KAKO IZGLEDA KINESKI NOSAČ AVIONA O KOJEM SE MESECIMA PRIČA?! "Fujian" se po jednoj stvari razlikuje od svih brodova koje je Peking ikad imao (Video)

Kina je u petak objavila da je njena Narodna oslobodilačka vojska upotpunila svoj ratni arsenal trećim, najmodernijim dosad ratnim brodom

Radi se o nosaču s kojeg avioni uzleću premoćnim katapult sistemom. Reč je o masivnoj vojnoj bazi smeštenoj na ogromnom brodu koja nosaču ratnih aviona omogućuje dugotrajan boravak u morima na velikoj udaljenosti od Kine u slučaju potrebe ratnog delovanja.

„Fujian“ je prvi kineski nosač aviona s katapult sistemom u potpunosti dizajniran i sagrađen u Kini, a ime je dobio po Fujianu, južnoj provinciji udaljenoj 128 kilometara od Tajvana. Prethodna dva nosača aviona nose imena po provincijama Liaoning na severoistoku i Shandong na istoku, a oba lansiraju avione starijim ski-džamp stilom.

Razlika se ogleda u sposobnosti da s nosača opremljenih katapult sistemom uz pomoć brodske opreme mogu uzletati teži avioni, opterećeni s više naoružanja i goriva, nego što je to izvodljivo sa nosača opremljenih ski-džamp sistemom gde avion mora da koristi sopstvenu snagu da bi dosegao potrebnu brzinu za uzletanje s broda. To znači da sa Fujiana brže mogu uzletati razni avioni, nego što je dosad Kini bilo na raspolaganju s prethodna dva nosača aviona.

Kina se vojnim ponosom pohvalila baš usred novih tenzija sa SAD oko samoproglašenog demokratskog Tajvana poslednjih nedelja u kojima je bilo mnoštvo demonstriranja vojnom snagom, a gde je američki predsednik Džo Bajden pokušavao da učvrsti veze s partnerima u azijsko-pacifičkom području kako bi parirao rastućoj kineskoj ekonomskoj i vojnoj snazi.

Kina se s ovim nosačem izjednačila u tehničkim mogućnostima, iako ne i u brojnosti, sa SAD. SAD, naime, raspolažu s 11 nosača aviona, tri još gradi, a 55 ih je povukla iz upotrebe.

Prošle godine je sklopljen pakt između SAD, Velike Britanije i Australije nazvan AUKUS, a kojim su se tri države dogovorile da razmenjuju vojne informacije i tehnološka dostignuća u cilju ostvarenja bliskog obrambenog partnerstva u Aziji.

Dodatno, prošlogodišnja vojna pomorska vežba u kojoj su učestvovale SAD, Japan, Australija i Indija, održana pod nazivom Kvad (Quad), samo je raspirila kinesku nervozu, prenosi Jutarnji list. Kao dodatak sistemu za lansiranje, objavila je kineska državna novinska agencija Xinhua, novi nosač će imati nosivost od 80.000 tona, dok će stabilizacijske i navigacijske testove obaviti naknadno.

Brod, u stvari, još nije u potpunosti funkcionalan, američko ministarstvo odbrane očekuje da će taj stupanj dosegnuti najranije tokom sledeće godine, ako ne 2024, a tada će biti opremljen najnovijim kineskim sistemima upravljanja i navigacije.

Shandong nosač bio je porinut u more 2017. godine, ali su mu bile potrebne pune dve godine pre nego što je opremljen na nivo pune funkcionalnosti, pa se očekuje da bi se isto moglo dogoditi i pri opremanju Fujiana.

Pokazalo se, naime, da oprema na dosadašnja dva nosača koji su Kini na raspolaganju, a opremljeni su ruskom tehnologijom, zaostaju za američkim suparnicima. Zanimljivo je da prvi kineski nosač aviona Liaoning potiče iz sovjetske ere, kupljen je 1989. od Ukrajine, a obnovljen je, osavremenjen i stavljen u funkciju pre deset godina, 2012. godine.

Kinezima koji upravo razvijaju najveću mornaričku silu na svetu izuzetno je stalo da nosač ima elektromagnetni lansirni katapult sistem i biće potrebno vreme da se zahtevni sistem instalira, testira i uspostavi puna upotrebljivost broda.

Poređenja radi, američki nosači aviona opremljeni katapult sistemom lansiranja aviona imaju duže piste za poletanje, što je Amerikancima u startu davalo prednost u odnosu na ski-džamp sistem sa laganom i malom rampom za uzletanje tek lakših vojnih aviona, koji se moraju oslanjati isključivo na snagu sopstvenih aviona koje su dosad imali Kinezi.

 

 

Dodatno, svi američki nosači kreću se na nuklearni pogon, a za kineski Fujian se pretpostavlja da će koristiti klasično gorivo što američke brodove čini naprednijima u odnosu na kineski jer im omogućava veću mobilnost i dosezanje većih udaljenosti, ali čini se da Kini to nije naročito važno jer je većina njenih interesa u obližnjim morima, procenjuju analitičari. Njen „003“, kako ga već zovu, dovoljan je da zabrine SAD i stvarno isprepada Tajvan, prenosi Jutarnji list.