TRAMP GAZI SVE SPORAZUME, CEO SVET U OPASNOSTI! SAD pripremaju novu nuklearnu pretnju protiv Rusije
Podeli vest
Sudeći po svemu, Donald Tramp namerava da precrta još jedan važan sporazum između Rusije i SAD: sporazum o nerazmeštanju taktičkog nuklearnog oružja na ratne brodove
Zašto su tokom osamdesetih godina američke rakete "Tomahavk" morskog baziranja ulivale strah rukovodstvu SSSR-a i kakvu opasnost za Rusiju i čitav svet predstavljaju američki planovi danas?
Američki državni sekretar Majk Pompeo odbio je da se sastane sa koordinatorom za dijalog između Beograda i Prištine Skenderom Hisenijem, navode diplomatski izvori u Vašingtonu, piše Ljajmi, prenosi Kosovo onlajn
List „Tas“, pozivajući se na pres službu Pentagona, saopštio je da su SAD najavile planove za razmeštanje krstarećih raketa morskog baziranja sa nuklearnim bojevim glavama „za savladavanje Rusije“. S jedne strane, na zvaničnom portalu Ministarstva odbrane SAD nema takve izjave. S druge strane, slične reči postoje u „Pregledu nuklearne politike“ Trampove administracije, samo bez konkretno navedenog roka za razmeštanje raketa. I što je najvažnije, Amerikanci su zaista počeli da konstruišu takvu raketu.
Program se zove SLCM – Sea Launched Cruise Missile (krstareća raketa lansirana sa morskog nosača) i očigledno će predstavljati svojevrsnu reinkarnaciju starog TLAM-N - „nuklearnog Tomahavka“, koji je uklonjen sa službe po Obaminoj odluci 2010. godine. Evo kako se ova raketa spominje u zvaničnom tekstu na ruskom jeziku „Pregleda nuklearne politike“ Ministarstva odbrane SAD: „SLCM će obezbediti neophodno prisustvo u regionu nestrateških nuklearnih sila i time garantovati mogućnost uzvraćanja udara.
One će takođe postati, u skladu sa ciljevima kontrole oružja, odgovor na kršenje Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa od strane Rusije, i sredstvo za suzbijanje ruskog nestrateškog nuklearnog arsenala i drugih destabilizujućih aktivnosti te zemlje“. Stoga se raketa zaista konstruiše i ona će se pojaviti na brodovima i podmornicama (ukoliko se, naravno, održi kurs koji je usvojila Trampova administracija). Prošle godine, Pentagon je planirao da za 7-10 godina razmesti ove, još nepostojeće rakete.
Šta je najzanimljivije i najviše uznemirujuće u svemu ovome? Činjenica da su Rusija i Sjedinjene Države odavno preuzele obaveze da neće razmeštati nestrateško nuklearno oružje na brodove i podmornice. I te obaveze se ispunjavaju. Ali, po svemu sudeći, Trampu to ne odgovara.
Predsedničke inicijative i njihov značaj
Odmah po završetku hladnog rata, u poslednjim mesecima postojanja SSSR-a, novi predsednik SAD Džordž Buš stariji je najavio jednostrane obaveze SAD u pogledu nuklearnog razoružanja — Amerika je ozbiljno smanjila svoj nuklearni arsenal, povlačeći značajan deo toga iz Evrope i učinivši mnogo više. Nešto kasnije, Mihail Gorbačov, a zatim posle raspada SSSR-a, i Boris Jeljcin je preuzeo i potvrdio slične obaveze. Obe strane su imale dugačke spiskove, ali je i kod obe postojala jedna zajednička stavka: ne sme biti nuklearnog oružja u flotama, osim balističkih raketa na podmornicama. Dugo Rusija nije mogla da ispuni ove jednostrane obaveze, ali uglavnom je sve bilo urađeno do 2000. godine. Formirao se zanimljiv „nenuklearni“ status kvo, koji nije bio zagarantovan međusobnim sporazumima, već je održavan dobrom voljom obe strane.
