnici. Smatramo da je to ionako bolje jer zapravo razumemo i govorimo nemački jezik i osećali bismo se ugodnije kada bismo priču objavili u našoj zemlji - odgovara mi Mia.

U tom trenutku proveravam njene profile na društvenim mrežama i GoFundMe priču te uočavam da je uklonila sve sporne, ukradene slike.

Dr. Troni, osoba koja je stvorena samo u mejlu, suočen s istinom objašnjava mi da nije njegov posao da uverava ljude.

Ne nasedam više na izmišljene priče i na Mijine izgovore, pa odlučim da se pravim glupa i igram njenu igru.

- To je zaista odlično. Stvarno bih želela da znam ime novinarke i nemačkog medija koji će pratiti vašu priču i ako ona može da potvrdi vašu priču, rado ćemo je i mi objaviti, kako bismo pomogli da više ljudi čuje za Lukasa i donira novac. Ali, čudno je kako je dr Troni bio spreman da ispriča apsolutno sve o Lukasovom zdravstvenom stanju, a sada kažete da bolnica ne može tako lako da da lične podatke. I štaviše, rekli ste da bolnica ne daje tako lako informacije o svojim pacijentima novinarima, ali evo, baš su sada ipak spremni da puste novinarku u bolnicu, uprkos pandemiji, kako bi napravila priču o vašem sinu.

- Odgovara li vam da pričekate? Želimo prvo da je upoznamo kako bismo sve proverili s njom. Mogu da vas kontaktiram ako i njoj to bude u redu. Mislim, nije da novinarka može samo tako da uđe u bolnicu i upozna nas. Prvo mora da prođe nekoliko kontrolnih pregleda, navuče rukavice itd - spremno odgovara Mia, a ja nastavljam da propitkujem.

Govorim joj da ćemo rado pomoći s objavom priče kada god, naravno, ako bude istinita, ali da ne razumem zašto čeka s objavom u nemačkim novinama ako joj se žuri da ode u SAD jer se Lukasovo stanje pogoršava s obzirom na srčani udar od pre nekoliko dana.

- Možete li mi poslati aktuelnu fotografiju vašeg sina, na kojoj ima šest godina? Takođe, bilo bi sjajno kad biste nam poslali Lukasovu medicinsku dokumentaciju, to bi pomoglo da razjasnmo mnoge stvari - šaljem joj, ali ona potpuno ignoriše moju poruku.

Javlja se sledeći dan, nakon što je deaktivirala GoFundMe kampanju, obrisala Tviter profil i ostavila samo jedan Instagram profil koji je zatvorila od javnosti. Kasnije, par dana nakon našeg dopisivanja, i taj će profil izbrisati i maknuti fotografiju s WhatsAppa s kojom se toliko ponosila.

Foto: Pixabay

Donacija bogatog prijatelja

- Kako sam vam već rekla, novinarka iz Nemačke želela je da nas danas poseti. Ispada da jedini razlog njenog dolaska nije bio taj da objavi našu priču, nego zato što poznaje nekoga ko je bogat. Žao nam je što smo potrošili vaše vreme, ali više nam ne treba da objavljujemo ​​priču. Svejedno, hvala vam i ugodan dan! - piše Mia u gotovo srdačnoj poruci.

- Uau, super! Znači, njen bogati prijatelj daće vam sav potreban novac?

- Da!! - odgovara.

Sada, potpuno svesna da se radi o prevari i da nemam pojma s kim razgovaram jer ni na koji način ne mogu da utvrdim identitet svoje sagovornice, koja može biti i deda iz Češke, ruski mafijaš, tinejdžer iz Daruvara, kriminalac iz Nemačke, bilo ko, "Miji" pišem poslednju poruku, u sarkastičnom tonu.

- To je baš super! Tako sam srećna zbog toga što se sve tako dobro odigralo za vas i vaše jadno bolesno dete baš u trenutku kad sam u vašoj priči pronašla sve stvari koje nisu imale smisla. Baš sam srećna što se iznenada, u jednom danu, dobročinitelj čudesno pojavio i dao vam 800.000 evra da spasite svog šestogodišnjeg sina čiju fotografiju nemate i čijeg se lica ne možete setiti. To je tako tragična priča. Kad bih samo mogla znati ime dobročinitelja... Ali znam već, on je sigurno vrlo bogata osoba i ne želi da drugi ljudi otkriju koliko novca ima. Stoga, budimo u kontaktu i molim vas, pozdravite dr Tronija! Sjajan je lekar s kojim je tako lako razgovarati, nadam se da će postati poznat nakon slučaja vašeg sina kako bi se mogao pojaviti negde na internetu. P. S. Nadam se da vas ovi ljudi, koji su dosad uplatili ukupno 1.700 evra na platformi GoFundMe, neće pokušati naći niti tužiti! Najlepše želje, Petra!

Nije mi ništa odgovorila.

U tom trenutku Lukasova priča nestala je s interneta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.