(FOTO) NATO SE BAŠ PLAŠI RUSA U UKRAJINI! U SVAKOM TRENUTKU IMAJU 30 AVIONA U VAZDUHU! Svet odbija da sledi Amere i Zapad u udaru na Moskvu - EVO I ZAŠTO!!
Podeli vest
Od početka sukoba u Ukrajini licitira sa sa brojem NATO raspoređenih vojnika u zemljama članicama koje su najbliže Rusiji. Sada je NATO objavio kartu na kojoj su označeni vojni avioni koji konstantno patroliraju na istoku Evrope
Dodali su da to čine kako bi sprečili bilo kakvu potencijalnu agresiju protiv saveznika.
U dramatičnom nizu poteza ove nedelje, američki predsednik Džo Bajden i njegovi saveznici iz NATO-a prešli su sa politike pomoći Ukrajini na podrivanje moći i uticaja same Rusije. Na taj način, strahuju neki posmatrači, ne ostavljaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nikakvog izbora osim da se preda ili udvostruči ulog. To povećava šansu da rat u Ukrajini preraste u globalni sukob
02.05.2022
15:44
Britanski BBC pokušao je da odgovori zašto NATO i Zapad nemaju stoprocentnu podršku kada je reč o sukobu u Ukrajini! Njihovu analizu prenosimo u celini!
Pošto je Rusija 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, Ujedinjene nacije održale su hitno glasanje, 141 zemlja od 193 članica UN-a glasale su nedelju dana kasnije da je osude.
Ali određeni broj velikih zemalja odlučio je da se uzdrži.
Među njima su uključujući Kina, Indija i Južna Afrika.
I zato bi zapadni lideri živeli u zabludi kad bi verovali da čitav svet deli NATO-ov stav da je Rusija isključivi krivac za ovaj katastrofalni rat, zato što to prosto nije tako.
Zašto je, dakle, toliko država uzdržano u vezi sa ruskom invazijom?
Mnogi su razlozi za to, od izravnih ekonomskih ili vojnih interesa, preko optužbi za licemerje Zapada do evropske kolonijalne prošlosti.
In response to Russia’s invasion of #Ukraine, NATO has up to 30 aircraft on patrol at any moment.
To deter any potential aggression against Allies, #NATO is deploying an unprecedented mix of fighter jets, reconnaissance aircraft and support planes ✈️ pic.twitter.com/zQW35paSv8
— NATO (@NATO) May 10, 2022
Ne postoji univerzalni odgovor za sve. Svaka zemlja može da ima vlastite specifične razloge zašto ne želi javno da osudi Rusiju ili otuđi predsednika Putina.
„Bezgranična" saradnja
Krenimo od Kine, najmnogoljudnije zemlje sveta sa više od 1,4 milijarde stanovnika, od kojih većina vesti o Ukrajini dobija od državnih medija, baš kao i većina ljudi u Rusiji.
Kina je primila visokog počasnog gosta ruskog predsednika Putina na Zimskoj olimpijadi, neposredno pre nego što je počela invazija na Ukrajinu 24. februara.
U kineskoj službenoj objavi izdatoj posle sastanka rečeno je da „je saradnja izmeću ove dve zemlje bezgranična".
Da li je, dakle, Putin možda otkrio kineskom kolegi Si Đinpingu da će pokrenuti potpunu invaziju Ukrajine?
Apsolutno ne, tvrdi Kina, ali teško je zamisliti da nije bilo makar nekakvog nagoveštaja onoga što sledi u slučaju jednog tako važnog suseda.
Kina i Rusija bi jednog dana mogle da završe kao strateški rivali, ali one su danas partneri i dele zajednički prezir, koji se graniči sa otvorenim neprijateljstvom, prema NATO-u, Zapadu i njegovim demokratskim vrednostima.
Kina se već sukobila sa SAD-om oko kineskog vojnog širenja u Južnom kineskom moru.
Peking se sukobio sa zapadnim vladama i oko njegovog ophođenja prema ujgurskom stanovništvu, gušenja demokratije u Hong Kongu i često ponavljanog obećanja da će „vratiti Tajvan pod svoje", i silom ako treba.
