• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Tanjug / Informer

07.12.2020

15:25

CIA POKUŠAVALA NARKOTIKOM DA KONTROLIŠE LJUDSKI UM! Vojni naučnici koji su istraživali psihoaktivne droge sarađivali s CIA istraživačima!

Vesti

CIA POKUŠAVALA NARKOTIKOM DA KONTROLIŠE LJUDSKI UM! Vojni naučnici koji su istraživali psihoaktivne droge sarađivali s CIA istraživačima!

Podeli vest

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) bila je uverena tokom perioda hladnog rata da su komunisti otkrili lek ili tehniku koja će im omogućiti kontrolu nad ljudskim umom zbog čega je započela tajni program MK-ULTRA, kako bi našla lek za kontrolu uma koji bi bio oružje protiv neprijatelja, a koji je vodio hemičar Sidni Gotlib

To je otkriveno nakon što je sa dokumenata Cije skinuta oznaka tajnosti sa eksperiment 60-ih godina prošlog veka koji je sprovođen i u Kanadi pod nadzorom Evana Kamerona.

Cilj toga projekta bio je da kontroliše ljudski um pomoću droga i metoda poput hipnoze, pa je od januara 1957. do septembra 1960. godine, CIA Kameronu dala sredstva u iznosu današnjih pola miliona dolara.

Neki Gotlibovi eksperimenti prikriveno su finansirani na američkim univerzitetima i istraživačkim centrima, dok su drugi sprovedeni u američkim zatvorima i pritvorima u Japanu, Nemačkoj i na Filipinima, rekao je novinar National Public Radio (NPR) Stiven Kinzer, koji je nekoliko godina istraživao ovaj projekat.

Foto: Shutterstock

Gotlib je inače rođen u Bronksu u jevrejskoj porodici iz Mađarske , diplomirao je hemiju na univerzitetu u Viskonsinu, gde mu je mentor bio Ajra Boldvin, direktor tajnog američkog programa razvoja biološkog oružja, prenosi Jutarnji list.

Novo područje interesa bio je ljudski um

Međutim, nuklearno oružje nadmašilo je biološko, a novo područje interesa bio je ljudski um, pa su vojni naučnici koji su istraživali psihoaktivne droge već sarađivali s CIA istraživačima koji su ih primenjivali na zatvorenicima.

Međutim, navodi se, program je trebalo dodatno podsticati, a Ciji je trebao "maštoviti hemičar" čija ambicija ne bi bila sputana savešću ili pravnim okvirima.

Tako je Boldvin preporučio Gotliba koji je u leto 1951. godine počeo da radi u Ciji, koja je u to vreme bila posebno zainteresovana za LSD, koju je švajcarski hemičar Albert Hofman najprije sintetizovao 1938. godine, a pet godina kasnije i probao.

Foto: Shutterstock

Kontrolisane studije na pacijentima koji su imali psihičke probleme pokazale su da LSD deluje umirujuće, pa je početkom 1950-ih CIA dala nalog da Gotlib kupi sve svetske zalihe te psihoaktivne droge, što je on i uradio i počeo da je širi po bolnicama, psihijatrijskim klinikama, zatvorima i drugim institucijama, sa ciljem da se otkrije kako ljudi reagiraju na drogu i može li se ona koristiti kao sredstvo za kontrolu uma.

Naravno, sve se to odvijalo u strogoj tajnosti, a prvi volonteri u istraživanjima bili su Cijini agenti i naučnici, uključujući i samog Gotliba, koji je kasnije priznao da je LSD uzeo više od 200 puta.

U eksperimentima korišćeni narkotici

Osim LSD-a, u eksperimentima su obilno korišćeni meskalin, kokain i marihuana, a dobrovoljci koji su tokom eksperimenata uzimali LSD, u velikom broju slučajeva su to smatrali vrlo ugodnim iskustvom i o tome su pričali svojim prijateljima, među kojima su bili pisac Ken Kejsi, poznat po knjizi "Let iznad kukavičjeg gnezda", tekstopisac Robert Hanter i pesnik Alen Ginzberg.

Tako je Gotlib na neki način pospešio razvoj kontrakulture 1960-ih.

