DROBNJICKI: EVROPA SE PANIČNO BOJI NAGODBE RUSIJE I SAD! Setite se šta se događalo u Evropi kada je Donald Tramp postao predsednik!
Podeli vest
Evropske elite su nesrećne. Njihovi predstavnici pišu članke, daju izjave, ne prestajući da govore o potrebi da sami osiguraju svoju bezbednost - ako SAD prepuste NATO saveznike njihovoj sudbini
Obraćaju se direktno Vašingtonu. Sve se svodi na dva međusobno povezana zahteva: 1) da se evropska pitanja ne rešavaju bez Evrope; 2) da SAD ne ustuknu pred „agresivnom Rusijom" na koju treba pojačati pritisak.
Protivljenje pokretanju "Severnog toka 2" u velikoj meri je posledica ekonomskih interesa drugih zemalja, rekao je u intervjuu za "Handelsblat" šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, socijaldemokrata Mihael Rot
13.01.2022
18:22
Evropom se upravlja iz jednog centra. Često se ukazuje da je Brisel podređen i da njegovim akcijama diriguje Vašington. Ima u tome istine - Stari svet je zaista predao svoj suverenitet nadnacionalnim strukturama.
Te strukture imaju kancelarije u inostranstvu, u Vašingtonu, ali ne treba sve evropske antiruske demarše pripisivati nalozima iz Sjedinjenih Država.
Setite se šta se događalo u Evropi kada je Donald Tramp postao predsednik. Evropljani su složno nasrnuli na njega, tražeći da obeća da će nastaviti da „pumpa" NATO!
Traženo mu je i da se „zakune" da neće razgovarati sa Putinom iza njihovih leđa!
Sada Amerikanci imaju drugog predsednika, ali se situacija ponavlja. Umesto da pozdrave početak konstruktivnih rusko-američkih kontakata, lideri Starog sveta naterali su Vašington da proglasi „ni korak unazad".
Štaviše, Bajden se sumnjiči (ili se vešto pretvara da je tako) za isto za šta je optuživan Tramp - da će „predati" interese Zapada, da će pokleknuti pred Putinom i da neće štititi Evropu od „ruske agresije".
Bajden je meta kritike i kod kuće. Ali uglavnom iz redova republikanacaa, što je uobičajena unutaramerička igra sa nadmetanjem - koja se partija „oštrije drži prema Putinu".
Međutim, ovo sa druge strane Atlantika ima mali značaj. Štaviše, sada kada Evropljani, prema rečima šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, „ponovo imaju prijatelja u Beloj kući", u Briselu, Berlinu, Parizu i drugim prestonicama morali bi da do kraja veruju tom „prijatelju". Zato je pitanje: iz kog korena rastu sumnje?
Nedavno je Jens Stoltenberg zahtevao da Gruzija i Ukrajina budu primljene u NATO pod „posebnim uslovima", odnosno da se uradi nešto što bi u velikoj meri štetilo pregovorima Moskve i Vašingtona. Takođe nije propustio da da nekoliko saveta Bajdenu kako da „Putina postavi na mesto".
Jens je, u stvari, običan evropski političar. Radio je u Vladi Norveške, bio je premijer. Generalni sekretar NATO postao je 2014. godine. U septembru 2022. se povlači sa te funkcije. Toplo mesto u norveškoj centralnoj banci je već spremno za njega. Zašto bi on, zaboga, zahtevao da se „slomi Moskva", pa čak i mešao u planove Vašingtona?
Drugi primer je Analena Berbok, predstavnica Zelene stranke, nova ministarka spoljnih poslova Nemačke. Ona takođe zahteva „obuzdavanje", „kažnjavanje" i „izolovanje" Rusije. Šta je tu u pozadini?
Istina je, „Zeleni" treba da se suprotstave raznim velikim projektima poput Severnog toka 2. Ali gospođa Berbok bi morala znati da će Nemačka bez gasa morati da se vrati uglju i nuklearnoj energiji, a oboje je - naporima upravo „Zelenih" - bezmalo potpuno likvidirano. Međutim, nemačka Zelena stranka danas je jednostavno ogranak američke Demokratske partije, čiji lider sada pregovara sa Vladimirom Putinom i očigledno ne želi da ometa.
Stoga je pitanje: zašto se svađati sa svojim šefom?
Ponašanje establišmenta Starog kontinenta deluje potpuno nelogično. Jer, svaki ozbiljan sukob između SAD i Rusije prvenstveno će ugroziti Evropu, pa bi ona morala biti najzainteresovanija za deeskalaciju.