Kina i Rusija, dakle, vide zajedničkog neprijatelja u NATO-u, a viđenje njihovih vlada prenose se na stanovništvo obe zemlje, što sa posledicu ima da, u najvećem broju slučajeva, oni prosto ne dele zgražavanje Zapada nad ruskom invazijom i njenim navodnim ratnim zločinima.
Foto: Fotoilustracija
Saveznici kineski i ruski predsednici Si Đinping i Vladimir Putin
Indija i Pakistan imaju vlastite razloge što ne žele da naljute Rusiju.
Indija dobija veći deo naoružanja iz Moskve i, posle skorašnjih sukoba sa Kinom na Himalajima, računa na to da će joj jednog dana možda biti potrebna Rusija kao saveznik i zaštitnik.
Nedavno svrgnuti pakistanski premijer Imran Kan oštar je kritičar Zapada, a pogotovo SAD-a.
I Pakistan dobija oružje od Rusije i treba mu blagoslov Moskve da bi osigurao trgovačke rute u svoja severna zaleđa u Centralnoj Aziji.
Premijer Kan nije odustao od unapred planirane posete predsedniku Putinu 24. februara, na sam dan kad je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
I Indija i Pakistan uzdržali su se u Ujedinjenim nacijama od glasanja da osude invaziju.
Licemerje i dvostruki aršini
A zatim su tu optužbe, koje dele mnogi, naročito u zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom, da je Zapad, predvođen svojom najmoćnijom zemljom, Sjedinjenim Američkim Državama, kriv za licemerje i dvostruke aršine.
SAD i Velika Britanija su 2003. godine odlučile da zaobiđu UN i mišljenje većine zemalja sveta izvršivši invaziju na Irak na lažnim osnovama, što je dovelo do višegodišnjeg nasilja.
Vašington i London se optužuju i da su pomogli da se produži građanski rat u Jemenu, naoružavši Kraljevske saudijske vazduhoplovne snage koje izvode česte vazdušne napade u podršci zvaničnoj vladi zemlje.
Za mnoge države u Africi tu su drugi, još više istorijski razlozi.
U sovjetska vremena, Moskva je zasipala kontinent oružjem jer je želela da parira američkom i zapadnom uticaju od Sahare do Rta.
Na nekim mestima, nasleđe kolonizacije zapadne Evrope iz 19. i 20. veka predstavlja trajni prezir prema Zapadu koji se oseća i dan-danas.
Francuska, koja je upala sa svojim trupama u Mali 2013. godine da bi sprečila da Al Kaida zauzme čitavu zemlju, nije popularna u svojoj bivšoj koloniji.
Zbog toga se većina francuskih trupa i povukla, ali je sada zamenjena ruskim plaćenicima Vagner grupom bliskom Kremlju.
A kako stoji Bliski istok po ovom pitanju?
Ne iznenađuje da je Sirija zajedno sa Severnom Korejom, Belorusijom i Eritrejom podržala rusku invaziju.
Sirijski predsednik Bašar Al Asad u velikoj se meri oslanja na Rusiju za opstanak na vlasti, pošto se njegova zemlja 2015. godine našla u opasnosti da je zauzmu borci Islamske države.
Foto: Reuters
Ali čak su i dugogodišnji zapadni saveznici, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, iako su glasali za osudu invazije u UN-u, relativno tihi u kritikama na račun Moskve.
De fakto vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, princ Muhamed Bin Zajed, u dobrim je odnosima sa Vladimirom Putinom, a njegov prethodni ambasador u Moskvi išao je u lov sa njim.
Ne smemo zaboraviti ni da saudijski princ Muhamed Bin Salman ima uglavnom disfunkcionalni odnos sa predsednikom Bajdenom. Tolika je uzajamna netrpeljivost među njima dvojicom da navodno odbijaju da se jave na telefonske pozive jedan drugog.
