TRENUTAK ISTINE EU, MOŽE LI IZBEĆI EKONOMSKI SLOM?! Zašto je štedljiva Angela Merkel odjednom postala velikodušna?
Podeli vest
Evropska komisija korigovala je svoju neveselu ekonomsku prognozu iz maja ove godine. Recesija koja do kraja 2020. čeka članice Evropske unije biće još i žešća nego što je prvobitno predviđano. I veliko je pitanje od kolike će pomoći biti paket mera za ublažavanje krize, bude li uopšte usvojen na vanrednom, dvodnevnom samitu lidera Evropske unije
Osim što upozorava da će pad biti dublji nego što je očekivano, korigovana procena Evropske komisije opominje i da će oporavak u idućoj godini biti manje robustan nego što se isprva očekivalo. I to u optimističkom scenariju da ne bude drugog talasa epidemije virusa korona i ponovnog zatvaranja ekonomije.
Lideri zemalja Evropske unije okupili su se danas u Briselu, na prvom samitu "licem u lice" od izbijanja pandemije koronavirusa, kako bi utanačili plan vredan stotine milijardi evra, čiji je cilj da udahne život njihovim ekonomijama
17.07.2020
14:47
Najveći pad u istoriji
U brojkama, ne postane li u međuvremenu još i gore, ukupni ovogodišnji pad BDP-a članica Evropske unije iznosiće čak 8,3 odsto - najveći pad BDP-a u njihovoj posleratnoj istoriji, duplo veći nego u ekonomskoj krizi 2008. - dok se sledeće godine očekuje rast od nedovoljnih 5,8 odsto.
Pritom, ukazaće EU komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni a prenosi „Dojče vele", „razlike među državama članicama postaće još veće... Ovo ostaje priča o povećanom razilaženju, nejednakosti i nesigurnosti. I zato je tako važno da se dođe do brzog dogovora o planu oporavka koga je predložila Komisija - kako bi se ubrizgalo i novo poverenje i novo finansiranje naših ekonomija u ovo kritično vreme."
Upravo je ovaj plan Evropske komisije - sastavljen na osnovu zajedničkog predloga nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona iz maja ove godine - glavna tema vanrednog Samita Evropske unije koji se održava ovog petka i subote.
Plan predviđa pomoć od ukupno 750 milijardi evra tokom tri godine, od toga 500 milijardi u vidu bespovratne pomoći a ostatak kroz kredite. Novac bi bio obezbeđen zaduživanjem same Evropske unije, što je potez bez presedana koji bi je „za jedan korak približio stvaranju prave fiskalne unije", kako je ukazao portal „Politiko".
Pa zato možda i ne čudi što je, dolazeći na samit, Emanuel Makron ocenio da će on predstavljati „trenutak istine i ambicije za Evropu... Evropski projekat je ovde u pitanju".
Njegova partnerka Angela Merkel - koja je od glavne zagovornice drakonskih mera štednje postala velikodušni darodavac bespovratne pomoći - upozorila je uoči samita da „put do usvajanja plana ostaje dug" iako vreme curi, a slična je poruka i Marka Rutea, premijera Holandije koja, uz Austriju, Dansku i Švedsku, čini onu „škrtu četvorku" protivnika plana Merkelove i Makrona. „Moja procena je da su šanse za postizanje dogovora manje od 50 odsto. Štaviše: na kraju, sadržina je važnija od brzine", poručio je Rute i napomenuo: „Slab kompromis neće Evropu odvesti nikuda."
Kuda će ovaj, Makronovim rečima, trenutak istine odvesti Evropsku uniju? Zašto paket pomoći - i uz njega sedmogodišnji budžetski okvir Evropske unije, o kome se takođe na ovom samitu razgovara - do sada već nisu usvojeni? I u kakvom će stanju Evropska unija dočekati kraj recesije u koju upada?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku" govorili profesor Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta idocent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Jovanović.
Brutalnije nego 2008.
- Mnogo šta u vezi s paketom pomoći još nije usaglašeno i predstavlja tačku sporenja, od pitanja kakav će biti odnos bespovratnih subvencija i kredita, preko načina njihove distribucije, pa do nezadovoljstva bogatijih članica EU, predvođenih Holandijom, izazvanog činjenicom da se od njih traži da finansiraju one članice Unije koje pre izbijanja nisu sprovele strukturne reforme, a sada su zbog toga i dodatno pogođene - ukazuje profesor Đukić.
Predviđena ukupna suma od 750 milijardi dolara, tvrdi portal „Blumberg" u uredničkom komentaru, predstavlja minimum onoga što će evropskim ekonomijama biti potrebno za saniranje posledica krize, ali će i kao takva, napominje Đorđe Đukić, „biti i te kako značajna, ne samo u psihološkom smislu već i za pokrivanje gubitaka u najteže pogođenim zemljama EU".
