Tek što je pobedio, a već ga ČEKA PET ULTRA HITNIH IZAZOVA! Evo sa čime će se Makron suočiti u svom drugom mandatu!
Podeli vest
Pobeda Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj predstavlja olakšanje za sve koji su strahovali od političkog haosa u zemlji i inostranstvu da je njegova rivalka Marin le Pen osvojila ključeve Jelisejske palate
Širom Francuske danas se očekuju protesti jer protivnici predsedničke kandidatkinje desnice Marin le Pen nastoje da formiraju jedinstven front kako bi je sprečili da pobedi u drugom krugu izbora, 24. aprila, protiv aktuelnog predsednika Emanuela Makrona
16.04.2022
13:54
Francuska je i dalje podeljena zemlja uprkos njegovoj pobedi, piše Euronews. Makron ostaje veoma nepopularna ličnost među velikim delom stanovništva.
Prvi Makronov mandat obeležili su protesti "žutih prsluka", od kojih su neki bili na granici pobune. Mandat je prodrman Trampovom pobedom u Americi, Bregzitom, dodatno uzdrman pandemijom kovida 19 i, konačno, ratom u Ukrajini.
Njegov drugi mandat može da bude dosta problematičniji, a Euronews razmatra neke od izazova koji se sada nalaze pred predsednikom.
1. Potrebna mu je većina u parlamentu
Pre svega, predsedniku je potrebna nova većinska vlast. Zemlja ponovo glasa u junu na parlamentarnim izborima, a pre pet godina Makron je, na plećima svoje predsedničke pobede, pobedio i demoralizovanu opoziciju, posebno među tradicionalnom levicom i desnicom.
Međutim, ove godine suočava se sa teškim izazovom, ne samo od tvrdolevičarskog pokreta "Nepokorena Francuska" Žana Lika Melanšona, koji je završio na trećem mestu u prvom krugu predsedničih izbora. Melanšon je već krenuo u predstojeću bitku, izazivajući predsednika da ga imenuje za premijera.
Ipak, Makron bi mogao da ima koristi od izbornog procesa, koji je i za parlamentarne izbore raspoređen u dva kruga. U nadmetanju za Jelisej, on je već iz prvog pokušaja dobio mnogo glasova od sada srušenog establišmenta desnog i levog centra.
Još jedan faktor u njegovu korist mogao bi da bude to što se predsednička pretnja Le Penove možda neće ponoviti na parlamentarnim izborima, jer će krajnja desnica izgledati podeljena između njenog tabora i tabora Erika Zemura.
"Mislim da će (Makron) proći veoma dobro, relativno dobro na izborima u junu. Neće proći tako dobro, niti će pobediti tako odlučno kao što je pobedio prošli put. Da bi izgradio većinu u parlamentu, verovatno će morati da dobije podršku nekih drugih političkih partija, a možda će naći i dovoljno poslanika koji će ga podržati iz redova mejnstrim desnice i elemenata umerenije leice, takođe, ostataka Socijalističke partije i posebno ostataka republikanaca", rekao je za Euronews Daglas Veber, profesor u biznis škli INSEAD.
2. Uprkos pobedi, Makron će se možda suočiti sa reakcijom
Prvi krug predsedničkih izbora potvrdio je tri novoukorenjena bloka u novom političkom pejzažu Francuske: Makronove proevropske centriste, nacionalističku pobunu Le Penove i Melanšonovu tvrdu levicu.
Uopšteno govoreći, svaki ima podršku oko trećine javnosti. "Levica" i "nacionalisti" dele malo toga zajedničkog osim neprijateljstva prema predsedniku, njegovom pokretu i establišmentu. Opozicija dve trećine birača neće olakšati vlast.
"Francuska će ostati duboko podeljena zemlja. Makron se može oslobiti na, ili imati podršku, manje od jednog birača na svaka tri, 28, 27 odsto u prvom krugu", kaže Veber.
Predsednik je već rekao da namerava da započne penzionu reformu od jeseni, sa ciljem podizanja zakonske starosne granice za penzionisanje na 65 godina - iako je tokom kampanje obećao da će biti fleksibilan. Ako posmatrači traže problem koji bi pokrenuo novi talas protesta, ovo bi mogla da bude nova iskra.