Zajedno s postojećim sporazumima, kao što su Sporazum o ograničenju sistema protivraketne odbrane, „numerisani“ Sporazumi o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja i Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, „predsedničke inicijative“ su obezbedile manje-više predvidljivu ravnotežu snaga u Evropi. A s obzirom na globalnu prisutnost flota SAD i Rusije, može se govoriti i o ravnoteži u svetu.
Značaj „inicijativa“ je bio u tome što su one regulisale područja koja nisu obuhvaćena drugim sporazumima, naime: mnoštvo pitanja koja se odnose na taktičko nuklearno oružje, njihovo skladištenje, i naravno, razmeštanje na moru. Pre ispunjavanja obaveza koje su preuzele obe strane, svaki američki brod je mogao da nosi rakete „Tomahavk“ sa nuklearnim oružjem, a bilo koja ruska podmornica projekta 971 je mogla da nosi slične, takođe nuklearne krstareće rakete „Granat“. Ovo je zaista bilo uznemiravajuće, jer bilo koji američki razarač u blizini ruskih obala i ruska podmornica koju propuste protivpodmorničke snage NATO, mogli su naneti neprijatelju uništavajući udar, i to krajnje iznenada. Takav udar bi mogao delimično „isključiti“ Sistem za upozorenje na raketni napad i, na primer, otvoriti put za napad balističkim raketama. "Inicijative" su regulisale ovako zabrinjavajuća pitanja.
SAD su u poslednje vreme, rasformirale ovaj sistem. Prvi u istoriji koji je nestao je bio Sporazum o ograničenju sistema protivraketne odbrane, nakon njega Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, a izlazak SAD iz Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja 3 se priprema. I, nažalost, čim se završi projekat nove krstareće rakete sa nuklearnom bojevom glavom, ista sudbina čeka „Inicijative“. Nuklearno oružje će se vratiti na američke brodove, u to nema nikakve sumnje.
Za ovaj događaj koji se još uvek nije dogodio, ali je zagarantovan, postoji mnogo razloga: od trenutne pripreme SAD za vođenje ofanzivnih nuklearnih ratova do ličnih osobina Donalda Trampa, koji, nažalost, doprinose mnogo ovim promenama.
Donald Tramp i Ronald Regan
Upravo u psihološkim karakteristikama Trampa i njegovim ličnim simpatijama i antipatijama se često mogu naći odgovori na pitanja: šta Amerikanci rade i šta će raditi. Kada se Tramp kandidovao za predsednika, imao je dve parole. Jedna se ticala svega i dobro je upamćena danas: „Učinićemo Ameriku ponovo velikom“. Druga se ticala samo spoljne politike i zvučala je ovako: „Mir putem sile“. I upravo ovaj momenat se nije smeo propustiti.
„Mir putem sile“ jedna je od američkih uzrečica, koja je formirana nakon Drugog svetskog rata. Ona potiče od izjave rimskog cara Hadrijana: „Mir putem sile, a ako to ne uspe, mir putem rata“. Taj slogan su republikanci koristili u SAD više puta, sve dok ga 1980. godine nije uzdigao do nebesa američki predsednički kandidat Ronald Regan.
To je postalo glavno načelo njegove politike, da postigne povoljan mir za SAD, pokazujući spremnost za korišćenje (ili jednostavno koristeći) sile. To jest, direktno govoreći, postizanje potrebnih uslova za mir zastrašivanjem ili ratom.
Kao što je i poznato, SAD su tako i postupile. Donald Tramp je 2016. godine preuzeo slogan „Mir putem sile“. I upravo pod tim sloganom on gradi svoju spoljnu politiku. Tramp, čije je „zlatno doba“ došlo za vreme Regana, i čije se interesovanje za spoljnu politiku probudilo upravo za vreme Regana, očigledno sebe vidi kao naslednika njegovih tradicija. „Jastrebovi“ u administraciji, program za povećanje flote („600 brodova“ u eposi Regana i 335 brodova Trampa), udari na saveznike SSSR (Nikaragva, Grenada) i Rusiju (Sirija) — sve su to samo ponavljanja. Tramp radi isto što je radio Regan, i njegov cilj je isti: dominacija Amerike nad svim rivalima, stvarnim ili prividnim.
