NATO ANALIZA! Ne razumete, posle Putina dolazi mnogo radikalniji vođa Rusije!

Vašington je sve planirao, a ruska specijalna operacija u Ukrajini mu je sve samo pojednostavila, rekao je slovački politikolog. Sadašnja situacija više odgovara Sjedinjenim Državama nego Evropi, koja će posle prekida veze sa Rusijom pasti u totalnu zavisnost od Amerike

„Brisel i Vašington samo iskorišćavaju ogromnu stratešku grešku koju je Putin napravio u ovoj geopolitičkoj šahovskoj partiji. Ruska specijalna operacija im je samo olakšala stvari“, kaže slovački politikolog i analitičar Eduard Hmelar.

Posle 1989. godine napravili smo jednu fundamentalnu grešku u odnosima sa Rusijom, sličnu onoj koju su napravile zemlje pobednice posle Prvog svetskog rata. Prepustile su poraženu Nemačku njenoj sudbini, izolovale je, "pokrenuvši još jedan svetski rat“, rekao je Hmelar u intervjuu za Parlamentarne liste. Na svojoj stranici na Fejsbuku napisali ste:

„S onima koji i dalje, uprkos rastućim dokazima, i dalje poriču da je ukrajinski sukob proksi rat između Sjedinjenih Država i Ruske Federacije, besmisleno je upuštati se u racionalnu polemiku, jer oni ili ne razumeju problem ili namerno služe propagandi“.

Možete li ukratko da objasnite zašto mislite da je sukob u Ukrajini proksi rat između Moskve i Vašingtona?

- Pentagon sam priznaje da šalje Ukrajincima osam do deset aviona dnevno sa oružjem i municijom. To znači da SAD učestvuju u neprijateljstvima, doduše indirektno, odnosno namerno produžavaju krvoproliće stranim rukama - priča Eduard Hmelar.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će „Severnoatlantska alijansa obezbediti veliko i dugoročno vojno prisustvo na granicama istočnog krila NATO-a”. Možemo biti sigurni da Brisel i Vašington jednostavno koriste ogromnu stratešku grešku Vladimira Putina u ovoj geopolitičkoj šahovskoj partiji, a sve su isplanirali bez njega. Ruska agresija im je samo olakšala posao. Dugo se samo postavljalo pitanje (biću ciničan) ko će prvi pucati, pošto se borba za ovaj prostor već dugo vodi. SAD tamo ostvaruju stvarne geopolitičke interese, a sadašnja situacija im nesumnjivo više odgovara nego Evropi. Nesumnjivo, mnogo, mnogo više je u pitanju od same Ukrajine.

Foto: Reuters

Dakle, po vašem mišljenju, Brisel i Vašington samo iskorišćavaju Putinovu pogrešnu procenu ili grešku?

 - Da, vidimo još jednu potvrdu da jedan pogrešan korak može suštinski da promeni odnos snaga. Ono na šta SAD nisu mogle da utiču ni pritiskom ni pretnjama pre samo nekoliko nedelja, danas može biti savršeno opravdano ruskim akcijama. Pomenuli ste i Brisel. Evropska unija je ta koja gubi u ovom sukobu, zajedno sa Ukrajinom, više od drugih. Čak se plašim da bi ovaj sukob mogao da liši Evropu njenog značaja u svetu. U Češkoj i Slovačkoj je uvreženo mišljenje da Rusija postepeno gubi prijatelje. Mejnstrim mediji održavaju iluziju da je ceo svet ujedinjen protiv Rusije i da je ona ostavljena sama. Ali ovo je potpuna glupost. Obratite pažnju na to ko je glasao protiv ili se uzdržao od glasanja o isključenju Ruske Federacije iz Saveta UN za ljudska prava. Pored Rusije, Kine, Indije, Indonezije, Brazila, Nigerije, Bangladeša, Meksika, Vijetnama, Etiopije, Egipta, Irana, Konga, Tajlanda, Južne Afrike i tako dalje – uopšte, najgušće naseljene zemlje. Ukupno ih je bilo 82, a u njima živi skoro četiri milijarde ljudi. Ali u našim medijima možete saznati samo da su 93 zemlje glasale za kažnjavanje Moskve. Ali više od 50 država se uzdržalo od glasanja! Dakle, raspored snaga je potpuno drugačiji, a vesti koje svakodnevno slušamo su zbunjujuće...

Rekli ste i da nastaje koalicija Zapada protiv globalnog juga. Kako razumeti ovu formulaciju, odnosno „globalni jug“? Ko je ovo, po vašem mišljenju?

– Pokušaću da objasnim. Prvo, želeo bih da odvojim Putina od Rusije, jer Putin nije večan. Ako se Rusija potpuno odvoji od Evrope, preorijentiše se na azijske države poput Indije i Kine, to bi za nas moglo da se pretvori u katastrofu. Uostalom, neće biti lako takmičiti se sa koalicijom Rusija-Indija-Kina plus drugim prijateljskim zemljama poput Indonezije i Brazila, kojih ima skoro tri i po milijarde ljudi. To će, naravno, mnogo naškoditi Evropi, a ako se ne ujedini i federalizuje, pretvoriće se u igrača kojeg niko ne shvata ozbiljno u međunarodnoj areni. Kako su govorili u srednjem veku, Evropa je slepo crevo Azije.

Foto: AP PHOTO

Kako je okretanje Rusije ka Aziji povezano sa budućnošću Evrope? Do kakvih fatalnih posledica to može dovesti?

