DŽONSON JE BIO JASAN - ZAPAD NE VERUJE U RATNU POBEDU! Odlika britanske diplomatije je to što je uvek par koraka ispred razvoja situacije! ZNAČI, DIL SA RUSIMA JE NEMINOVAN!

Uzastopni porazi u Mariupolju i Donbasu ne bi samo slomili kičmu ukrajinskoj vojsci i narušili kredibilitet SAD, nego bi potkopali čitav trijumfalistički narativ Zapada

Izuzetna odlika britanske diplomatije je to što konstantno traži načine da ostanu par koraka ispred razvoja situacije i tako zadrže dodatnu vrednost pred svojom mušterijom sa druge strane Atlantika - Sjedinjenim Državama. To izjavu britanskog premijera Borisa Džonsona, koju je dao o sukobu u Ukrajini u petak iz Nju Delhija, čini veoma značajnom.

Džonsonovo izlaganje prizvalo je stihove pesme Metjua Arnolda pod nazivom „Doverska plaža" o „melanholiji, toj dugoj, odstupajućoj rici", dok se vera gasi. I bilo je potpuno nesinhronizovano sa fokusom izjave američkog predsednika Džoa Bajdena, datoj u Beloj kući svega dan ranije, kada je obećao:
- Da će Putin odgovarati za svoj brutalni i krvavi rat
- Da će dodatno osnažiti sposobnosti Ukrajine da vodi rad na Istoku - u regionu Donbasa
- Da će „odbiti rusku agresiju na Ukrajinu i pobediti Putinovo divljaštvo
- Da će „poslati poslati nedvosmislenu poruku Putinu: Nikada nećeš uspeti da dominiraš čitavom Ukrajinom i okupiraš je. To se neće desiti!
- Da će pojačati pritisak protiv Putina i dodatno izolovati Rusiju na međunarodnoj sceni
- Da će dodatno uskratiti Rusiji koristi od međunarodnog ekonomskog sistema u kojim je uživala u prošlosti

- Da će nastaviti da „bude uz hrabri i ponositi narod Ukrajine"

Bajden je uspeo da spakuje sve tačke ove zapaljive retorike u jedan jedini govor! Štaviše, svemu je dao i ton optimizma, izjavivši da „još uvek nema dokaza da je Mariupolj potpuno pao".

Džonsonovo otrežnjenje

Ali Džonson, oštro mu kontrirajući, držao se prognoze britanske vojne obaveštajne službe, prema kojoj bi Rusi mogli da pobede u Ukrajini. Bez ikakvih verbalnih akrobacija, direktno je došao do suštine:

- Mislim da je tužno što je ruska pobeda realistična mogućnost. Da, naravno. Putin ima ogromnu vojsku, ima veoma tešku političku poziciju... jedina opcija koju sada ima jeste da nastavi da koristi ovaj šokantni, rušilački pristup, vođen artiljerijom, u nameri da iscrpe i slomi Ukrajince. Sada je veoma blizu toga da obezbedi kopneni most ka Mariupolju. Situacija je, bojim se, nepredvidiva. Jednostavno, moramo biti realistični u proceni situacije".

Tokom njegove skorašnje posete Ukrajini, Džonson je navodno savetovao predsedniku Vladimiru Zelenskom da se povuče i formira novu liniju odbrane, ali Zelenski nije imao drugu opciju nego da sledi američke instrukcije.

Što se predsednika Bajdena tiče, naravno, postoje dobri razlozi zašto bi ovaj rat trebalo da se nastavi u nedogled. Ovaj rat okuplja Evropu iza jenjavajućeg američkog transatlantskog liderstva. Osim toga, Bajden sada ima alibi pomoću kog može da objasni visoku inflaciju američke ekonomije. On udovoljava vojno-industrijskom kompleksu u izbornoj godini (misli se na izbore za Predstavnički dom Kongresa, prim. prev). Bajden je u četvrtak najavio novi paket vojne pomoći vredan 800 miliona dolara, koji obuhvata tešku artiljeriju, 144.000 komada artiljerijske municije i dronove, koji će biti poslati „direktno na linije fronta slobode" u Donbasu.

Međutim, ostaje veliko pitanje: koliko dugo će jedinstvo Zapada pod američkim vođstvom potrajati ukoliko Bajden teži prolongiranom sukobu sa Rusijom? Uzastopni porazi u Mariupolju i Donbasu ne bi samo slomili kičmu ukrajinskoj vojsci i ozbiljno narušili kredibilitet SAD, nego bi diskreditovali i čitav trijumfalistički narativ Zapada.