Faktor "Tomahavka"
Pojava ovih raketa početkom 80-ih naterala je sovjetsko rukovodstvo da prolazi kroz mnogo neprijatnih trenutaka. Činjenica je da u to vreme jednostavno nije bilo načina da se ove rakete obore: kod „nuklearnih“ „Tomahavka“ pri prvom ispravljanju kursa (na obalskoj liniji ciljane države) uključivao se režim „nedodirljivosti“: tokom uništavanja rakete bilo kojim oružjem, nuklearni naboj bi eksplodirao. To je činilo odbijanje udara takvih raketa tehnički nemogućim: srušeni „Tomahavk“ je izazivao nuklearnu eksploziju, i nakon toga se stvarala ogromna „rupa“ u protivvazdušnoj odbrani, čak ni „preživeli“ radari nisu mogli da se koriste zbog elektromagnetnih poremećaja posle eksplozije.
Odgovor je bio MiG-31, njegova sposobnost da detektuje jedva primetne ciljeve (a „Tomahavk“ je jedva primetan cilj) na pozadini vode i leda, i izdata je kategorična naredba da se po svaku cenu uništavaju rakete blizu obale.
Drugi važan zadatak je bilo uništavanje nosača u moru, što bi zapravo postalo početak globalnog rata. U relativno mirnom vremenu, svaki prilazak američkog broda sa tim raketama do obala SSSR, prisiljavao je sovjetsku vojnu komandu na preduzimanje mnogo preventivnih mera. Što, međutim, ne bi pomoglo u pravom ratu, ali je psihički izvršilo pritisak na sovjetsko rukovodstvo i zahtevalo je mnogo novca.
Amerikanci su bili svesni toga da će „Tomahavci“ izazvati upravo takav efekat.
U konceptualnom dokumentu iz 1982. godine koji analizira mogućnosti koje nudi modernizacija i povratak u stroj bojnih brodova tipa „Ajova“, od kojih je svaki dobio 32 krstareće rakete (u to vreme je to bio neviđen broj, a do pojave vertikalnih lansera je bilo još četiri godine), navedeno je sledeće:
„...Sovjeti se više neće moći fokusirati na nosače aviona kao jedine brodove Zapada koji predstavljaju značajnu pretnju njihovoj zemlji. Sovjeti su dobro informisani o američkim planovima za opremanje bojnih brodova, krstarica i razarača verzijom rakete „Tomahavk“, koja je namenjena za napad na kopnene ciljeve. Oni razumeju da će to značiti značajno povećanje broja bojnih brodova Zapada, koji su sposobni da napadu SSSR nuklearnim oružjem. Ovo bi trebalo da u velikoj meri zakomplikuje njihov zadatak strateške odbrane, jer će svaki brod morati da se posmatra kao potencijalna nuklearna pretnja“.
Tako se na kraju i desilo, i taj moralni slom koji je 80-ih godina pretrpelo sovjetsko političko rukovodstvo (što je na mnogo načina doprinelo predaji Gorbačova) bio je direktno povezan sa ovim inovacijama. I upravo ovakav efekat Donald Tramp želi da ponovo dobije.
Trampova greška
Tramp pokušava da primeni prethodno uspešnu metodu u sasvim drugačijim uslovima. U tim se godinama sovjetsko rukovodstvo zaista bojalo rata, a sovjetsko stanovništvo je verovalo u njegovu realnost.