Međutim, upozorava „Sputnjikov" sagovornik, „nije realno očekivati da će efekti ovih ulaganja moći da se osete pre druge polovine 2021. odnosno početka 2022. godine... Ova kriza biće još dublja i brutalnija od krize 2008. godine, a povrh toga nas tek čeka problem s dugovima onih zemalja, poput Italije i Španije, koje su već bile prezadužene i pre izbijanja pandemije."
Partnerska solidarnost i sebični interes
- Već je ekonomska kriza 2008, koja se potom pretvorila u krizu evra i grčku dužničku krizu, pokazala potpunoodsustvo solidarnosti unutar EU - podseća Miloš Jovanović.
- To, međutim, ne znači da nekakav paket pomoći ovom prilikom neće biti usvojen, bez obzira na protivljenje 'škrte četvorke' koja će izdejstvovati nekakve ustupke ali neće moći da se odupre zajedničkom protivljenju Francuske i Nemačke.
Pri čemu treba imati u vidu da francusko-nemački predlog o zajedničkom zaduživanju i bespovratnoj pomoći nije izraz njihove (naknadno stečene) potrebe da budu solidarni i pruže pomoć svojim evropskim partnerima, već je reč o diktatu interesa njihovih ekonomija, komentariše Miloš Jovanović.
- Nije Angela Merkel doživela preobražaj od nepokolebljive zagovornice drakonskih mera štednje do nekoga ko velikodušno nudi nesebičnu pomoć, već interes Nemačke nalaže nuždu za opstankom unutrašnjeg tržišta EU od koga upravo ona ima najviše koristi, te joj ni malo ne odgovara da dođe do kraha pojedinih zemalja i njihovih privreda. Pogotovo ako su one velike kao Italija. Upravo zbog toga će u relativno kratkom roku i morati da se dođe do nekakvog kompromisa. Ipak, to ne znači i da će iz ove krize proisteći i produbljivanje evropske integracije u smeru stvaranja dublje, fiskalne unije. Sadašnje mere ostaće slučaj za sebe, upravo zato što im je isključivi cilj spasavanje evropske ekonomije od kraha.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Lideri zemalja Evropske unije okupili su se danas u Briselu, na prvom samitu "licem u lice" od izbijanja pandemije koronavirusa, kako bi utanačili plan vredan stotine milijardi evra, čiji je cilj da udahne život njihovim ekonomijama
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se lideru Stranke slobode i pravde nakon što ju je nazvao "kombinacijom neograničenog zla i ograničenih intelektualnih sposobnosti".
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov upitao je lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da objasni kako se na pošten i zakonit način tokom vršenja vlasti prihoduje ogromna suma novca.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
U Srbiju je stigao novi trend, izdavanje stana na sat. Do skoro, stan na dan je bio jedina opcija, ali su sada stanodavci odlučili da smanje troškove gostima, i naplaćuju im boravak po sanu, a ušteda je i do 15 evra u odnosu na brovak tokom celog dana.
Antisrpski beogradski mediji "Nova S", "N1" i "Danas" ponovo su pokušali građanima Srbije da podvale laž, time što su očigledno gradilište Tiršove dva plasirali kao praznu livadu, punu korova
Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosiće sutra 116,9952 dinara, što je neznatna promena u odnosu na četvrtak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je danas da iako se prohodnost puteva poboljšava, snežne padavine prestaju, pa u večernjim satima postoji opasnot od poledice jer se temperatura vazduha brzo spušta ispod nultog stepena.
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka-ubice Koste K. (14), koji je 3. maja 2023. ubio devet đaka i portira u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče su u Višem sudu u Beogradu tvrdili za sebe da su bili idealni roditelji!
Nakon osam vezanih poraza od gradskog rivala, košarkaši Partizana slavili su 89:77 (19:21, 26:18, 18:16, 26:22 ) u 11. kolu Evrolige i popravili bilans u najjačem evropskom takmičenju na 3-8. Sa druge strane, Crvena zvezda je sada na negativnih 5-6.
Po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana u "Beogradskoj areni" Tajrik Džons je znao kako da proslavi veliku pobedu crno-belih. Amerikanac se zatrčao kroz hodnik hale i tako "iskopirao" Nikolu Jokića kome je to običaj pred mečeve Denvera.
Posle pobede Partizana u prvom ovosezonskom večitom derbiju, Željko Obradović je čestitao Crvenoj zvezdi na potezu da u dvoranu pusti navijače crno-belih, iako to ranije nije bila praksa.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Tokom svadbenog plesa ispred mladenaca se pojavila trbušna plesačica, gde većina komentara koji su se naši ispod snimka, smatra da je ovaj "iznenađujući" trenutak bio neprimeren i da nije uzela u obzir osećanja mlade.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.