Neadekvatnost političara u Poljskoj, baltičkim državama i nekim drugim zemljama EU može se pripisati „urođenoj rusofobiji" i „istorijskim fobijama". Ali, šta je sa zapadnom Evropom, južnom i severnom?
U njihovom je interesu da se što više ublaži sukob, da prave kompromise, pa čak i ustupke Moskvi.
Zašto se danas postavljaju zahtevi da se Putinu ne ustupi ni pedalj ukrajinske zemlje? Ako je to plod straha od Rusije, onda je to neka vrsta bolno samoubilačkog i samoobmanjujućeg straha.
Malo je verovatno da je takav strah preplavio elitu Starog sveta.
Njeni lideri jesu ideologizovani, iskvareni, izopačeni, još su pogubili kontrolu nad mnogim stvarima. Ali, sigurno nisu poludeli.
Oni znaju kakvo je pravo stanje stvari. I, zato se ne plaše nikakve „ruske agresije". A i ne veruju u postojanje planova za porobljavanje Evrope.
Sve im je jasno i u slučaju Ukrajine i njene neizbežne budućnosti, ali ne po Bžežeinskom.
Sve u svemu, histerija počinje svaki put kada Bela kuća pokuša da se dogovori sa Kremljom i očigledno nije povezana sa „koncentracijom ruske oklopne tehnike" na granici „nezaležne (nezavisne) Ukrajine", niti sa „agresivnom suštinom Moskve".
Najmanje od kasnih 1940-ih, Evropa zavisi od globalnog finansijskog sistema razvijenog u Vašingtonu. Taj sistem, koji je postao garant evropskog prosperiteta, došao je u istom paketu sa NATO i sa američkim strateškim „kišobranom".
Maršalov plan i finansijske reforme sprovedene pod vođstvom monetarnih gurua iz Sjedinjenih Država, trgovinske preferencije na tržištu prekomorske supersile - sve je to bilo neodvojivo od obuzdavanja SSSR - od borbe protiv „opasnosti sa istoka".
Kasnije su se pojavile i nove injekcije.
Potom se i deo jugoistočne Azije, prvenstveno Kina, pridružio se onome što se zove međunarodna podela rada. Bilo je to od sredinom 1970-ih.
Ne samo američke, i evropske kompanije su počele da sele svoje proizvodne pogone u azijsko-pacifičke zemlje. Ekonomije zemalja Starog sveta počele su sve više da postaju „postindustrijske". Ovaj proces se samo ubrzao nakon pada gvozdene zavese.
A onda je počelo širenje NATO i EU na istok. Ta dva procesa tekla su gotovo istovremeno, sa malim zaostajanjem u vremenu, a ponekad i bez njega.
U to vreme je skoro sav prosperitet Zapada bio zasnovan na dužničkoj emisiji dolara. Nova valuta - evro - bila je samo dodatna kontura mašine za štampanje novca koja je pružala sve ono na šta su Evropljani već navikli.
A počeli su da se odvikavaju od teškog rada da bi sebi obezbedili hleb nasušni.
Pravilo je ostalo isto: finansijsko blagostanje dolazi sa strateškim kišobranom Sjedinjenih Država i NATO.
Nema potrebe da se ima svoj „kišobran" - nema potrebe da se Stari svet sam snabdeva dužničkim dolarom, ali je konstantna emisija početkom 2020-ih donela mnogo problema američkim Federalnim rezervama.
Onda se otvorilo pitanje: čemu NATO ako nema „ruske agresije"?
Sve dok je Evropa bila tampon zona između dve supersile tokom Hladnog rata - taj tampon je imao smisla. Rok trajanja mu je produžilo širenje EU i NATO na istok jer je povećavalo tržište i emisioni mostobran ujedinjenog Zapada.
Zapadu je preostalo da osvoji postsovjetski deo istoka, ali se Rusija oštro usprotivila takvom razvoju događaja.
Tako se ispostavlja: ako postoji „front" u Ukrajini (u Kazahstanu ili negde drugde) - to čuva ostatke evropskog prosperiteta, uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. A ako - kao rezultat dogovora Moskve i Vašingtona - nestanu i front i potreba za tampon-zonom, onda ni Stari svet nema nikakvu svrhu.
Njegov deo će nesumnjivo biti potreban Alijansi demokratija koju gradi Bela kuća. Kina će uzeti nešto za sebe, ali to neće biti emisiono pripitomljavanje u američkom stilu, već banalno tehnološko i infrastrukturno-logističko potiskivanje.
Kini, međutim, neće biti potrebno onoliko koliko će Sjedinjenim Državama.
