SVI SU SE PITALI ZAŠTO LJUDI U SIBIRSKIM ZABITIMA ŽIVE DUGO, a onda je otkrivena TAJNA DREVNOG LEKA IZ ŠUME... Zbog nje su u tajgu sada došli Kinezi...

U Kini je u poslednje vreme posebno tražena sibirska lekovita gljiva - Inonotus obliquus, poznatija kao „brezina gljiva“ ili „čaga“. Ovo sibirsko „blago“ osvaja čitav svet, zahvaljujući svojim neverovatnim lekovitim svojstvima

Razvojem Evroazijskog ekonomskog saveza, Rusija i Kina su počele da produbljuju saradnju u oblastima uvozno-izvozne trgovine i industrije. S tim u vezi, sve više ruskih dobara, među kojima je i čaga, počinje da ulazi na kinesko tržište, što su kineski potrošači uveliko pozdravili. 

Tokom poslednjih nekoliko godina obim prodaje te gljive u Kinu premašio je sto miliona juana (preko 12.600 evra). Na taj način, može se reći da je sibirska čaga izazvala pravi „bum“ među kineskim potrošačima.

Lekovita svojstva ruskog „blaga“

U Rusiji brezinu gljivu nazivaju blagom zbog njenih lekovitih svojstava. Čaga se koristi u lekovite i preventivne svrhe već više od 500 godina. Prema istraživanjima, još u periodu od XVI do XVII veka čaga se koristila kao narodni lek na prostoru bivših sovjetskih republika, Rusiji, Poljskoj, Japanu i drugim zemljama.

Meštani su pripremali čaj od čage za prevenciju raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Čaga se takođe koristila u lečenju tuberkuloze, bolesti digestivnog trakta, askarijaze i virusnih bolesti.

Ova gliva je takođe glavni lek za one koji rade ili love u šumi. Ukoliko osoba ima ranu ili ju je ogrebao medved, čagu treba izmrviti i staviti na ranu, jer se na taj način sprečava razmnožavanje bakterija, smanjuje upala i ublažava bol. Čaga takođe rasteruje komarce. U slučaju da noć provodite u šumi, samo treba zapaliti čagu i komaraca neće biti.

Ona takođe odlično može da utoli glad i nadoknadi fizičku energiju. Mnogi ljudi koji žive u sibirskim šumama, žive dugo, jer redovno koriste rusku čagu.

Foto: Pixabay

Sibirska gljiva besmrtnosti

Prema rečima predsednika odbora direktora kompanije „Sibirske prirodne divlje biljke“, koji se već više od 20 godina bavi istraživanjem  i pravljenjem proizvoda od brezine gljive, čaga je po svom sastavu slična kineskoj hrastovoj sjajnici (Ganoderma lucidum), koja se smatra „gljivom besmrtnosti“. Stoga rusku čagu takođe nazivaju „sibirskom gljivom besmrtnosti“.

Mnogi koji boluju od raka, dijabetesa i drugih ozbiljnih bolesti kupuju tone ove gljive, ne žaleći velike sume novca, jer je ona vrednija od kineskog pandana. Svaki gram čage sadrži 35.000 aktivnih supstanci, što je 55 puta više nego kod kineske gljive.

 

 

Treba napomenuti i da zbog surovih uslova rasta, čaga nije mogla veštački da se uzgaja u velikim količinama, stoga čovek može da se osloni samo na prirodne resurse. U proseku je za uzgajanje jednog soja gljive potrebno pet godina i 20.000 breza, a da bi gljiva dobila dovoljnu količinu lekovitih svojstava neophodno je 10 godina. Čaga parazitira na brezama, a Rusija je zemlja breza, zato je brezina gljiva i postala pravo rusko „blago“.

Foto: Pixabay

Čaga podarila zdravlje ruskom nobelovcu, a on njoj - slavu

Roman „Odeljenje za rak“ poznatog ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina objavljen je 1968. godine. Solženjicin je pisao o svom ozdravljenju od karcinoma pomoću čaja od čage. U njoj je autor, polazeći od sopstvenog iskustva, napisao neverovatnu priču o tome kako u jednom ruskom selu već dugi niz godina kuvaju poseban čaj, koji je po mirisu i boji nalik kafi.

​U tom selu niko ne boluje od karcinoma ili bolesti sistema za varenje. Zahvaljujući toj knjizi, za čagu su se zainteresovali lekari i patolozi. Naučnici iz SAD, Japana i drugih zemalja su počeli da istražuju ovu lekovitu gljivu.

Ruska čaga izazvala „bum“ u svetu

Pekinška kompanija za istraživanje sibirske čage postala je prva kineska kompanija koja se bavila ulaganjem u proizvodnju produkata od brezinih gljiva. Prema postojećim podacima, ta kompanija je 2015. godine potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa ruskom kompanijom „Sibirske prirodne divlje biljke“, u okviru kojeg su strane investirale u stvaranje Centra za istraživanje nauke i tehnologije „Čaga“ i savremene proizvodne baze u Irkutsku na obali Bajkalskog jezera. Zahvaljujući tome, napravljen je stopostotni ekstrakt čage koji se rastvara u vodi, te stoga ona sada može da se koristi ne samo kao kao piće, već i u obliku pomoćnih lekovitih aditiva.

Foto: Pixabay

Poslednjih godina je „bum“ potrošnje brezine čage zahvatio ceo svet. U Evropi lekovitu gljivu nazivaju super-hranom. Ona postaje glavna pomoćna supstanca u mnogim dodacima ishrani. U Japanu se pravi čaj u kesicama na bazi praha od čage i zlatnog mungo pasulja. U Koreji se prah od čage koristi kao jedan od glavnih sastojaka za pripremanje hleba, kolača i bombona.

„U uslovima pandemije, ljudi su počeli da posvećuju više pažnje očuvanju i jačanju svog zdravlja. Čaga poseduje veliki potencijal u toj oblasti. Stoga ćemo u budućnosti praviti i uvoditi više proizvoda od sibirske brezine čage“, rekao je predsednik odbora direktora pekinške kompanije za istraživanje sibirske čage Jan Bo.