Veber kaže da se Makron boriti da stigne daleko u sprovođenju svoje unutrašnje političke agende i da napravi radikalne promene.
"Čak i ako ima većinu u parlamentu za velike projekte poput reforme penzionog sistema, verovatno će se suočiti sa veoma snažnom opozicijom van parlamenta u vidu protestnih pokreta, poput onih koji su bili protiv reformi u poslednnjih pet godina. Dakle, moglo bi se videti oživljavanje pokreta žutih prsluka ako troškovi života na primer stalno rastu ili se ubrzavaju", rekao je on.
3. "Potpuna obnova" francuske klimatske politike
U jedva prikrivenom pokušaju da pridobije birače na levici između dva kruga, Makron je obećao reviziju klimatske politike pred velikim brojem pristalica u Marselju.
Sledeći premijer imao bi direktnu odgovornost za planiranje životne sredine, rekao je on, uz podršku dva ministra koji će nadgledati zelenu tranziciju - ideja veoma slična onoj koju je predložio Melanšon.
Makron se osvrnuo na druge glavne elemente svog manifesra: nuklearna energija (šest reaktora nove generacije sa studijama za još osam), velika ulaganja u obnovljivu energiju sa 50 vetroelektrana na moru do 2050. godine, više železničkog i rečnog tereta, borba protiv zagađenja vazduha, sadnja drveća.
Predsednik takođe želi da razvije isključivo francuski sektor električnih automobila sa lakšim pristupom putem lizing programa.
Borci za zaštitu životne sredine dovode u pitanje Makronovu iskrenost, jer su ga tokom svog prvog mandata okarakterisali kao "predsednika klimatske neaktivnosti" ili "predsednika malih koraka". I on i Le Pen su kritikovani što se uopšte nisu bavili nekim zelenim temama tokom svoje TV debate.
4. Ambiciozna reforma EU
Dublje evropske integracije bile su ključna tema za Emanuela Makrona od njegovog izbora 2017. godine, kada je na njegovom pobedničkom skupu odjeknula Betovenova "Oda radosti", himna Evropske unije.
Ovog puta, iako je tokom kampanje možda malo manje lupao u evropski bubanj, predsednik svoj program opisuje kao program "nacionalnog i evropskog suvereniteta".
Njegove evropske ambicije uključuju "energetsku i stratešku" autonomiju, reformu šengenske zone slobodnog kretanja uz bolju zaštitu spoljnih granica EU i zajedničku politiku azila. Makron takođe želi da evropske zemlje razviju jači odbrambeni kapacitet i konkretan nagon za jačanje evropske tehnološke industrije.
Da bi ponovo pokrenuo ekonomiju, Makron predlaže mere sa socijalnom i ekonomskom dimenziijom: porez na gorivo za celu EU, standarde EU koji se primenjuju u trgovinskim sporazumima, kao i direktivu o minimalnoj plati i rodnoj ravnopravnosti.
Konačno, za mlade ljude on i Evropska komisija žele da raviju šestomesečni program građanskih evropskih usluga koji nudi akademsku ili stručnu razmenu, ili dobrotvorni rad.
5. Ukrajinski ratni balans
Emanuel Makron je podržao sankcije EU protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, a njegova vlada je navela da će razmotriti zabranu uvoza ruske nafte. Predsednik je ruske zločine u Buči opisao kao "ratne zločine" i pozvao da počinioci budu privedeni međunarodnoj pravdi.
Ipak, on je uvek zagovarao dijalog sa Moskvom. Jedna tri nedelje nakon Makronove izborne pobede 2017, Vladimir Putin je došao u Versaj usred velike pompe i ceremonije, uprkos tenzijama oko Sirije i Ukrajine. On je takođe posetio letnju rezidenciju francuskog predsednika na jugu Francuske, uoči samita G7.
Ocvakvi sastanci nisu uspeli da smanje tenzije na duži rok. Niti Makronovi višestruki telefonski razgovori sa ruskim kolegom prošle zime, dok su se moskovske snage gomilale na ukrajinskim granicama, nisu sprečile Rusiju da uđe u Ukrajinu.
