NAUČNICI OTKRILI KAKO SE ZARAŽAVAMO KORONOM! Ovo su GLAVNI NAČINI INFEKCIJE, jedan je posebno UBITAČAN!

Pitanje svih pitanja od početka pandemije je kako se ljudi zaražavaju novim koronavirusom, a Vol strit džurnal (WSJ) piše da naučnici tvrde da nije baš uobičajeno zaraziti se putem kontaminirane površine, kao i da brzi susreti na otvorenom verovatno neće proširiti koronu

Glavni načini zaraze su, kažu, bliske interakcije tokom dužeg perioda. Gužve, loše provetreni prostori i mesta gde ljudi glasno razgovaraju ili pevaju - povećavaju rizik.

Ove činjenice pomažu firmama i vlastima širom sveta da osmisle strategiju kako bi zaštitile javno zdravlje, a da ne naštete ekonomiji. U strategiju su uključene taktike poput postavljanja barijera od pleksiglasa, korišćenje maski u trgovinama i drugim javnim prostorima, primena kvalitetnih ventilacijskih sistema i držanje prozora otvorenih kad god je to moguće.

Dve velike studije dokazale su da je strogi “lockdown” sprečio milione zaraza i smrtnih slučajeva širom sveta.

Važan faktor u prenošenju virusa je svest o opasnostima naizgled benignih aktivnosti - govor i disanje mogu lako proširiti čestice i potencijalno zaraziti ljude u blizini, piše WSJ.

Zdravstvene agencije kažu da je kapljična zaraza glavni način prenosa koronavirusa, a te kapljice mogu preneti virus s jedne osobe na drugu ako slete na oči, nos ili usta. Međutim, relativno brzo i lako padnu na zemlju ili druge površine.

Neki načnici tvrde da se koronavirus može preneti i aerosolom koji se direktno udiše, jer lebdi u vazduhu duže od spomenutih kapljica.

Još jedan od faktora je produžena izloženost samom virusu. To se genralno definiše kao 15 ili više minuta nezaštićenog kontakta s osobom udaljenom šest stopa, odnosno 182 cm.

Međutim, tu se radi tek o pravilu - transfer bi se mogao ostvariti u puno kraćem vremenu, rekao je Džon Bruks, glavni zvaničnik za odgovor na covid-19 američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, preneo je hrvatski portal Index.

Crkveni hor u američkoj saveznoj državi Vašington održao probu 10. marta, a nakon nje je 87 posto članova bilo zaraženo, izjavila je Lea Hamner, lokalni epidemiolog i vodeća autorka studije, koja upozorava na opasnost događaja sa superširiteljima u kojima jedna ili mali broj osoba zarazi mnoge druge.

Naime, 53 polaznika od njih 61 bilo je zaraženo, a dvoje je umrlo. Proba je trajala dva sata, bili su u skučenom prostoru, a mnogi su bili stariji i stoga podložniji zarazi.

Hamner je rekla da to nisu jedini faktori koji su uticali na zarazu. Ljudi pri pevanju izbacuju čestice koje nose zarazu, a pevači takođe duboko dišu i povećavaju mogućnost da će udahnuti opasne čestice.

Slična dinamika prenosa jasna je i na drugim mestima i događajima gde se intenzivnije diše i glasnije govori - radi se o teretanama, pozorištima, konferencijskim dvoranama, venčanjima i rođendanima.

Stručnjaci kažu da je generalno sigurnije biti napolju jer se virusne čestice brže razređuju, ali opasnost vreba i na otvorenom kada su ljudi u bliskom i dugotrajnom kontaktu.

Još uvek, navodi se, nije poznato koliko je virusa potrebno da se neko zarazi, ali nedavna istraživanja malo razjašnjavaju situaciju. U jednoj maloj studiji objavljenoj u časopisu “Nature”, istraživači nisu uspeli da uzgoje živi koronavirus ako pacijent u grlu ili u mililitru sputuma (ispljuvka) ima manje od milion primeraka virusne RNA.

Kako pandemija jača, politike se menjaju. Standardni postupak za osobe koje na testu dobiju pozitivan rezultat je kućni karantin. Neki gradovi pružaju besplatne privremene smeštajne i socijalne usluge u kojima zaraženi ljudi mogu boraviti dobrovoljno da virus ne bi preneli svojim članovima porodice.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pozvao je građane da nose maske i drže se podalje od drugih.

"Što bliže komunicirate s drugima, što interakcija duže traje, postoji veći rizik od širenja korona virusa", rekao je Džej Butler iz CDC-a i dodao da će, ako broj slučajeva korona virusa i dalje bude dramatično rastao, biti potrebno provesti opsežnije napore - slične onima iz marta.

Što se tiče radnih mesta, smernice CDC-a takođe uključuju nošenje maski, ograničavanje korišćenja javnog prevoza i liftova, zabranu fizičkog kontakta… Ipak, navodi se, u preporukama CDC-a ne stoji ništa o distribuciji aerosola ili sitnih čestica u sobi, što brine Lisu Bros, naučnicu Univerziteta u Minesoti.

"Prenos aerosola je zastrašujuća stvar. To izlaganje je teško kontrolisati jer je nevidljivo. Potrebni su dodatni protokoli za prekid širenja - fizička distanca na radnim mestima, dostupnost N95 maski i ostale zaštitne opreme", rekla je Bros za WSJ.

Ipak, neki nučnici kažu da prenos aerosolom, iako se događa, ne objašnjava većinu infekcija.

"Da se koronavirus prenosi poput ospica ili tuberkuloze, mislim da bi zaraženih bilo puno više", rekao je dr. Bruks iz CDC-a.