EU SVAKO MALO UVODI SANKCIJE PROTIV MOSKVE, A NIJEDNA NE DELUJE! Niti je Rusija u Ukrajini zaustavljena, niti je Moskva politički i ekonomski pukla...
Podeli vest
Svaki naredni paket sankcija koji EU uvede, uključujući i delimični embargo na rusku naftu, znači da ovi prethodni paketi - nisu funkcionisali
Avantura u koju se EU upustila do ovog trenutka nije dala rezultate jer niti se zaustavila specijalna operacija Ruske Federacije, niti se Rusija ekonomski i politički urušila, kaže dr Aleksandar Mitić.
Indija je od februara primila 34 miliona barela ruske nafte po diskontnoj ceni. To je za više od 10 puta iznad vrednosti ukupnog indijskog godišnjeg uvoza iz Rusije, izvestio je Rojters pozivajući se na podatke kompanije za prikupljanje i distriuciju finansijskih informacija Refinitiv Ajkon
31.05.2022
20:37
Komentarišući za Sputnjik vest da su šefovi država i vlada zemalja EU postigli dogovor o uvođenju embarga na uvoz dve trećine ruske nafte, iz kog će biti izuzete Mađarska i Češka, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu napominje da već nekoliko nedelja imamo intenzivne pregovore vezane za usvajanje novog, takozvanog šestog paketa sankcija Rusiji i da je bilo jasno da je Mađarska od početka bila isturena kao glavni protivnik embarga na rusku naftu.
Avantura EU sa sankcijama nije dala željene rezultate
- Tu su, naravno, bile još neke države koje su se, može se reći, krile iza Mađarske, jer je lako postaviti ispred sebe Orbana kao „lošeg momka", ali činjenica je da postoje mnogi drugi akteri, države i korporacije, kojima se nikako ne dopada ovaj paket sankcija. Međutim, Evropska unija je morala na neki način da pošalje tu priču o jedinstvenom stavu, iako se to može interpretirati i malo drugačije. Naime, Mađarska nije promenila svoj stav i dobila je ono što je tražila, pa imajući to u vidu, kao i te druge izuzetke koji se navode, možemo da kažemo da to jedinstvo Evropske unije zapravo i ne postoji do kraja - ocenjuje Mitić.
Neslaganja unutar EU po pitanju naftnih sankcija Rusiji dr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije objašnjava činjenicom da se nafta na evropsko tržište doprema na nekoliko načina, a jedan od njih su naftovodi koji idu iz Rusije.
Glavni je naftovod „Družba" koji se širi u dva kraka - severni ide prema Poljskoj i Nemačkoj, dok južni krak ide prema Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj. Upravo su te zemlje i bile najpogođenije, a Mađarska je ovde bila glavni činilac i iznova je ponavljala da ona nema drugi pristup sirovoj nafti.
Njihova politička pozicija bila je dovoljno uporna da, na neki način, izvuku taj izuzetak od embarga, ali izuzetak se ne tiče samo Mađarske jer je Češka, na primer, tražila da taj izuzetak za kupovinu nafte traje 18 meseci", kaže Igrutinović.
Želja za prekidom energetskih veza
Politički je zanimljivo, dodaje naš sagovornik, da su nesuglasice u Evropskoj uniji trajale oko mesec dana, a dogovor koji je objavljen u ponedeljak još uvek nije u potpunosti administrativno spakovan i na tragu je ukupnog političkog raskola i želje da se, na neki način, prekine energetska veza između Rusije i Evropske unije.
- Tražila se neka vrsta rešenja i očigledno je trebalo vremena da se urade analize o tome kako funkcioniše tržište, koje su tačno rute snabdevanja, koje količine koliko koštaju. U međuvremenu se, pošto je evropskim kompanijama zabranjeno da prevoze rusku naftu, dešava to da Rusija u meri u kojoj to može, preko svoje tankerske flote i preko flota ostalih zemlja na svetu koje su zaintesovane za trgovinu, jedan deo svoje proizvodnje preusmerava na Aziju. Tako je u aprilu, po prvi put, zabeležen nešto veći izvoz ruske nafte na azijska tržišta nego na evropska, pri čemu su sada Indija i Kina ti kupci ruske nafte - objašnjava Igrutinović.
Iako je, kako dodaje, ruska nafta na tržištu sada osetno jeftinija nego što je bila i prodaje se za 70 do 80 dolara po barelu, te cene su i dalje znatno više od onih koje Rusiji zapravo trebaju radi balansiranog budžeta i javnih prihoda, odnosno kako bi sve bilo usaglašeno sa strane ruskih državnih potreba.
- Rusija polako preorijentiše svoj eksport nafte ka Aziji, ali neće moći u potpunosti da nadomesti evropsko tržište, baš kao što ni Evropa neće moći u potpunosti da nadomesti rusku naftu, niti će to moći da učini po približno istim cenama - kaže Igrutinović.