Francuski predsednik je u petak rekao za francuski radio da "ne isključuje" da ponovo razgovara sa Putinom, priznajući da bi cilj mogao da bude relativno skroman, kao što je dobijanje humanitarnog pristupa do Marijupolja.
Upozoravajući na trajni prekid odnosa, on navodi potrebu za uticajem u slučaju prekida vatre. "Evropa mora da bude za stolom. Svi moramo da budemo veoma oprezni. Ne smemo da se nađemo u situaciji da, pošto smo odlučili da više ne razgovaramo sa predsednikom Putino, pregovarači će biti turski ili kineski predsednici ili drugi", rekao je on za Frans Inter.
Makron kaže da bi Francuska i Evropa trebalo da vode računa da izbegnu direktno vojno angažovanje u Ukrajini, za koje tvrdi da bi se smatralo eskalacijom sukoba ili čak pokretanjem "novog svetskog rata".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U Gruziji je jutros otvoreno više od 3.000 biračkih mesta na parlamentarnim izborima, a predsednica te zemlje Salome Zurabišvili bila je prvi zvaničnik koji je glasao ubrzo nakon otvaranja birališta.
Građani Moldavije danas izlaze na birališta za predsedničke izbore i na referendum o članstvu u EU, koji će pokazati da li će ta zemlja u jugoistočnoj Evropi, sa tri miliona stanovnika, izabrati budućnost uz Rusiju ili na Zapadu, piše Gardijan.
Širom Francuske danas se očekuju protesti jer protivnici predsedničke kandidatkinje desnice Marin le Pen nastoje da formiraju jedinstven front kako bi je sprečili da pobedi u drugom krugu izbora, 24. aprila, protiv aktuelnog predsednika Emanuela Makrona
Goran Ješić, bivši predsednik opštine Inđije pušten je iz pritvora i on je nakon toga dao izjavu tokom koje je psovao prisutne i poručio da je sudija na njegovoj strani.
Ako SAD ne primoraju Kijev na kompromis sa Rusijom, to ne samo da će dovesti do poraza Ukrajine, već će postaviti SAD pred tešku odluku – da li da započnu nuklearni rat, napisao je britanski politikolog, novinar i pisac Anatol Liven u članku za magazin The Nation.
Koliko je tajkun Dragan Đilas muljao sa Mostom na Adi svakodnevno iznenađuje, te sada je otkriven nov podatak koji govori da su silni milioni dati samo da bi što pre mogao da bude otvoren, a sve zarad lične promocije!
Opozicionar i biši predsednik Inđije Goran Ješić fizički je napao policajce, što predstavlja krivično delo "napad na službeno lice". Tokom nasilnog i demolirajućeg protesta u utorak u Novom Sadu, demonstranti pod komandom opozicije gađali su srpsku policiju kamenicama, a nakon toga je Ješić fizički napao policajca, što je rezultiralo njegovim hapšenjem.
Među opozicijom izbila je svađa oko toga ko će pre da zloupotrebi tragediju u Novom Sadu, pa je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac udario Mirana Pogačara.
Miša Bačulov, odbornik Grupe građana „Heroji“ i učesnik na nasilnom protestu u novom Sadu koji je, kako se sam rekao, naredio bacanje fekalija na Gradsku kuću u tom gradu, po izlasku iz policijske stanice pokušao je da se opere preko advokata.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov održao je lekciju lideru Stranke slobode i pravde i tajkunu Draganu Đilasu koji je slagao kada je u izjavi za tajkunski medij Nova S rekao da oni, funkcioneri tadašnje vlasti, nisu promovisali za vreme otvaranja Mosta na Adi 2012. godine
Tokom Sprecijalnog programa Informer TV došlo je do oštrog sukoba na temu odnosa SAD prema Srbiji i kosovskom pitanju između gostiju voditelja Informer TV Igor Ćurčića, Miljana Damjanovića iz SRS-a i političkog analitčara Srbe O. Filipovića.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Crnogorski istražitelji nakon mafijaške likvidacije u Podgorici kada su ubijeni "kavčani", Petar Lipovina (41) i Žarko Pejaković (25) u vozilu koje su koristili egzekutori i koje je pronađeno spaljeno u Marezi pronašli su i dve automatske puške.
