EU SVAKO MALO UVODI SANKCIJE PROTIV MOSKVE, A NIJEDNA NE DELUJE! Niti je Rusija u Ukrajini zaustavljena, niti je Moskva politički i ekonomski pukla...

Svaki naredni paket sankcija koji EU uvede, uključujući i delimični embargo na rusku naftu, znači da ovi prethodni paketi - nisu funkcionisali

Avantura u koju se EU upustila do ovog trenutka nije dala rezultate jer niti se zaustavila specijalna operacija Ruske Federacije, niti se Rusija ekonomski i politički urušila, kaže dr Aleksandar Mitić.

Komentarišući za Sputnjik vest da su šefovi država i vlada zemalja EU postigli dogovor o uvođenju embarga na uvoz dve trećine ruske nafte, iz kog će biti izuzete Mađarska i Češka, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu napominje da već nekoliko nedelja imamo intenzivne pregovore vezane za usvajanje novog, takozvanog šestog paketa sankcija Rusiji i da je bilo jasno da je Mađarska od početka bila isturena kao glavni protivnik embarga na rusku naftu.

Avantura EU sa sankcijama nije dala željene rezultate

- Tu su, naravno, bile još neke države koje su se, može se reći, krile iza Mađarske, jer je lako postaviti ispred sebe Orbana kao „lošeg momka", ali činjenica je da postoje mnogi drugi akteri, države i korporacije, kojima se nikako ne dopada ovaj paket sankcija. Međutim, Evropska unija je morala na neki način da pošalje tu priču o jedinstvenom stavu, iako se to može interpretirati i malo drugačije. Naime, Mađarska nije promenila svoj stav i dobila je ono što je tražila, pa imajući to u vidu, kao i te druge izuzetke koji se navode, možemo da kažemo da to jedinstvo Evropske unije zapravo i ne postoji do kraja - ocenjuje Mitić.

Neslaganja unutar EU po pitanju naftnih sankcija Rusiji dr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije objašnjava činjenicom da se nafta na evropsko tržište doprema na nekoliko načina, a jedan od njih su naftovodi koji idu iz Rusije.

Glavni je naftovod „Družba" koji se širi u dva kraka - severni ide prema Poljskoj i Nemačkoj, dok južni krak ide prema Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj. Upravo su te zemlje i bile najpogođenije, a Mađarska je ovde bila glavni činilac i iznova je ponavljala da ona nema drugi pristup sirovoj nafti.

Njihova politička pozicija bila je dovoljno uporna da, na neki način, izvuku taj izuzetak od embarga, ali izuzetak se ne tiče samo Mađarske jer je Češka, na primer, tražila da taj izuzetak za kupovinu nafte traje 18 meseci", kaže Igrutinović.

Želja za prekidom energetskih veza

Politički je zanimljivo, dodaje naš sagovornik, da su nesuglasice u Evropskoj uniji trajale oko mesec dana, a dogovor koji je objavljen u ponedeljak još uvek nije u potpunosti administrativno spakovan i na tragu je ukupnog političkog raskola i želje da se, na neki način, prekine energetska veza između Rusije i Evropske unije.

- Tražila se neka vrsta rešenja i očigledno je trebalo vremena da se urade analize o tome kako funkcioniše tržište, koje su tačno rute snabdevanja, koje količine koliko koštaju. U međuvremenu se, pošto je evropskim kompanijama zabranjeno da prevoze rusku naftu, dešava to da Rusija u meri u kojoj to može, preko svoje tankerske flote i preko flota ostalih zemlja na svetu koje su zaintesovane za trgovinu, jedan deo svoje proizvodnje preusmerava na Aziju. Tako je u aprilu, po prvi put, zabeležen nešto veći izvoz ruske nafte na azijska tržišta nego na evropska, pri čemu su sada Indija i Kina ti kupci ruske nafte - objašnjava Igrutinović.