Globalne posledice tek slede
Iako će sankcije, smatra naš sagovornik, u suštini imati odloženo dejstvo jer će na snagu stupiti tek krajem godine, globalne posledice svega toga tek ćemo videti. Reč je, kaže, o političko-ekonomskoj igri u kojoj za sada znamo samo fragmente ili vrlo široke i opšte okvire.
- Treba videti kako će sve ići na evropskom i globalnom tržištu. Logično je očekivati veće cene nafte za potrošače i industriju, što će naravno uticati na održavanje ovog tempa inflatornog pritiska i imati svoje ekonomske posledice i na džepove nas u Srbiji i u Evropi u širem smislu.
Ali, glavna stvar je da očigledno postoji politička volja da se ti energetski odnosi kidaju, pa će doći do preorijentisanja i uvoznih i izvoznih tokova. Što se tiče Srbije ne mislim da smo u nekom kardinalnom problemu jer je većina nafte koju NIS uvozi za preradu u Pančevu poreklom sa Bliskog istoka, dok je manji deo poreklom iz Rusije. Kod nas je gas mnogo veće i ozbiljnije pitanje od nafte", navodi Igrutinović.
I Aleksandar Mitić smatra da je važno videti kakvi će biti pravi efekti mera koje EU uvodi protiv Rusije.
- Ostaje neizvesnost kako će stvari zapravo izgledati za par meseci - šta ako nafta dodatno poskupi, šta ako bude teško ili nemoguće nadomestiti rusku naftu na drugim mestima, šta ako sve ovo dovede do socijalnih nemira u nekim državama Evropske unije? Dakle, šta ako i ove naftne sankcije ne daju očekivan rezultat? Šta će EU dalje da radi? Sledeći paket bi, kako se priča, trebalo da bude gas, a to tek mnogi ne žele jer tu neće biti samo Mađarska, već i Nemačka i mnoge druge države - ukazuje Mitić.
EU ne posreduje već potpiruje krizu
On je uveren da će Evropska unija imati problem sa održavanjem priče oko sankcija u narednim mesecima, s obzirom na to da su one jedna od glavnih motivacija njihovih diplomatskih sastanaka, dok je samo rešavanje krize u Ukrajini u potpuno drugom planu i njime se EU vrlo malo bavi.
Evropska unija se, napominje naš sagovornik, ne bavi ulogom posrednika u krizi, već sankcionisanjem Rusije, držanjem veoma tvrdog stava prema Moskvi i slanjem sve ofanzivnijeg naoružanja Ukrajini.
- Činjenica je da neke države - članice EU pokazuju dosta ekstreman stav jer same imaju neke alternative, pa se ratnohuškački ponašaju u celoj ovoj situaciji, pritom ne uzimajući u potpunosti u obzir osetljivost nekih drugih članica koje imaju problema sa ovakvim paketima sankcija. Govorim pre svega o Poljskoj i baltičkim državama koje neprestanim, koordinisanim aktivnostima što sa Kijevom, što sa Londonom i Vašingtonom, guraju Evropsku uniju ka što većoj radikalizaciji, koja svakako ne može da dovede do nekog opipljivijeg i kvalitetnijeg rešenja - kategoričan je Aleksandar Mitić.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Indija je od februara primila 34 miliona barela ruske nafte po diskontnoj ceni. To je za više od 10 puta iznad vrednosti ukupnog indijskog godišnjeg uvoza iz Rusije, izvestio je Rojters pozivajući se na podatke kompanije za prikupljanje i distriuciju finansijskih informacija Refinitiv Ajkon
Goran Ješić, bivši predsednik opštine Inđije pušten je iz pritvora i on je nakon toga dao izjavu tokom koje je psovao prisutne i poručio da je sudija na njegovoj strani.
Ako SAD ne primoraju Kijev na kompromis sa Rusijom, to ne samo da će dovesti do poraza Ukrajine, već će postaviti SAD pred tešku odluku – da li da započnu nuklearni rat, napisao je britanski politikolog, novinar i pisac Anatol Liven u članku za magazin The Nation.
Među opozicijom izbila je svađa oko toga ko će pre da zloupotrebi tragediju u Novom Sadu, pa je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac udario Mirana Pogačara.
Prošlo je svega četiri dana od kada je 14 osoba izgubilo živote zbog obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu. Cela Srbija je zanemela. Porodice su ostale bez svojih najmilijih, a pravosudni organi su odmah krenuli u istragu. Vlast je reagovala, a opozicija se potrudila da ovaj grad još više uznemiri, da ga uništi, polupa i zagadi. Sakupivši svoje ljude iz cele Srbije, koji su došli da protestuju nasilno, lupajući sve pred sobom, rušeći, preteći, uništavajući istoriju, sadašnjost i budućnost naše dece.