Nakon početnih eksperimenata sa LSD-om u kojima su učestvovali dobrovoljci, Gotlib je širio ispitivanja na zatvorenike.

Foto: Pixabay

Prema rečima jednog od zatvorenika koji je učestvovao u eksperimentu, mnogi učesnici su bili izloženi psihološkom mučenju u rasponu od elektrošoka do visokih doza LSD-a.

Primera radi, u jednom projektu deca starosti od šest do 11 godina kojima je dijagnostifikovana šizofrenija dobijala su LSD svaki dan tokom šest nedelja, a CIA je uvela nadzor i nad brojnim bordelima koji su bili ozvučeni da bi se proučavalo kako kombinacija seksa i droga utiče na spremnost muškaraca da odaju tajne.

Kinzer navodi da je Gotlib želeo da otkrije na koji način može da se preuzme kontrola nad ljudskim umom i shvatio da je to proces iz dva dela.

Na koji način može da se preuzme kontrola nad ljudskim umom?

- Prvo, morali ste ''razbiti'' postojeći um. Drugo, morali ste pronaći način da u tu novonastalu prazninu ubacite novi um. Ne znamo koliko je ljudi umrlo, ali mnogi su životi trajno uništeni. Na kraju je Gotlib zaključio da kontrola uma nije moguća - rekao je Kinzer.

Foto: Pixabay

Projekat MK-ULTRA ugasio se 1973. godine kad je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson smenio Ričarda Helmsa, direktora CIA i Gotlibovog zaštitnika, međutim, pre nego što će krenuti suđenje odnosno istraga Kongresa, Helms je naredio da se svi dokumenti koji govore o monstruoznom projektu MK-ULTRA unište.

Ipak, deo dokumenata je sačuvan, a istraga koju je pokrenuo američki Kongres zasnivala se i na iskazima brojnih svedoka.

Nakon gašenja projekta, Gotlib je nastavio da vodi Cijin program koji je stvarao otrove i visokotehnološke uređaje za špijune, a između 1975. i 1977. godine nekoliko puta je dao iskaz pred članovima dva odbora američkog Kongresa.

Foto: AP/Photo

Njegov advokat nazivao ga je "Dr Smrt", a sam Gotlib je tokom svedočenja u Kongresu tvrdio da se ne seća ogromnih delova svog vremena u Ciji, ali mnogi su ljudi spoznali da su bili žrtve njegovih eksperimenata.

Sledile su godine parnica i na kraju se nazirala mogućnost da Gotlieb bude osuđen, ali do toga nije došlo.

Gotlib je preminuo u svojoj kući u Virdžiniji 1999. godine u 81. godini.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

SAZNAJEMO! Alija Balijagić do detalja policiji opisao gde se sve krio (FOTO/VIDEO)
Hronika

SAZNAJEMO! Alija Balijagić do detalja policiji opisao gde se sve krio (FOTO/VIDEO)

Kako Informer nezvanično saznaje od izvora bliskog istrazi, Alija Balijagić je u policiji pričao gde je sve bio, ali sve je to nepovezano pričao, pa se sada sastavljaju kockice i prati trag. On se trenutno nalazi u istražnom pritvoru u zatvoru u Užicu i očekuje se da sa policijskim nalazima i dokazima bude saslušan pred Višim tužilaštvom u Užicu.

22.11.2024

10:29

Krvava drama u Nišu dobila epilog! Evo kako je osuđen Jovan (41) koji je pokušao da zakolje partnerku
Hronika

Krvava drama u Nišu dobila epilog! Evo kako je osuđen Jovan (41) koji je pokušao da zakolje partnerku

Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Višeg suda u Nišu kojom je Jovanu Nikoliću (41) iz Niša izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, jer je pokušao da na podmukao način ubije Svetlanu S. (63) kojim je bilo u emotivnoj vezi. Jovan je prvo bio optužen za pokušaj teškog ubistva ali je veštačenjem utvrđeno da boluje od nespecifikovane neorganske psihoze, pa mu je umesto zatvorske kazne izrečena mera lečenja i čuvanja na psihijatriji.

22.11.2024

09:03

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set