– Pre svega, poenta je da će posle ruskog ekonomskog zaokreta i raskida svih dugogodišnjih trgovinskih i drugih veza Evropa pasti u totalnu zavisnost od SAD. Činjenica je da je EU sve prespavala. Znam da takvo gledište kod nas nije dobrodošlo i da se smatra proruskim, ali ako sve apsolutno racionalno sagledate kroz prizmu Evrope i njenih interesa i potreba, onda ćete shvatiti da sam u pravu.

Da li je to već shvatio neko od evropskih političara?

– Koliko znam, samo francuski predsednik Makron. On govori u tom duhu, ali, naravno, ne znamo koliko je to deo njegove izborne kampanje. U Francuskoj se održavaju predsednički izbori, a vrlo brzo ćemo saznati da li će šef ove zemlje nastaviti svoju dosadašnju retoriku.

Profesor Jan Ajhner kaže:

- Putin je Amerikancima dao veliki poklon: okupio je Zapad. Ovo proizilazi iz onoga što smo već rekli: Evropa je postala sve zavisnija od Sjedinjenih Država. Dominacija Amerike raste, ali, s druge strane, ne bih govorio o ujedinjenju Evrope. Ali, što je najvažnije, ne bih želeo da donosim preuranjene i ishitrene zaključke. Po mom mišljenju, važno je kako se razvija situacija u Francuskoj. Nemačko-francuski tandem igra ključnu ulogu. Njihovo ponašanje se suštinski razlikuje od ostalih zemalja članica Evropske unije i vode sopstvenu nezavisnu politiku.

– Sve češće govore da je period, koji neki nazivaju drugim hladnim ratom, odnosno njegovim nastavkom, već odavno počeo. Šta mislite o tome? Da li trenutno živimo kroz „resetovani“ hladni rat 20. veka?

- Stalno ponavljam da se Hladni rat nikada neće završiti. Samo se njegove faze menjaju. Posle 1989. godine napravili smo jednu suštinsku grešku u odnosima sa Rusijom, sličnu onoj koju su posle Prvog svetskog rata napravile zemlje pobednice. Prepustili su poraženu Nemačku njenoj sudbini, izolovali je, a onda je tamo izrastao režim koji je pokrenuo još jedan svetski rat. Slična je situacija i sa Rusijom. Posle pada komunizma, to je gurnuto u stranu i ignorisano, nije shvaćeno ozbiljno. Istovremeno, sve do 2007. godine, Rusi, do 2007. (konferencija o bezbednosti u Minhenu i prekretni revolucionarni govor Vladimira Putina, na koji, međutim, Zapad praktično nije reagovao), svi su čekali i pitali šta Zapad misli o ovome ili onom, kako će reagovati na njihove odluke itd. da se podsetimo da se na početku svoje vladavine Putin ponašao kao saveznik Zapada, ali Zapad nije ozbiljno shvatao Rusiju i odbijao je da je primi u svoj krug. Kao rezultat toga, došlo je do promena i pojavio se antizapadni politički kurs.

Odnosno, propustili smo trenutak kada je bilo moguće razumno razgovarati sa Rusijom.

– Kako ocenjujete mogućnost smene ruskog predsednika, recimo, kao rezultat unutrašnjeg prevrata u ruskim moćnicima? Ovo, po svemu sudeći, sada ne dolazi u obzir, šta govore rezultati objektivnih anketa po kojima Putin sve više dobija na popularnosti?

– Putin je po evropskim standardima zaista izuzetno popularan i stoga bi njegova zamena na funkciji bila pravo iznenađenje, jer koliko god to izgledalo apsurdno, aktuelni sukob u Ukrajini je samo dodao njegovu popularnost.

A ako Vladimir Putin izgubi?

- On to ne može priuštiti. Mora da izađe kao pobednik i on sam to odlično razume, inače će, bez sumnje, biti ugrožen.

– Pretpostavimo da će kasnije moći da se ukloni Putin interno, ili možda spolja. Ali šta će uslediti? Ko će ga zameniti?

- Da, ono što me plaši je šta će biti posle Putina. Ako neko misli da ćemo bez Putina dobiti novu Rusiju, onda se duboko vara.

Sadašnjeg ruskog predsednika bi eventualno mogla da zameni mnogo radikalnija ličnost, još opasnija po svet. Ove ekstremne sile teže moći u Rusiji, a sam Putin je morao da ih obuzdava.

– Kako ocenjujete poziciju Nemačke koja, takoreći, balansira na granici ekonomske neophodnosti i moralnih imperativa?

- Nemačka trenutno prolazi kroz neku vrstu intermeca, a novi kancelar Olaf Šolc se još nije previše pokazao. Dakle, ulogu evropskog lidera preuzima Francuska. Nemačka zaista manevriše između zaštite sopstvenih interesa i, naprotiv, nekih negativnih posledica povezanih sa ovim.

Treba napomenuti da već nekoliko godina vidimo kako Nemačka stavlja naglasak na sopstvene interese. Tako je nedavno Olaf Šolc rekao da Nemačka treba sama da obezbedi sopstvene odbrambene interese, ne oslanjajući se na NATO. Nemačka danas vodi najsamostalniju politiku u EU.

– Poslednje pitanje. Ne treba zaboraviti ni na drugog velikog igrača – Kinu, koja se do sada dosledno distancirala od Rusije i Zapada. Ne želi da se petlja ni sa kim. Šta ovo daje Kini?

U svakom slučaju, korist. Kina praktikuje ovu politiku uzdržanosti i opreza, jer dobro zna da u krizi najviše može da pobedi. Henri Kisindžer je takođe rekao da ne možete pobediti dva protivnika u isto vreme. Ali SAD se, paradoksalno, ne rukovode ovom idejom, dok je Kina suprotna. Ovo je razumna, logična i efikasna strategija.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut uživo u blogu na našem portalu.