Pre toga, kad su se svetske vođe okupile u Buenos Airesu za samit G20 krajem 2018. godine, svega nekoliko nedelja pošto je Zapad optužio saudijskog princa da je naredio ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija, većina zapadnih lidera je ignorisala saudijskog princa.
Putin mu je, sa druge strane, „bacio petaka".
To nije nešto što će u skorije vreme saudijski princ zaboraviti.
Ništa od ovoga ne znači da pomenute zemlje, sem Belorusije, aktivno podržavaju invaziju.
Samo je pet država glasalo da je podrži 2. marta u Ujedinjenim nacijama, a jedna od njih bila je Rusija.
Ali ono što sve ovo znači jeste da, iz raznoraznih razloga, Zapad ne sme tek tako da pretpostavi da ostatak sveta deli njegov stav prema Putinu, ni prema sankcijama, ni prema spremnosti Zapada da se otvoreno suprotstavi ruskoj invaziji sa isporukom sve smrtonosnijeg naoružanja Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Članstvo Ukrajine u NATO je apsolutno neprihvatljivo za Rusiju i ne može biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Stupanje Ukrajine u NATO bi značilo direktnu konfrontaciju Alijanse sa Rusijom i dovelo bi do trećeg svetskog rata, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski najavio je da će ta zemlja uskoro otvoriti raketnu bazu protivvazdušne odbrane i izrazio nadu da će poljski sistemi moći da obaraju i ruske rakete koje lete prema Poljskoj.
U dramatičnom nizu poteza ove nedelje, američki predsednik Džo Bajden i njegovi saveznici iz NATO-a prešli su sa politike pomoći Ukrajini na podrivanje moći i uticaja same Rusije. Na taj način, strahuju neki posmatrači, ne ostavljaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nikakvog izbora osim da se preda ili udvostruči ulog. To povećava šansu da rat u Ukrajini preraste u globalni sukob
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Ukrajinske specijalne službe od 2005. godine identifikovale su Rusiju i Belorusiju kao ključne protivnike, izjavio je za RIA Novosti bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Aleksandar Mazur.
Slobodan Georgiev, urednik u antisrpskom mediju tajkuna Dragana Šolaka i potpaljivač haosa u Srbiji, besan je na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer je odbrusio britanskom novinaru za vreme intervjua, a u vezi sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu, između ostalog, Predlog budžeta za 2025. godinu, a već sam dolazak na sednicu obelezio je incident kada su dve žene pokušale da u ovu instituciju unesu biber sprej.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Miroslav Čučković tokom gostovanja u "Info jutru" govorio je o propagiranju grašanskog rata od strane opozicije, ali i o tome da narod ne želi takve.
Ćerka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Gorica Dodik, razotkrila je kako pojedini mediji u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj manipulišu izjavama predsenika Srbije Aleksandra Vučića koje je dao za BBC.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Grejna sezona je počela pre nešto manje od mesec dana, a već od tada je evidentirano više od 540 požara na građevinskim objektima, prilikom čega je stradalo sedam osoba, dok je 19 lica povređeno.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Alija Balijagić (65) koji je uhapšen u četvrtak u selu Pribojska Goleš zbog ubistva brata i sestre Milenke i Jovana Madžgalja, ima sina iz vanbračne veze i nikada nije služio vojsku, pokazuju podaci iz njegove biografije.
Žena čiji identitet nije objavljen teško je povređena u subotu u Rakovici kada ju je na pešačkom prelazu udario automobil, a zatim preko nje prešlo drugo vozilo!
Ninela Radičević, majka Ane Božović, devojčice koja je ubijena u OŠ "Vladislav Ribnikar", oglasila se na svom Fejsbuk profilu i objavila kako se oseća nakon ćerkine smrti.
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković, čestitao je kolegi iz košarkaškog nacionalnog tima, Svetislavu Pešiću, na osvojenom plasmanu na Evrobasket 2025. godine.
Poznati košarkaški stručnjak Marin Sedlaček ispričao je jednu zanimljivu anegdotu sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj 2022. godine i otkrio koliko Nikoli Jokiću znači igranje za reprezentaciju Srbije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.