• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Fakti

10.10.2021

21:45

NAFTA NAM VIŠE NE TREBA - STIGAO JE VODONIK - MNOGO JE BOLJI, A CENA MU JE BESMISLENA! Ovo je veća energetska revolucija od pronalaska crnog zlata? Već imamo automobile, vozove...

Printskrin video

Vesti

NAFTA NAM VIŠE NE TREBA - STIGAO JE VODONIK - MNOGO JE BOLJI, A CENA MU JE BESMISLENA! Ovo je veća energetska revolucija od pronalaska crnog zlata? Već imamo automobile, vozove...

Podeli vest

Električna vozila - elektromobili - već su u modi, ali je potpuno jasno da će njihova upotreba biti ograničena. Jer, slabo su prilagođeni za prevoz na velike udaljenosti, a na avione sa elektromotorima možete potpuno zaboraviti. Takvi avioni će još dugo biti hobi bogatijih entuzijasta...

Međutim: vodonik, barem u teoriji, omogućava rešavanje svih problema. I to: jednim potezom jer ima veliku pogonsku snagu, a ne oslobađa pri sagorevanju štetne gasove (ugljen-dioksid).

Samo, i u njegovom slučaju ipak postoji ne jedno „ali".
       
U prirodi ga u čistom obliku nema u komercijalnim količinama, pa se mora se proizvesti veštački, a na to se troši „prljava energija".

Najpoznatiji metod njegovog dobijanja je elektroliza vode: pri kojoj se molekuli vode se razdvajaju na atome vodonika i kiseonika, koji se zatim kombinuju u parovima pa formiraju molekule tih gasova.
       
Prednost ove metode je potpuno odsustvo štetnog otpada. Nedostatak je visoka cena. Čak i uz upotrebu jeftine nuklearne energije, cena 1 kilograma vodonika dostiže oko 4-6 dolara. A kada se koristi električna energija iz solarnih ili vetroelektrana - cena kilograma vodonika stiže do kosmičkih 13-15 dolara po kilogramu!
       
A vodonik može postati prava alternativa ugljovodoničnoj energiji samo ako se elektroliza obavlja po ceni koja ne prelazi 4 dolara.

       
Vodonik se može dobiti mešanjem uglja ili gasa sa parom i zagrevanjem na 1.000 stepeni Celzijusa bez kiseonika. Ovom metodom cena kilograma vodonika pada na 2-3 dolara po kilogramu, što je već na granici isplativosti.
       
Ali pri tom se pored vodonika oslobađa i ugljendioksid ili njegov srodnik, ugljenmonoksid.
       
Isti nedostatak ima i dobijanje vodonika iz biomase.
       
Metode vezane za biološke procese smatraju se najperspektivnijim: neke bakterije i alge tokom života proizvode vodonik. U ovoj oblasti, trenutno su u toku aktivna istraživanja u Sjedinjenim Državama, Japanu i drugim zemljama.
       
Vodonik se može koristiti u iste svrhe kao i prirodni gas, a pri sagorevanju oslobađa veću toplotu.
       
U transportu se već dosta široko koristi.
       
Automobile sa pogonom na vodonik već su razvili mnogi automobilski koncerni kao što su Toyota, Nissan, Hyundai, BMW, Audi, Ford i drugi. Na primer, već se proizvodi Ford E450 koji pokreće vodonik, a BMW prodaje Hydrogen 7 sa motorom koji može koristiti i benzin i vodonik.

MOSKVI OVO NIKO NE VERUJE, A VI?! TVRDI DA SE NE BAVI SE KOPIRANJEM AMERIČKE VOJNE TEHNIKE OSTAVLJENE U AVGANISTANU! Pentagon besni, može samo da...

Australija je jedan od lidera u proizvodnji vodonika
       
Po ulicama Londona već se kreću  avtobusi Mercedes Benz Citaro na vodonik, a 2022-ge će pojaviti slični - koje će proizvoditi ruska firma KamAZ -  na ulicama Moskve.
       
U Danskoj voz koji pokreće vodonik već nekoliko godina saobraća između Vemba i Lemviga.
       
U Nemačkoj je prvi voz na vodonik krenuo 2018. godine.
       