Danas nema tog užasnog osećaja vojne pretnje, koje je vršilo pritisak na psihu u osamdesetim godinama, nema rata u Avganistanu koji je uzrokovao ozbiljno narušavanje duha stanovništva, a ni Amerikanci sada nisu isti. Tada su zaista mogli da ratuju u Evropi, a sada ne. Tada su nakon gledanja akcionog filma „Top gan“ mladi ljudi tražili posao u mornarici upravo u bioskopu, a sada više nema ništa od toga. Da bace nekoliko stotina bombardera sa nuklearnim bombama u jednom napadu, oni takođe ne mogu, a i nemaju ih toliko.
Da, SAD se aktivno pripremaju za nuklearni rat, ali ovog puta ih se ljudi ne plaše jer ne veruju u ovu pretnju (iako je ona sasvim realna, nažalost). Da, oni razvijaju mogućnosti za iznenadni nuklearni napad, ali u Rusiji se niko ne brine. Pored toga, svi smo jednom videli da kapitulacija SAD ne dovodi do mira. Danas oni ljudi u Rusiji koji svesno pristupaju pitanjima spoljne politike, imaju potpuno drugačiji stav nego oni osamdesetih godina.
Na kraju se može dobiti jako loš efekat. Tramp, koji je odbio ispunjavanje „predsedničkih inicijativa“, zaista će izazvati nuklearno naoružavanje flote. I na svakoj ruskoj podmornici će se opet pojaviti „crvene glave“ — razni sistemi oružja sa nuklearnom bojevom glavom, od raketa do torpeda. Na američkim brodovima će se pojaviti nuklearne krstareće rakete, a na nosačima aviona nuklearne bombe.
Postoji još jedan opasan trenutak. Određeni rok skladištenja starih nuklearnih bojevih glava, koje su postavljene na „Tomahavke“, odavno je istekao, a njegovo produženje je vrlo problematično i sumnjivo. To znači da će za novu krstareću raketu biti napravljena nova bojeva glava. Uzimajući u obzir tehničku stvarnost i i ograničenja, očigledno je da će to biti napravljeno na osnovu neke već postojeće bojeve glave.
To znači da će Amerikanci imati čitavu porodicu objedinjenih nuklearnih bojevih glava relativno malih dimenzija i težine, očigledno sa objedinjenim interfejsom (u okviru postojećih pristupa konstruisanju oružja u SAD, upravo se ovo može očekivati). Postavlja se pitanje: gde još mogu (bez previše razglašavanja) da postave ove bojeve delove? Ovo pitanje je veoma ozbiljno i treba da postaviti određenim stručnjacima.
Nadajmo se da će prikupljanje potrebnih informacija biti obavljeno uspešno i na vreme, posebno jer je upozorenje stiglo unapred.
Članstvo Ukrajine u NATO je apsolutno neprihvatljivo za Rusiju i ne može biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Ništa se nije promenilo u proteklih 160 godina, a zadaci Rusije ostaju isti - maksimalno oslabiti i poniziti Zapad, uključujući i Evropu, u čemu nam pomažu i Sjedinjene Države, naveo je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.
Pravi mirovni plan za Kijev jeste da se "otrezni", konačno uvidi razloge koji su ga doveli do sukoba i shvati da je politika koju sprovodi uzaludna, poručio je Dmitrij Peskov
16.10.2024
15:40
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Američki državni sekretar Majk Pompeo odbio je da se sastane sa koordinatorom za dijalog između Beograda i Prištine Skenderom Hisenijem, navode diplomatski izvori u Vašingtonu, piše Ljajmi, prenosi Kosovo onlajn
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Dok Srbija plače zbog tragedije koja se desila juče u Novom Sadu kada je pogunulo 14 lica nakon što stara nadstrešnica srušila na ljude, opozicija zloupotrebljava kako ovu, tako i tragediju u Ribnikaru kako bi branila potpredsednika SPS-a Branka Ružiča.
Arhitekta Slobodan Maldini, govoreći o jučerašnjoj tragediji u Novom Sadu, kada je poginulo 14 osoba nakon što je pao deo stare nadstrešnice, objasnio je da je problem sa tim delom nastao još prilikom izgradnje šezdesetih godina.