Povratni udar

Iako su zapadne sankcije povredile rusku ekonomiju, Moskva se, prema aktuelnim indikatorima, prilagođava „novoj normali". Nasuprot očekivanjima Zapada, sankcije nisu promenile odnos ruske javnosti prema vladi. Uspešno testiranje ruske interkontinentalne balističke rakete nove generacije tipa „Sarmat" prošle srede - koja je „bez premca u svetu sada i za duže vreme u budućnosti" (prema Putinovim rečima) - bez sumnje predstavlja gest prkosa.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Za to vreme, Zapadna nastojanja da se „izoluje" Rusija nemaju uspeha. Na samitu ministara finansija zemalja G20 u Vašingtonu, za parolu „bojkota Rusije" uhvatio se samo zapadni blok. SAD nisu uspele da ubede Saudijsku Arabiju da preseče odnose svog OPEK+ bloka sa Rusijom. Iznad svega drugog, u ključnoj oblasti koja je od najvećeg značaja - a to su nafta i gas - Evropa nije u stanju da se složi oko embarga. Nekoliko zemalja EU preti vetom protiv bilo kakve odluke tog tipa od strane Komisije.

Evropske ekonomije nalaze se u različitim stepenima raspada, pošto povratni udar sankcija počinje da ih pogađa. Nemačka centralna banka upozorila je u petak da bi puni embargo protiv nabavki energenata iz Rusije mogao da košta 180 milijardi evra, skine pet odsto od očekivanog BDP-a Nemačke ove godine i gurne ekonomiju nazad u ozbiljnu recesiju. Ova institucija je upozorila da bi čak i potreba da se nađu alternativni izvori energije podmetnula bombu pod zdanje inflacije, dodajući 1.5 odsto ovogodišnjem indeksu potrošačkih cena i preko dva odsto naredne godine.

Kancelar Olaf Šolc rekao je Špiglu u petak da se priča oko embarga na gas u krajnjem svodi na „izbegavanje dramatične ekonomske krize, gubitak miliona radnih mesta i fabrika koje više nikada ne bi bile otvorene". Rekao je da, imajući u vidu tako „ogromne posledice po našu zemlju i čitavu Evropu, moja je dužnost da kažem - ne možemo dopustiti taj embargo".

Evropljani brzo shvataju da su oni najveći gubitnici. Pored toga što ometanja lanaca snabdevanja ruše industrijsku proizvodnju, šta raditi sa bremenom pet miliona izbeglica (do ovog momenta) i velikim udarom na prehrambenu bezbednost usled rata u „žitnici Evrope", kombinovanom nestašicama đubriva koja se koriste za uvećanje prinosa zbog kojih Evropa oseća najveći udar rasta cena?

Evropske strepnje

Još i pre izbijanja rata u Ukrajini, cene đubriva rapidno su rasle prateći rast cena gasa, pri čemu su azotna đubriva koštala gotovo pet puta više nego u isto vreme prošle godine. Stručnjaci upozoravaju da bi sve ovo moglo da dovede do prehrambene krize. Ogorčeni farmeri okupljali su se na protestima, tražeći koncesije.

Galupove ankete su pokazale da su u ovom momentu najveće strepnje građana EU rast cena, proširenja rata u Ukrajini i moguće nestašice energenata. Više od polovine građana EU smatra da je Evropa već pružila dovoljnu podršku Ukrajini.

Upravo tu se poraz u Donbasu pretvara u kulminatorni događaj koji dovodi u pitanje čitav američki narativ o Ukrajini - proširenje NATO, evropsku bezbednost i dijalog sa Rusijom - a naravno i fiksaciju na Putinovo upravljanje Rusijom.

Anketa koju je u četvrtak objavio NORC centar za istraživanje odnosa s javnošću Asošiejted presa pokazuje da je spremnost Amerikanaca da se umešaju počela da slabi. Svega 32 odsto kaže da bi SAD trebale da imaju vodeću ulogu u sukobu, u poređenju sa 40 odsto prošlog meseca. Drugih 49 odsto smatra da bi SAD trebalo da imaju minimalnu ulogu.

Obraćajući se u Delhiju, Džonson je potpuno diskreditovao Bajdenov narativ. Štaviše, pozvao je na „formiranje vizije za budućnost Ukrajine u bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Gde se Ukrajina sada uklapa?"

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Džonson je rekao da će Ukrajina na kraju morati da bude u stanju da odgovori na pitanje - „šta je ono što Ukrajinci žele na kraju". Interesantno je da nije upotrebio termin „ukrajinska vlada".

Džonson je detaljno govorio o „nizu bezbednosnih garancija od strane sličnomislećih država - o bezbednosnim obavezama koje se tiču toga šta možemo da učinimo da ih podržimo naoružanjem, obukom i razmenom obaveštajnih podataka". Ali je brzo dodao da ovo ne može biti „poput garancije iz člana 5. NATO povelje". Umesto toga, rekao je, Ukrajina bi trebalo da poseduje „sposobnost odvraćanja agresije".

Prema Džonsonovoj viziji, NATO članstvo Ukrajine je nezamislivo. Britanija anticipira nove činjenice na terenu. Izgleda da Džonson shvata nastajuću političku realnost dok ruski džin nemilosrdno melje ratnu mašineriju Kijeva u prah i pepeo.