Foto: REUTERS/Dado Ruvic

Iako je, kako dodaje, ruska nafta na tržištu sada osetno jeftinija nego što je bila i prodaje se za 70 do 80 dolara po barelu, te cene su i dalje znatno više od onih koje Rusiji zapravo trebaju radi balansiranog budžeta i javnih prihoda, odnosno kako bi sve bilo usaglašeno sa strane ruskih državnih potreba.

- Rusija polako preorijentiše svoj eksport nafte ka Aziji, ali neće moći u potpunosti da nadomesti evropsko tržište, baš kao što ni Evropa neće moći u potpunosti da nadomesti rusku naftu, niti će to moći da učini po približno istim cenama - kaže Igrutinović.

Globalne posledice tek slede

Iako će sankcije, smatra naš sagovornik, u suštini imati odloženo dejstvo jer će na snagu stupiti tek krajem godine, globalne posledice svega toga tek ćemo videti. Reč je, kaže, o političko-ekonomskoj igri u kojoj za sada znamo samo fragmente ili vrlo široke i opšte okvire.

- Treba videti kako će sve ići na evropskom i globalnom tržištu. Logično je očekivati veće cene nafte za potrošače i industriju, što će naravno uticati na održavanje ovog tempa inflatornog pritiska i imati svoje ekonomske posledice i na džepove nas u Srbiji i u Evropi u širem smislu.

Ali, glavna stvar je da očigledno postoji politička volja da se ti energetski odnosi kidaju, pa će doći do preorijentisanja i uvoznih i izvoznih tokova. Što se tiče Srbije ne mislim da smo u nekom kardinalnom problemu jer je većina nafte koju NIS uvozi za preradu u Pančevu poreklom sa Bliskog istoka, dok je manji deo poreklom iz Rusije. Kod nas je gas mnogo veće i ozbiljnije pitanje od nafte", navodi Igrutinović.

I Aleksandar Mitić smatra da je važno videti kakvi će biti pravi efekti mera koje EU uvodi protiv Rusije.

- Ostaje neizvesnost kako će stvari zapravo izgledati za par meseci - šta ako nafta dodatno poskupi, šta ako bude teško ili nemoguće nadomestiti rusku naftu na drugim mestima, šta ako sve ovo dovede do socijalnih nemira u nekim državama Evropske unije? Dakle, šta ako i ove naftne sankcije ne daju očekivan rezultat? Šta će EU dalje da radi? Sledeći paket bi, kako se priča, trebalo da bude gas, a to tek mnogi ne žele jer tu neće biti samo Mađarska, već i Nemačka i mnoge druge države - ukazuje Mitić.

EU ne posreduje već potpiruje krizu

On je uveren da će Evropska unija imati problem sa održavanjem priče oko sankcija u narednim mesecima, s obzirom na to da su one jedna od glavnih motivacija njihovih diplomatskih sastanaka, dok je samo rešavanje krize u Ukrajini u potpuno drugom planu i njime se EU vrlo malo bavi.

Foto: Pixabay

Evropska unija se, napominje naš sagovornik, ne bavi ulogom posrednika u krizi, već sankcionisanjem Rusije, držanjem veoma tvrdog stava prema Moskvi i slanjem sve ofanzivnijeg naoružanja Ukrajini.

- Činjenica je da neke države - članice EU pokazuju dosta ekstreman stav jer same imaju neke alternative, pa se ratnohuškački ponašaju u celoj ovoj situaciji, pritom ne uzimajući u potpunosti u obzir osetljivost nekih drugih članica koje imaju problema sa ovakvim paketima sankcija. Govorim pre svega o Poljskoj i baltičkim državama koje neprestanim, koordinisanim aktivnostima što sa Kijevom, što sa Londonom i Vašingtonom, guraju Evropsku uniju ka što većoj radikalizaciji, koja svakako ne može da dovede do nekog opipljivijeg i kvalitetnijeg rešenja - kategoričan je Aleksandar Mitić.