Nigde u Evropi ljudi ne umiru od droge kao u ovoj zemlji! ZAVISNICI SU NA SVAKOM ĆOŠKU!

Nigde u Evropi ljudi ne umiru od korišćenja droga kao u Škotskoj. Splet društvenih problema i političkih neprilika, kao i smrtonosni miks heroina, kokaina i Valiuma glavni su uzrok ovog problema

Glasgov, koji je najveći grad u Škotskoj, grad koji je u pop kulturi postao notoran putem pojmova nasilnih činova kao što su Glasgov smile ili Glasgov kiss i kojeg sa istorijskog gledišta okružuju dihotomije, najviše po pitanju verskog sektaštva - piše NZZ.

Džejson Valas danas je 46-godišnjak, bivši zavisnik, koji je dvadeset godina svog života naizmenično živeo na ulici i po zatvorima, a povremeno bi nailazio skloništa kod devojaka, koje su takođe bile zavisnice, sve dok ga policija ne bi ponovno uhvatila. Da bi financirao svoju zavisnostt, činio je nasilne oružane pljačke, krao oružje i dilovao heroin. U napuštenim i prljavim ilicama glavnog grada škotske, ubrizgavao bi heroin u vene korišćtenim iglama, nakon čega je zaradio hepatitis.

Prestao je koristiti droge pre 12 godine, zahvaljujući grupi za samopomoć, i od tada je čist.čak više ni alkohol ne konzumira. 

Valasov glas je oprezan i težak,  telo mu je povratilo snagu, ali prošlost je ostavila svoju veliki trag na njegovom licu. Radi u Škotskom forumu za droge, nevladinoj organizaciji te je putem nje i dalje u kontaktu s zavisnicima.

 

Foto: Pixabay

- U glazgovskim siromašnim četvrtima, čak četiri od 10 stanovnika ima akutni narko-problem, čak i ako izbacite alkohol iz jednačine. Imamo dramatičnu epidemiju smrti povezanih s drogama - govori.

Tužna statistika

Tužni bilans droge u Škotskoj

Iako nema pouzdanih podataka o broju zavisnika, stopa mortaliteta tužno govori sama za sebe. Škotska je 2013. godine zabeležila 527 slučajeva u kojima su ilegalni narkotici uzrokovali ili direktno uticali na smrt osobe. U poslednjih sedam godina ove brojke su eksplodirale. Prošle, 2020. godine, čak 1339 ljudi umrlo je od upotrebe droga, što je bio novi rekord. Prema statistikama, muškarci čine dve trećine svih smrtnih slučajeva.

Prema epidemiologu koji već dve decenije radi na problemu zavisnosti od droga, Ujedinjeno Kraljevstvo konstantno sprovodi toksikološke nalaze o svim nerazjašnjenim smrtnim slučajevima. S obzirom na to da broj umrlih od droga nije isti u svim zemljama, savetuje oprez pri međunarodnim poređenjima.

U poređenju sa drugim zemljama severne Evrope, Škotska je "ulica dalje", kaže on u jednom intervjuu.

Unutar Evrope, zemlje poput Švedske, Norveške i Irske imaju visoku stopu smrtnosti od droga, svaka sa godišnjim podacima od oko 71 i 77 ljudi na milion stanovnika. Engleska i Vels zajedno su prošle godine zabeležili oko 79,5 smrti na milion stanovnika, što je najveći broj od 1993. Međutim, Škotska je na drugom mestu, sa čak 318 smrtnih slučajeva na milion stanovnika.

Foto: Tanjug/AP

Lutajući centrom Glazgova moguće je naići na ljude koji su zavisni. Oni se druže na uglu ulice ispred glavne železničke stanice u Glazgovu, mole se ispred prodavnica u ulici Argile i "puze" po trgovačkoj četvrti, nekadašnjem centru industrijskih pogona i bivšim rezidencijama tzv. gospodari duvana iz kolonijalne ere. Abei Čemist je takođe jedno od nezvaničnih mesta okupljanja na kojima zavisnici mogu zameniti prljave špriceve ​​čistima, testirati se na bolesti ili lečiti rane.

Obližnji farmaceut kaže da su njegove kolege u poslednjih 10 dana lečile naloksonom pet osoba u blizini apoteke, spasavajući ih od sigurne smrti predoziranjem. Policija u Glazgovu danas čak rutinski nosi sa sobom sprejeve za nos koji sadrže protivotrov za trovanje opijatima, tako da mogu intervenisati direktno u hitnim slučajevima.

Smrtonosna mešavina lekova

Abei je deo Službe za oporavak alkohola i droga u širem području Glazgova. Prema rečima direktora medicinskog centra Saket Priiadarši, trenutno u sistemu ima oko 9.000 pacijenata koji su izloženi problematičnim nivoima upotrebe droga u lečenju. Mnogi od njih su zavisni od heroina, u takvim slučajevima, Priiadarši i njegove kolege pripisuju metadon ili druge zamene kako zavisnici više ne bi morali da snabdevaju drogu sa ulice.