Novosadska odbornica Maja Mrnuštik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine na N1 je iskoristila strašnu tragediju koja se 1. novembra dogodila u Novom Sadu za koju je okrivila "Jogurt revoluciju" iz 1988. godine.
Predstavnici đilasovske, hejterske opozicije više ne kriju da žele krvoproliće na ulicama i da je u stvari to bio cilj stravičnog terora u utorak uveče u Novom Sadu, kada su siledžije rušile grad, palile i fekalijama polivale Gradsku kuću!
Tokom Sprecijalnog programa Informer TV došlo je do oštrog sukoba na temu odnosa SAD prema Srbiji i kosovskom pitanju između gostiju voditelja Informer TV Igor Ćurčića, Miljana Damjanovića iz SRS-a i političkog analitčara Srbe O. Filipovića.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv trojice muškaraca zbog postojanja opravdane sumnje da su zloupotrebom poverenja i teških materijalnih prilika vrbovali 20-godišnju devojku u cilju vršenja prostitucije i seksualne eksploatacije u periodu od februara do 10. juna ove godine.
Andrija P. (24) je četvrti mladić iz Kraljeva koji je u poslednje tri godine uhapšen zbog sumnje da je umešan u likvidacije koje se vezuju za rat kriminalnih klanova.
Dragan Tasić (72) iz Gornjeg Bukovca kod Vranja ubio je iz lovačke puške komšinicu Mirjanu Jović (55) i njenu majku Đurđiju Cvetković (85), a zatim je presudio i sebi!
Deca, pogotovo u periodu adolescencije, imaju potrebu da privuku pažnju vršnjaka sedenjem na prozorima u školi, što se može završiti sa ozbiljnim posledicama usled manjka fizičke spremnosti, tvrde stručnjaci za Informer.
Zamenik direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije izjavio je danas da na skrining za rano otkrivanje raka pluća, već prvog dana se prijavilo 170 građana, interesovanje je ogromno i skoro do kraja novembra su popunjeni termini
Banke koje posluju u Srbiji su samo od provizija za razne usluge i naknada u 2023. zaradile čak 660 miliona evra, a u poslednje četiri godine skoro dve milijarde evra! Zanimljivo je da dve trećine čini zarada od naknada i to u godini kada je Narodna banka Srbije donela odluku o zamrzavanju poskupljenja ovih bankarskih usluga.
Stanje troje teško povređenih u obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra i dalje nepromenjeno, izjavila je vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov.
Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpkog jezika, sakuplјač narodnih umotvorina i tvorac prvog srpskog rečnika rođen je na Mitrovdan 1787. godine u Tršiću.
Svako ko je ove sezone odgledao više od jedne utakmice Crvene zvezde pita se gde je i zašto nema prostora Ognjen Dobrić. Levoruko krilo je bilo van rotacija Janisa Sferopulosa i u pobedi nad Albom u četvrtak veče, a nije imao problema sa povredom. Prosek od dva poena za osam minuta na parketu po meču Evrolige je daleko ispod onoga što su "delije" od svog miljenika očekivale.
Novak Đoković prisustvovao je meču Evroligje između Crvene zvezde i Albe i tom prilikom istakao je da će igrati u prvoj nedelji nove sezone, samo još uvek nije odlučio gde će to biti
Četvrti vezani poraz upisao je Partizan u Parizu, a treći put se dešavaju ogromne i neshvatljive greške izabranika Željka Obradovića u samoj završnici, koje se na kraju ispostave kao prelomne. Tako je bilo i sinoć, a glavni "junak", ovog puta, jeste kapiten Vanja Marinković.
Propalestinski napadači povredili su 10 izraelskih fudbalskih navijača u Amsterdamu, posle čega je izraelski premijer Benjamin Netanijahu naredio slanje spasilačkih aviona za izraelske građane u Holandiji
U Domu kulture "Jevto Dedijer" Bileća, u subotu, 9. novembra, u 19 časova, biće prikazan dokumentarni film "Jasenovac", autora Danka Vasovića, novinara iz Beograda.
Glumac Muhamed Hadžović koji u seriji "Sablja" tumači lik kriminalca Mrve kaže da se šokirao kada je ušao u jednu prostoriju, a oko njega je bila gomila kriminalca.
Rejčel Kenedi gostovala je u podkastu The Trial of Diddy i između ostalog otkrila kako je upoznala Pi Didija u toples klubu "Seventh Heaven" u Tokiju, gde je radila kao plesačica.
Zimi je važno pravilno prati posteljinu kako bismo smanjili rizik od gripa i alergija. Stručnjaci preporučuju pranje najmanje jednom nedeljno, a tokom sezone gripa čak i dva puta nedeljno, kako bi se uklonile bakterije i alergeni. Održavanje čiste posteljine doprinosi zdravlju i boljem snu.
Bane Mojićević je otkrio da li će se prva generacija "Zvezda Granda" okupiti ove godine s obzirom na to da se navršilo dve decenije od njihovog takmičenja.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.