A potpuno je nejasno šta raditi sa stanovništvom koje će ostati bez emisione hranilice.
Ovo je pravi razlog što Stari svet ne voli doslednu deeskalaciju.
Naglašavam da ovo nije detant, ni otopljavanje i povratak globalnoj prošlosti 2000-ih, već deeskalacija - smanjenje rizika od rata uoči žestoke konkurencije Moskve, Vašingtona i Pekinga.
Ona Evropi preti potpunim uništenjem temelja njenog relativno udobnog postojanja. Strah od toga je realan - za razliku od „užasa ruske agresije".
Moskva je spremna za poštene pregovore sa Vašingtonom. Ali, SAD još nisu pokazale da ozbiljno nameravaju da sednu za pregovarački sto sa Rusijom, poručuje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za sajt RIA Novosti.
Nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula ogromnu vežbu pripravnosti svojih nuklearnih snaga, bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik predsednika saveta za bezbednost zemlje Dmitrij Medvedev kaže da ishod američkih izbora nije bitan.
Svaki ishod predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama igraće na ruku Rusiji u sukobu u Ukrajini, tvrdi vojni analitičar Aleksandar Kovaljenko za Nujork tajms!
04.11.2024
20:00
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Protivljenje pokretanju "Severnog toka 2" u velikoj meri je posledica ekonomskih interesa drugih zemalja, rekao je u intervjuu za "Handelsblat" šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, socijaldemokrata Mihael Rot
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Skandal epskih razmera desio se na tajkunskoj N1 kada je opoziciona novnarka Žaklina Tatlović intervjuisala maloletnog dečaka, kojiima svega devet godina!
Nakon jezivog nasilja koje se sprovodi u režijii opozicije, društvenim mrežama širi se poziv u kome se izražava puna podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Tokom nasilnog protesta u Novom Sadu u režiji opozicije, tajkunska N1 napravila je specijalni program, a gošća je i Snježana Milivojević, profesorka FPN koja je izgovorila rečenicu od koje se svima na tajkunskoj televiziji diže kosa na glavi.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Stefan Hrka (27) koji je nastradao u nesreći, koja se u petak odigrala u Novom Sadu kada se urušila nadstrešnica železničke stanice, sahranjen je danas na Lešću u Beogradu!
Milorad Ulemek Legija (56), osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, zatražio je od suda da bude pušten na uslovnu slobodu, saznaje ekskluzivno Informer.
Potera i pretraga za Alijem Balijagićem na teritoriji opštine Prijepolje podsetio je stanovnike ovog grada na 2003. godinu, kada je takođe bežao od policije po
vrletima prijepoljske, novovaroške i čajetinske opštine.
Zimski odmor većina je već isplanirala, sada su najtraženiji destinacije planine, a gotovo da slobodnog mesta nigde nema. Kopaonik i Zlatibor važe za najpopularnije planine, a Stara planina je prema našim istraživanjima najpovoljnija. Prenoćište se kreće od 10 evra.
Jesenji raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, prvi od početka školske godine, počinje u ponedeljak 11. novembra i formalno će trajati dva dana!
Povređeni na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su kritični, a lekari se bore za njihov život! Podršku pružamo i članovima porodice koji bukvalno borave u holu bolnice!
Do daljnjeg je obustavljeno funkcionisanje Železničke stanice Novi Sad, usled tragedije koja se dogodila u petak kada je poginulo 14 osoba, te će vozovi iz Beograda saobraćati do stanice Petrovaradin i od nje nazad ka prestonici.
Fudbaleri Barselone odradili su trening na stadionu "Rajko Mitić" uoči utakmice 4. kola Lige šampiona, gde će se sutra od 21 čas sastati sa domaćinom Crvenom zvezdom.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Sinoć, u ponedeljak, 4. novembra, Laura Pausini zapalila je binu londonskog O2 Shepherd's Bush Empire sa prvim od dva rasprodata koncerta, čime je još jednom potvrdila svoj status zvezde svetske muzičke scene! Domaća publika imaće priliku da najnagrađivaniju italijansku kantautorku vidi u Beogradskoj areni 18. decembra u okviru njene Winter 2024 turneje.
Zlata Petrović pojavila se na punoletstvu ćerke Jane Todorović, a tom prilikom prokomentarisala je sina Jovana, koji je u rijalitiju "Elita 8" ušao u vezu sa starletom Enom Čolić.
Jana Todorović organizovala je večeras, 5. novembra, gala slavlje u jednom prestižnom hotelu povodom punoletstva ćerke Kristine, na kojem se sjatila čitava estrada.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.