Andrija P. (24) je četvrti mladić iz Kraljeva koji je u poslednje tri godine uhapšen zbog sumnje da je umešan u likvidacije koje se vezuju za rat kriminalnih klanova.
Dragan Tasić (72) iz Gornjeg Bukovca kod Vranja ubio je iz lovačke puške komšinicu Mirjanu Jović (55) i njenu majku Đurđiju Cvetković (85), a zatim je presudio i sebi!
Pomoćnica ministra prosvete za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju osetljivih grupa u obrazovanju Snežana Vuković izjavila je danas da je prethodne godine bilo 763 prijava nasilja trećeg nivoa u školama, od čega se 514 odnosilo na vršnjačko nasilje.
Deca, pogotovo u periodu adolescencije, imaju potrebu da privuku pažnju vršnjaka sedenjem na prozorima u školi, što se može završiti sa ozbiljnim posledicama usled manjka fizičke spremnosti, tvrde stručnjaci za Informer.
Zamenik direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije izjavio je danas da na skrining za rano otkrivanje raka pluća, već prvog dana se prijavilo 170 građana, interesovanje je ogromno i skoro do kraja novembra su popunjeni termini
Banke koje posluju u Srbiji su samo od provizija za razne usluge i naknada u 2023. zaradile čak 660 miliona evra, a u poslednje četiri godine skoro dve milijarde evra! Zanimljivo je da dve trećine čini zarada od naknada i to u godini kada je Narodna banka Srbije donela odluku o zamrzavanju poskupljenja ovih bankarskih usluga.
Stanje troje teško povređenih u obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra i dalje nepromenjeno, izjavila je vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov.
Fudbalski savez Srbije je pokazao nultu toleranciju prema Aleksandru Važiću i Darku Tešoviću, koji zbog nameštanja mečeva dve godine neće moći da rade posao koji su do sada obavljali.
Svako ko je ove sezone odgledao više od jedne utakmice Crvene zvezde pita se gde je i zašto nema prostora Ognjen Dobrić. Levoruko krilo je bilo van rotacija Janisa Sferopulosa i u pobedi nad Albom u četvrtak veče, a nije imao problema sa povredom. Prosek od dva poena za osam minuta na parketu po meču Evrolige je daleko ispod onoga što su "delije" od svog miljenika očekivale.
Novak Đoković prisustvovao je meču Evroligje između Crvene zvezde i Albe i tom prilikom istakao je da će igrati u prvoj nedelji nove sezone, samo još uvek nije odlučio gde će to biti
Četvrti vezani poraz upisao je Partizan u Parizu, a treći put se dešavaju ogromne i neshvatljive greške izabranika Željka Obradovića u samoj završnici, koje se na kraju ispostave kao prelomne. Tako je bilo i sinoć, a glavni "junak", ovog puta, jeste kapiten Vanja Marinković.
Jelena Dokić, bivša teniska zvezda srpskog porekla, otvorila je bolna poglavlja svog života kroz dokumentarni film "Nesalomiva", koji detaljno prikazuje njenu borbu sa fizičkim i psihičkim zlostavljanjem od strane oca i trenera, Damira Dokića.
Tri osobe optužene su u vezi sa smrću britanskog pevača Lijama Pejna, koji je preminuo nakon što je pao sa terase svog hotelskog apartmana u Buenos Ajresu prošlog meseca, saopštili su argentinski tužioci.
Slavni italijanski gitarski kvartet “40 Fingers” se, posle nešto više od godinu dana, vraća u MTS Dvoranu, gde će održati koncert 10. februara 2025. godine.
U Domu kulture "Jevto Dedijer" Bileća, u subotu, 9. novembra, u 19 časova, biće prikazan dokumentarni film "Jasenovac", autora Danka Vasovića, novinara iz Beograda.
Zimi je važno pravilno prati posteljinu kako bismo smanjili rizik od gripa i alergija. Stručnjaci preporučuju pranje najmanje jednom nedeljno, a tokom sezone gripa čak i dva puta nedeljno, kako bi se uklonile bakterije i alergeni. Održavanje čiste posteljine doprinosi zdravlju i boljem snu.
Bane Mojićević je otkrio da li će se prva generacija "Zvezda Granda" okupiti ove godine s obzirom na to da se navršilo dve decenije od njihovog takmičenja.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.