Francuska planira da uvede u saobraćaj 12 takvih vozova u Burgundijei, Franš-Komt i Akvitaniji.

       
Airbus namerava da od 2035. godine počne da proizvodi avione sa motorima na vodonik za 100-200 putnika i sa preletom do 3.700 km bez dopunjavanja gorivom.
       
Grejanje?
       
Vodonik se može sagorevati u kotlovima za toplu vodu i sličnim kotlovima na isti način kao i prirodni gas. Odgovarajuća postrojenja već se proizvode u SAD -u, Kini, Japanu, Kanadi i Rusiji.

(VIDEO) OVO JE GAVRAN, SRPSKI DRON-UBICA! UNIŠTAVA TENKOVE, TOPOVE, PVO, PEŠADIJU - njemu se ništa ne može sakriti, A PLOD JE NAŠE PAMETI!

      
Po pravilu, takve uređaji ne proizvode samo toplotu, već i električnu energiju.
       
Stručnjaci Saveta za vodonik veruju da će do 2050. godine vodonik davati 18% ukupne energije u svetu, da će se njegova godišnja potrošnja povećati sa sadašnjih 100 miliona tona na 370, a 2100. godine - na 800 miliona tona.
       
Taj put neće biti lak jer će zahtevati ne samo tehnologije za najjeftiniju moguću proizvodnju vodonika, već i infrastrukturu za njegov transport: cevovode, cisterne, vodonične terminale, pumpe i još mnogo toga.

       
Postoje i čisto tehnički problemi. Zbog male gustine ovog gasa, transport vodonika će zahtevati znatno veće cisterne. Osim toga, vodonik daje mnogo veću temperaturu (2.800) nego metan (2.000 stepeni), što će zahtevati masovnu upotrebu materijala otpornih na toplotu.
       
Takođe, zbog velike eksplozivnosti vodonika, biće potreban znatno veći nivo sigurnosti pri rukovanju njime.
       
Vladini programi za razvoj energije vodonika već postoje u SAD, EU, Kini, Japanu, Indiji i Rusiji koja planira da do 2024. godine izvozi do 33,4 miliona tona vodonika, a do 2030. da zauzme najmanje 20% svetskog tržišta ove vrste goriva.

 

AMERI UDARILI VETO HRVATSKOJ NA KUPOVINU FRANCUSKIH RAFALA?! U ISTOM SOSU SU I ARGENTICI, ali za razliku od Zagreba, oni mogu da uzmu ruske migove!

       
Evropska unija planira da do 2024. poveća kapacitete za proizvodnju vodonika sa sadašnjih 0,1 na 6 gigavata, a da do 2030. dostigne 40 gigavata godine (500 gigavata do 2050. godine).

       
Generalno, obim ulaganja u energiju vodonika u svetu do 2050. treba da dostignu oko 500 milijardi dolara.
       
Naučnici već nazivaju tekuće procese pretečom nove energetske revolucije, koja će promeniti svet ne manje od prelaska sa uglja na naftu u prvoj polovini 20. veka ili masovnog širenja nuklearne energije u njegovoj drugoj polovini.

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
NIKOLALONDONKRAJINA

pre 3 godine

Bit ce skuplji od dizela i petrola. A tek automobili ?

Voja

pre 3 godine

Руси већ одавно раде на водоник као гориву будућности.

Smrad

pre 3 godine

Prva hrvatska punionica vodika - Hydrogen.hr Komšije već imaju

sledeća vest

Politika

Ima li kraja?! Nova faza ludila opozicije: Idemo u rat protiv mašina! (VIDEO)
Politika

Ima li kraja?! Nova faza ludila opozicije: Idemo u rat protiv mašina! (VIDEO)

Sa jedne strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji Srbiju gradi i modernizuje, a sa druge strane imamo opoziciju koja koči tu modernizaciju, koja se bori protiv uklanjanja nebezbednog nacističkog mosta, a sada javno obećavaju i borbu protiv mašina, baš kao početkom 19. veka kada su bile skupine ljudi koje su se borile protiv mašina i koje su ih razbijale!

22.11.2024

07:16

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set