Mađarski predsednik Tamaš Šujok izrazio je danas saučešće porodicama nastradalih u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo najmanje 14 osoba.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je da su je ministar saobraćaja i infrastrukture Grčke Hristos Stajkuras, ministar komunikacija i saobraćaja i transporta Bosne i Hercegovine Edin Forto i ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević kao i ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović uputili izraze saučešća Vladi Republike Srbije i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću povodom tragedije koja se dogodila u železničkoj stanici Novi Sad.
Predstavnici Vlade i Skupštine Republike Srbije uputili su danas najiskrenija saučešća povodom teške nesreće u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 14 osoba kada se obrušila nadstrešnica na staroj zgradi Železničke stanice.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Jutro nakon stravične tragedije, u kojoj je stradalo 14 osoba usled obrušavanja stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ispred mesta nesreće je samo muk i tišina.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, Luka Čaušić, govorio je za našu televiziju o stravičnoj nesreći u Novom Sadu. Prema najnovijim informacijama, stradalo je 14 ljudi.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, oglasio se o tome da je završena akcija spasavanja u Novom Sadu, ali i da je bilans nesreće 14 poginulih i troje povređenih.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Danas u periodu od 11 do 16 časova u Atletskoj dvorani u Beogradu organizuje se akcija dobrovoljnog davanja krvi, kako bi se pružila pomoć povređenima u teškoj nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici.
Danas je Dan žalosti u Srbiji zbog stradanja najmanje 14 osoba usled obrušavanja dela stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Od danas počinje i trodnevna žalost u Novom Sadu.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
U reprizi prošlogodišnjeg četvrtfinala NBA lige, Minesota Timbervulvsi su na svom terenu savladali Denver Nagetse sa 119:114,. Nikola Jokić je ponovo briljirao, a u završnici meča izveo je potez koji je nasmejao veliki deo publike, ali i još jednom potvrdio o kakvom geniju se radi.
Najlošiju utakmicu od početka sezone odigrali su košarkaši Partizana u Istanbulu gde su ubedljivo poraženi od Fenerbahčea. Većina navijača je besno, naročito zbog samog pristupa utakmici, a među njima je i Ratko Varda, bivši košarkaš crno-belih.
U reprizi prošlogodišnjeg četvrtfinala NBA lige, košarkaši Minesote savladali su Denver Nagetse (119:116) na domaćem terenu u vrlo neizvesnom i uzdbudljivom meču. Utakmicu je i ovog puta obeležio sjajni Nikola Jokić i pored toga što ga je čuvao jedan od najboljih defanzivaca lige, Rudi Gober. Francuz je poznat po prvljavim potezima, a jedan je izveo u noći iza nas i umalo povredio srpskog centra.
Srbija je zavijena u crno posle tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada se na staroj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica i prema poslednjim informacijama ubila 14 ljudi.
Košarkaš Fenerbahčea, Tarik Biberović (23) bio je jedan od najzaslužnijih za pobedu svog tima protiv Partizana 89:72 u petak veče, ali uprkos tome ima samo reči hvale za srpskog viceprvaka.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Dženifer Lopez je u centru skandala oko njene nekadašnje veze sa reperom Šonom Kombsom poznatijem kao Pi Didi, optuženim između ostalog za seksualno nasilje, lanac prostitucije i reketiranje.
Mnogo je klasičnih modnih komada čija popularnost ne bledi, poput dobro skrojene male crne haljine, farmerki ili elegantnih pantalona. Takve komade, budući da nisu podložni trendovima, možete godinama da nosite, pa je dobro uložiti u njih nešto više novca jer su najbolja modna investicija.
Pevač i njegova supruga već neko vreme uređuju novi dom na Avali u koji planiraju da se presele kako više ne bi živeli u centru grada u kojem nemaju privatnost.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.