"Naš najveći problem je upotreba više lekova. Danas je većina zavisnika zapravo zavisna od nekoliko supstanci istovremeno. Mešani lekovi često igraju ulogu u smrti. Na primer, u krvi ubijene osobe često ima tragova kokaina, alkohola, sredstava za smirenje i drugih opijata", kaže dr Priiadarši.

S opadanjem potražnje za heroinom, sve više ovisnika ima pristup zamenama, a kriminalne grupe na tržište stavljaju nove droge. Sve veći problem je jeftini kokain, koji mnogi ovisnici ubrizgavaju drugim štrcaljkama i koji je "zaslužan“ za nedavno izbijanje pandemije HIV -a u gradu.

Sve u svemu, Škotska ima manji problem sa lekovima za stimulaciju nego sa narkoticima. Benzodiazepini, koji imaju sedative i antidepresive, koriste se decenijama.

Foto: Pixabay

U posednje vreme na tržištu je dostupna još snažnija verzija ovih pilula u obliku etizola, koji kriminalne organizacije proizvode u ilegalnim laboratorijima u garažama ili u većim proizvodnim pogonima s profesionalnom presom za tablete. Jake, jeftine pilule, međutim, i dalje su relativno ograničene na škotskom tržištu, jer se u Engleskoj ne koriste široko.

"Etizolam potkopava sve moguće koristi koje ljudi imaju od metadona i oko 70-80% svih smrtnih slučajeva povezano je sa upotrebom etizolama", upozorava doktor.

Starosna struktura populacije zavisnika takođe doprinosi visokoj stopi mortaliteta, s obzirom da je skoro dve trećine škotskih korisnika droga pripadalo starosnoj grupi od 35 do 54 godine. Mnogi zavisnici od pandemije heroina iz 80 -ih i 90 -ih do danas su "na igli“.

- Neko ko ima 40 ili 50 godina sa zavisnošću od droga u trajanju od 20 - 25 godina ima fizičko zdravlje osobe od 70 godina, sa respiratornim i kardiovaskularnim problemima - kaže dr Priadarši.

Nema "prostora za fiksiranje“

Geri (29) sedi u ulici Argile u centru Glazgova. On vreba. To mu ne znači mnogo, jer ljudi od početka pandemije nose sa sobom mnogo manje novca. Gerijeva kosa je lepljiva, lice mu je prekriveno ekcemom, zubi su smeđi i prožeti šupljinama. Mršavo telo i prljava odeća dokaz su zavisnosti, bede i stresa koje doživljava kao beskućnik na gradskim ulicama.

Kao i mnogi zavisnici, Geri ne voli otvoreno da priča o svojoj zavisnosti, ali vremenom postaje sve otvoreniji. Kaže da je bio narkoman poslednjih devet godina. Već duže vreme koristi heroin, a nakon tretmana vratio mu se, dok uglavnom ubrizgava kokain. Upravo je izašao iz zatvora, gde je služio kaznu zbog krađe u prodavnici. Da bi finansirao svoju zavisnost od droga, on uglavnom krade i preprodaje kozmetiku. Pošto nema gde da se koristi, drogu koristi na udaljenim gradskim ulicama.

 

Foto: Pixabay

- Sve vam se može dogoditi na ulicama Glazgova - kaže on.

Stoga ponekad traži jedinu gradsku mobilnu sobu za lekove, koju je politički aktivista Peter Krikant nezakonito postavio u odbačenom ambulanti.

- Da postoji još ovakvih mesta za popravljanje, bilo bi mnogo sigurnije - kaže Geri.

Ipak, mesta na kojima bi zavisnici mogli da ubrizgavaju opijate pod nešto higijenskijim uslovima i nadzorom zabranjeni su Zakonom o zloupotrebi droga iz 1971. Epidemiolog Mekaeli kaže da ne veruje da će se to uskoro promeniti.

- Porodična kancelarija tvrdi da ovakvi prostori promovišu upotrebu droga i potkopavaju apstinenciju - kaže dr Mekaeli.

Foto: Pixabay

Tokom godina, Geri je razmišljao zašto je 20 godina svog života proveo na ulici i u zatvorima. Kao dete odrastao je u agresivnom okruženju, mao je traumatično vaspitanje, okružen alkoholizmom i nasiljem. Ali kao zavisnik, kaže, sreo je brojne učitelje, policajce, savetnike za zavisnost, sudije i socijalne radnike.

- Nisam rođen kao zavisnik, počinio sam zločin. Niko od ovih ljudi me nikada nije pogledao i pitao me - Šta vam se dogodilo? - Sumorno priznaje na kraju razgovora.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.